Kako gojenje utiče na bol u donjem delu leđa: Nova studija na 110.000 ljudi otkriva

Opsežna analiza podataka 110 hiljada ljudi, koju su sproveli naučnici sa Boston University’s Chobanian & Avedisian School of Medicine daje precizniji odgovor na pitanje da li telesna masa utiče na bol u leđima. Istraživanje pokazuje da odrasle osobe, koje imaju prekomernu telesnu masu ili su gojazne, imaju veću verovatnoću od nastanka bola u donjem delu leđa od onih normlane težine. Rezultati bostonskih naučnika objavljeni su u Pain Medicine.

Analiza podataka 110 hiljada ljudi

Bol u donjem delu leđa može da oteža život, promeni raspoloženje, utiče na spavanje ili sedenje. Lekari odavno znaju da su činioci koji povećavaju rizik od nastanka bolnih leđa - stres, loš san, starenje, pušenje i fizička neaktivnost. Često se govorilo i o telesnoj masi kao faktoru rizika, ali su studije uglavnom bile male i usmerene na određene uže grupe ljudi. Velika studija naučnika sa Boston University pregledala je medicinsku dokumentaciju više od 110.000 ljudi i utvrdila da se nalazi podudaraju s onim sa čime se kliničari svakodnevno susreću.

Preporučujemo

Manja telesna težina samnjuje simptome bola u leđima 

Lekovi i fizikalna terapija mogu donekle da pomognu u smanjenju bola, ali bez korigiovanja faktora rizika poput pušenja, viška kilograma i povećanja telesne aktivnosti, nema pravog rešenja. Studija ukazuje da kontrola težine i održavanje nižeg indeksa telesne mase (ITM) može da bude korisno kako bi se smanjili simptomi bolova u donjem delu leđa. Održavanje indeksa telesne mase u zdravom rasponu može da smanji šansu pojave bola u donjem delu leđa ili smanjiti njegovu učestalost.

Ono što je bilo manje jasno je koliko sama telesna težina menja rizik u svakodnevnim uslovima. Ranije studije su pokušale da odgovore na ovo, ali mnoge su imale ograničenja. Neke su uključivale manje od 1.000 pacijenata, druge su se fokusirale na posebne grupe, kao što su mlađi muškarci ili ljudi koji se već leče u klinikama za bol. Ti rezultati nisu uvek odražavali opštu populaciju. Ali, nova studija popunjava tu prazninu posmatrajući veoma veliku i mešovitu grupu odraslih.

S rastom indeksa telesne mase raste i stepen bola 

ITM je jednostavan broj koji se temelji na visini i telesnoj masi. Smatra se da je indeks telesne mase od 18 do 24,9 zdrav raspon težine, od 25 do 29,9 smatra se prekomernom težinom, a ITM veći od 30 znači pretilost.

Rezultati studije pokazuju da se porast bolova u donjem delu leđa podudara s većim indeksom telesne mase.

- Kako se težina povećavala, rasla je i verovatnoća za pojavu bolova. Brojke nam pomažu da objasnimo trend. Za svako povećanje ITM za jednu jedinicu, između 18 i 35, prevalencija bolova u donjem delu leđa raste za 7 odsto. To je otprilike povećanje težine za 5 kilograma - objašnjava profesor neurologije na Boston University dr Michael Perloff.

Međutim, nakon što je ITM prešao 35 porast bolova se zaustavio, stopa nije nastavila da se povećava. Ali, studija ne objašnjava zašto je rizik koji se do tada strmoglavo povećavao -  prestao da raste.

Uticaj viška kilograma na posturu

Neće svi ljudi koji imaju visok ITM imati problem sa bolom u leđima. Za one koje muči bol, ovo je još jedan razlog da težinu shvate ozbiljno kao deo celokupnog zdravlja, ne samo zbog srca i zglobova nego i zbog kičme. Naime, višak kilograma dodatno opterećuje kičmu i mišiće koji je podupiru. Tokom vremena dodatni kilogrami opterećuju diskove, zglobove i ligamente. Takođe, gojenjem se menja i držanje tela, pa se menja i način na koji se sila kreće kroz donji deo leđa. Veća telesna masa znači i manju aktivnost čoveka. Kada se smanjuje pokretljivost, mišići koji štite kičmu slabe i tako raste stepen bola i verovatnoća oštećenja kičme.

(eKlinika.rs)