Genetski modifikovan bubreg svinje omogućio čoveku da 271 dan živi bez dijalize

Bubreg genetski modifikovane svinje funkcionisao je u telu pacijenta devet meseci, sve dok nije pronađen odgovarajući ljudski organ. Ovaj slučaj prvi put je pokazao da bi ksenotransplantacija mogla da posluži kao privremeni „most“ do transplantacije bubrega čoveka.

Tim Endruz iz američke države Nju Hempšir bolovao je od završnog stadijuma hronične bolesti bubrega, nastale usled dijabetesa tipa 2. Šanse da u narednih pet godina dobije bubreg ljudskog donora procenjene su na samo devet odsto, dok je rizik da umre ili zbog pogoršanja zdravstvenog stanja bude skinut sa liste čekanja bio veći od 40 odsto.

U januaru 2025. godine, tada 66-godišnjem Endruzu hirurzi Massachusetts General Hospital presadili su bubreg genetski modifikovane minijaturne jukatanske svinje. Organ je funkcionisao 271 dan i za to vreme pacijentu nije bila potrebna dijaliza. Rezultati ovog medicinskog poduhvata objavljeni su u časopisu The Lancet.

Bubreg svinje kao „most“ do ljudskog organa

Transplantacija je Endruzu omogućila da se posle više od dve godine provedene na dijalizi vrati brojnim svakodnevnim aktivnostima. Ponovo je mogao da kuva, usisava, šeta psa i provodi više vremena van bolnice.

– Bio sam živ, a dugo se nisam tako osećao – opisao je Endruz svoje iskustvo.

Posle približno šest meseci lekari su uočili oštećenja krvnih sudova presađenog bubrega. Promene su postepeno napredovale, funkcija organa je oslabila, pa je bubreg uklonjen devet meseci nakon transplantacije.

Pacijent se zatim nekoliko meseci ponovo lečio dijalizom, sve dok nije dobio bubreg preminulog ljudskog donora. Novi organ dobro je funkcionisao tokom šest meseci praćenja.

Ovo je prvi dokumentovani slučaj u kojem je bubreg svinje poslužio kao privremena zamena, odnosno kao „most“ do transplantacije ljudskog bubrega.

Zašto je bubreg morao da bude genetski izmenjen

Transplantacija organa, tkiva ili ćelija između različitih vrsta naziva se ksenotransplantacija. Jedna od najvećih prepreka ovakvim postupcima jeste snažna reakcija imunskog sistema čoveka, koji životinjski organ prepoznaje kao strano tkivo i pokušava da ga uništi.

Svinja čiji je bubreg presađen Endruzu imala je 69 izmena u genomu. Deo njih napravljen je kako bi organ bio prihvatljiviji ljudskom imunskom sistemu i smanjio rizik od odbacivanja. Druge izmene odnosile su se na inaktiviranje svinjskih endogenih retrovirusa, koji predstavljaju mogući rizik za čoveka.

Tokom praćenja kod pacijenta nisu pronađeni svinjski virusi niti drugi patogeni poreklom od životinje. Takođe nisu otkrivena nova antitela usmerena protiv ljudskog tkiva, što je posebno važno jer ukazuje da prethodni ksenotransplantat nije otežao kasniju transplantaciju ljudskog bubrega.

Nedostatak organa najveći problem transplantacione medicine

Za osobe sa završnim stadijumom bolesti bubrega transplantacija najčešće pruža najbolju mogućnost za duži i kvalitetniji život. Međutim, broj ljudi kojima je organ potreban daleko je veći od broja dostupnih bubrega donora.

– Nedostatak organa trenutno je najveća kriza u transplantacionoj medicini. Znamo da je transplantacija najbolja opcija za pacijente sa završnim stadijumom bolesti bubrega, ali jednostavno nemamo dovoljno ljudskih organa da ih presadimo na vreme – rekao je dr Leonardo Rijela iz Centra za transplantaciona istraživanja zdravstvenog sistema Mass General Brigham.

Cilj stručnjaka je da se genetski izmenjeni svinjski bubrezi u početku koriste kako bi pacijenti mogli da prekinu dijalizu dok čekaju ljudski organ. Ukoliko budu potvrđene dugoročna bezbednost i trajnost, u budućnosti bi mogli da postanu i trajnija terapijska mogućnost.

Veliki korak, ali još ne i rutinsko lečenje

Iako je ishod ohrabrujući, stručnjaci upozoravaju da je reč o samo jednom pažljivo odabranom pacijentu, bez kontrolne grupe. Endruz je lečen uz intenzivan nadzor visoko specijalizovanog tima, kakav nije dostupan u svim zdravstvenim ustanovama.

Ovaj slučaj zato ne dokazuje da su bubrezi svinja spremni za široku primenu niti da mogu trajno da zamene ljudske organe. Neophodna su dalja klinička ispitivanja kako bi se utvrdilo koliko dugo mogu da funkcionišu, koje komplikacije izazivaju i kako treba prilagoditi imunosupresivnu terapiju.

Ipak, činjenica da je genetski izmenjen bubreg funkcionisao 271 dan, bez prenosa životinjskih infekcija i bez ugrožavanja kasnije transplantacije ljudskog organa, predstavlja važan korak u razvoju ksenotransplantacije.

(eKlinika.rs)