Da li voda pred spavanje može da zaštiti bubrege i „ispere” bolest

Dovoljno tečnosti važno je za normalan rad bubrega, ali čaša vode pred odlazak u krevet ne može da spreči hroničnu bolest bubrega niti da popravi već nastalo oštećenje. Još opasnija je tvrdnja da se bubrezi mogu „očistiti” vodom sa sodom bikarbonom i solju.

Na internetu se može pronaći iskustvo muškarca koji tvrdi da je hroničnu bolest bubrega „preokrenuo” tako što je svakodnevno pio vodu sa sodom bikarbonom. Navodi da mu je kreatinin za nekoliko dana pao sa 2,64 na 1,5 mg/dl, a procenjena jačina glomerularne filtracije, eGFR, porasla sa 23 na 46. Kasnije je, prema njegovim rečima, eGFR dostigao 62.

Takvo pojedinačno iskustvo ne može da potvrdi ni uzrok promene rezultata niti delotvornost postupka. Posebno ne može da bude preporuka drugim pacijentima.

Voda jeste potrebna bubrezima, ali vreme njenog uzimanja nije presudno

Bubrezi ne moraju da se „ispiraju”. Oni neprekidno filtriraju krv, uklanjaju otpadne materije i višak vode, održavaju ravnotežu elektrolita i učestvuju u regulisanju krvnog pritiska.

Dehidratacija, naročito ako je izražena ili se ponavlja, može da smanji dotok krvi u bubrege i poveća rizik od akutnog oštećenja. To, međutim, ne znači da će uzimanje velikih količina vode sprečiti hroničnu bolest bubrega. Nema pouzdanih dokaza da voda popijena neposredno pre spavanja pruža posebnu zaštitu bubrezima. Važnije je da unos tečnosti tokom dana bude prilagođen potrebama organizma, temperaturi, fizičkoj aktivnosti i zdravstvenom stanju.

Velika količina vode uveče može samo da poveća potrebu za noćnim mokrenjem i poremeti san. Pacijentima sa uznapredovalom bolešću bubrega, srčanom slabošću, otocima ili onima koji su na dijalizi nekada je potrebno ograničenje tečnosti, jer bubrezi ne mogu da izbace njen višak. Zbog toga ne postoji količina vode koja odgovara svima.

Soda bikarbona nije kućni lek za oštećene bubrege

Soda bikarbona, odnosno natrijum-bikarbonat, zaista se koristi kod pojedinih pacijenata sa hroničnom bolešću bubrega, ali u sasvim određenoj situaciji. Oslabljeni bubrezi nekada ne mogu dovoljno dobro da uklanjaju kiseline iz organizma, pa nastaje metabolička acidoza, odnosno prekomerna kiselost krvi.

Prema smernicama organizacije KDIGO, farmakološka terapija može se razmatrati kada acidoza može da izazove kliničke posledice, na primer kada je koncentracija bikarbonata u serumu niža od 18 mmol/l. Tokom lečenja moraju da se kontrolišu bikarbonati, krvni pritisak, kalijum i stanje tečnosti u organizmu. Smernice takođe naglašavaju da nema dovoljno velikih randomizovanih studija za čvrstu preporuku koja bi važila za sve pacijente.

To znači da natrijum-bikarbonat može da bude propisana terapija za potvrđenu metaboličku acidozu, ali nije sredstvo za preventivno „čišćenje” zdravih bubrega niti univerzalni lek za hroničnu bolest bubrega.

Samostalno uzimanje može da unese veliku količinu natrijuma, povisi krvni pritisak, izazove zadržavanje tečnosti i otoke, poremeti acidobaznu i elektrolitsku ravnotežu ili pogorša srčanu slabost. Dodavanje kuhinjske soli takvom napitku dodatno povećava rizik. KDIGO osobama sa hroničnom bolešću bubrega uglavnom savetuje unos manji od dva grama natrijuma dnevno, što odgovara količini manjoj od pet grama soli.

Bolji eGFR posle nekoliko dana ne dokazuje izlečenje

Kreatinin i eGFR mogu značajno da se promene usled dehidratacije, akutne bolesti, infekcije, primene lekova, promene u ishrani i mišićnoj masi, ali i zbog oporavka od akutnog oštećenja bubrega. Ako je prvi nalaz urađen tokom boravka u bolnici, moguće je da je pokazivao prolazno akutno pogoršanje, a ne samo stabilnu hroničnu bolest.

Hronična bolest bubrega ne dijagnostikuje se na osnovu jednog rezultata. Potrebno je da poremećaj strukture ili funkcije bubrega traje najmanje tri meseca. Za procenu se, osim kreatinina i eGFR, koristi odnos albumina i kreatinina u urinu, pregled urina, krvni pritisak, ultrazvuk i drugi nalazi.

Ni eGFR od 62 sam po sebi ne dokazuje da su bubrezi potpuno zdravi. Vrednost iznad 60 može da se smatra prihvatljivom ako nema albumina u urinu, strukturnih promena ili drugih znakova oštećenja.

Šta zaista pomaže da se sačuvaju bubrezi

Najvažnije mere su dobra kontrola krvnog pritiska i dijabetesa, prestanak pušenja, smanjen unos soli, održavanje zdrave telesne mase i izbegavanje nepotrebne ili učestale upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su ibuprofen i diklofenak. Kod određenih pacijenata lekar može da propiše lekove koji dokazano usporavaju napredovanje bolesti bubrega.

Vodu treba piti redovno, u količini koja odgovara konkretnom zdravstvenom stanju. Ni voda pred spavanje ni soda bikarbona ne mogu da zamene dijagnozu, nefrološku kontrolu i dokazano lečenje. Naglo poboljšanje laboratorijskih vrednosti razlog je da lekar utvrdi zbog čega su se one promenile, a ne dokaz da je kućni „detoks” izlečio bubrege.

(eKlinika.rs)