Da li lekovi za lečenje gojaznosti povećavaju rizik od raka pankreasa? Novi podaci sa kongresa u Milanu

Da li semaglutid može da poveća rizik od raka pankreasa? To pitanje je važno i ljudima koji lek koriste za lečenje gojaznosti. Na kongresu u Milanu predstavljena je velika studija koja nije utvrdila povećan rizik. Ipak, postoji granica koju ne treba preskočiti: istraživanje je pratilo osobe sa dijabetesom tipa 2, pa se njegov rezultat ne može bez rezerve preneti na sve koji semaglutid uzimaju zbog gojaznosti.

Rezultati su predstavljeni na godišnjem kongresu Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD), koji se održava u Milanu. Istraživači su analizirali zdravstvene registre Danske, Švedske i Norveške, kako bi ispitali da li se rak pankreasa češće javlja među korisnicima semaglutida nego među pacijentima koji uzimaju druge lekove za dijabetes tipa 2.

Preporučujemo

Šta su pokazali podaci iz tri zemlje?

Studija je obuhvatila 97.464 osobe koje su započele terapiju semaglutidom. Njihovi podaci upoređeni su s podacima pacijenata koji su započeli lečenje drugim lekovima za dijabetes, uključujući insulin, sulfonilureje i inhibitore SGLT-2.

Rak pankreasa zabeležen je kod 131 korisnika semaglutida i 123 osobe iz uporedne grupe. Istraživači su zatim uzeli u obzir trajanje praćenja i razlike među grupama. Objedinjeni rezultat iz tri zemlje nije pokazao povećan rizik od raka pankreasa kod korisnika semaglutida. Nije uočen ni obrazac prema kome bi rizik rastao s većom ukupnom dozom ili dužim korišćenjem leka.

Samo poređenje broja obolelih, 131 prema 123, ne bi bilo dovoljno za zaključak. Važno je koliko je ljudi bilo u svakoj grupi i koliko dugo su praćeni.

Zašto je pitanje bezbednosti važno za osobe sa gojaznošću?

Semaglutid se koristi i za lečenje dijabetesa tipa 2 i za lečenje gojaznosti. Raniji bezbednosni signali pokrenuli su pitanje mogućeg rizika za pankreas, zbog čega je sprovedena ova studija nakon odobrenja leka. Veliki nacionalni registri omogućavaju praćenje ishoda koji su retki i teško se procenjuju u manjim istraživanjima.

Međutim, rak pankreasa nije isto što i akutna upala pankreasa. Ovo istraživanje bavilo se rakom. Ono ne menja postojeće upozorenje da je akutni pankreatitis zabeležen tokom primene lekova iz grupe kojoj semaglutid pripada. Snažan i uporan bol u stomaku tokom terapije zahteva hitnu lekarsku procenu, naročito ako je praćen povraćanjem.

Šta studija još ne može da potvrdi?

Ovo je posmatračko istraživanje. Istraživači su uporedili pacijente koji su u redovnoj praksi dobijali različite terapije. Iako su grupe statistički uparene, ne može se potpuno isključiti uticaj razlika koje nisu izmerene.

Praćenje nakon početne jednogodišnje pauze trajalo je u proseku približno godinu i po, pa je potrebno više podataka o veoma dugoj primeni leka. Rezultati se odnose na osobe sa dijabetesom tipa 2, dok ljudi koji semaglutid koriste za lečenje gojaznosti mogu imati drugačiji zdravstveni profil i primati drugačije doze. Pun rad još nije objavljen u recenziranom medicinskom časopisu.

Zaključak za pacijente je ohrabrujući, ali precizan: u ovoj velikoj studiji nije pronađeno povećanje rizika od raka pankreasa. To ne znači da je svaki mogući dugoročni rizik zauvek isključen. Odluku o terapiji treba donositi s lekarom, uz procenu koristi i rizika za konkretnu osobu.

(eKlinika.rs)