Srčana slabost po svojim karakteristikama podrazumeva različiti stepen oštećenja srčane funkcije sa širokim spektrom tegoba. Ovo je teška bolest nekada u rangu sa karcinom debelog creva i može da počine nedovoljno jasnim simptomima koji se neretko pogrešno pripisuju starenju. Stručnjaci navode da čak dva odsto odraslih u razvijenim zemljama ima neki oblik srčane slabosti.
U grupi starijih od 70 godina, ovi procenti iznose čak do 10 odsto populacije. Bolest u najtežim slučajevima može da onesposobi čoveka i u znatnoj meri da utiče na kvalitet života. Kardiolozi naglašavaju da je zato bitno na vreme prepoznati bolest i početi lečenje.
Karcinomi dojke i prostate imaju bolju prognozu
U Srbiji svake godine od kardiovaskularnih bolesti premine oko 54.000 osoba. Prema statistikama, smatra se da oko 40 odsto pacijenta, od navedenog broja premine od posledica srčane slabosti. Lekari kažu da se oba bolest najčešće javlja kod žena mlađih od 40 i starijih od 80 godina, dok se kod muškaraca srčana slabost uglavnom dijagnostikuje između 40 i 80 godina.
– Praktično, ovi procenti svrstavaju srčanu slabost u grupu bolesti predominantno mladih i starijih žena i sredovečnih muškaraca. Godišnje preživljavanje pacijenata sa srčanom insuficijencijom jednako je godišnjem preživljavanju pacijenata sa karcinomom debelog creva, dok karcinomi prostate i dojke imaju bolju prognozu. Samo 50 odsto obolelih doživi 5 godina nakon postavljanja dijagnoze – kaže za portal eKlinika internista kardiolog ass. dr sc. med. Milena Pandrc sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Kojim simptomima se ispoljava srčana slabost?
Kod značajne srčane slabosti dominira nedostatak vazduha, u početku pri naporu ili ležanju na ravnom, gušenje praćeno povećanim zamorom, ubrzan i/ili nepravilan srčani rad, kašalj, vrtoglavica, otoci potkolenica.
– Sa napredovanjem bolesti, pacijenti postaju slabi i malaksali, dolazi do poremećaja apetita, gubitka u takozvanoj, mršavoj telesnoj masi, a usled povećnog zadržavanja vode u organizmu, bolesnici mogu da povećavaju telesnu težinu. Javljaju se poremećaji sna, bolovi u kostima i zglobovima i naruša se kvaliteta života u celini – objašnjava dr Pandrc.
Lekovi koji regulišu srčani rad
Sagovornica portala eKlinika, navodi da je veoma važno na pravi način lečiti pacijente lekovima koji utiču na bolje preživljavanje. Lekovi koji usporavaju srčani rad i samim tim smanjuju potrošnju energije imaju značajno mesto.
– Kada pacijenti uzimaju ove takozvane usporivače srčanog rada, broj otkucaja u minuti u miru treba da bude 55 do 60. Važno je podvući da se upravo u brojnim i manje-više nespecifičnim tegobama krije mogućnost da ove simptome i lekar i pacijent pripišu starosti, ili da ih povežu sa nekim drugim medicinskim stanjima, kao što su oboljenja pluća, gastrointestinalnog sistema, reumatološka oboljenja – precizira dr Pandrc.
Kako se dijagnostikuje srčana slabost?
Doktorka naglašava da se upravo zbog svega naglašenog srčana slabost neretko dijagnostikuje sa zakašnjenjem i predstavlja najčešći uzrok bolničkog lečenja osoba starijih od 65 godina.
– Postavljanje dijagnoze podrazumeva dobro uzetu anamnezu (istoriju bolesti uz osvrt na sadašnje tegobe), fizikalni pregled (auskultacija srca i pluća, merenje pritiska), određivanje koncentracije pojednih supstanci u krvi (takozvanih natriuretskih peptida – proteina), radi se EKG i ultrazvučno snimanje – naglašava dr Milena Pandrc.
Faktori rizika za srčanu slabost
Kada se već dobije dijagnoza pacijente inteteresuje da im lekar objasni da li je bolest posledica loših životnih navika ili nasleđa, neadekvante ishrane, nagimilanog stresa, prethodnog oboljenja srca. Dr Pandrc ukazuje da srčana insuficijencija može biti izazvana jednim ili kombinacijom više faktora.
– Bolesti srca koje mogu prouzrokovati srčanu slabost uključuju: koronarnu bolest epikardnih arterija srca ili infarkt miokarda, povišeni krvni pritisak (hipertenziju), bolest srčanih zalistaka, oštećenje srčanog mišić (kardiomiopatiju) ili upalu srčanog mišića (miokarditis), zatim urođene srčane mane i različite forme aritmija – navodi dr Pandrc.
Kada je reč o najčešćim nekoronarnim faktorima rizika za nastanak srčane slabosti, dr Pandrc izdvaja dijabetes, upotrebu određenih medikamenata, poput lekova za lečenje karcinoma, različita neuroloških stanja, virusne i bakterijske infekcije.
Na razvoj bolesti mogu da utiču i problemi sa spavanjem (sleep apnea), a sa druge strane i alkoholizam, pušenje, gojaznost, koje doktorka naglašava kao faktore rizika na koje možemo da utičemo.
Pored srčane slabosti pacijenti imaju i pridružena oboljenja
S obzirom na činjenicu da srčana slabost može da bude uzrokovana različitim drugim oboljenjima i da se javi kao njihova komplikacija, dr Milena Pandrc kaže da ne iznenađuje da pacijenti sa srčanom slabošću u značajnom broju imaju i pridružena oboljenja, kao što su dijabetes, oslabljena funkcija bubrega, poremećaj funkcije štitaste žlezde, gojaznost,
opstruktivna bolest pluća.
– Sve to rezultira u češćim hospitalizacijama, slabijom tolerancijom napora i sniženim kvalitetom života – ističe dr Pandrc.
Prevencija srčane slabosti
Kada je u pitanju prevencija srčane slabosti ali i drugih bolesti dr Pandrc naglašava važnost primenjivanja zdravih životnih navika.
– Prestanak pušenja, zdrava ishrana i fizička aktivnost preventivne su aktivnosti za sve hronične bolesti, pa i za srčanu slabost. Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsne namirnice sa oko 130 grama složenih ugljenih hidrata dnevno, uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje), prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i restrikciju zasićenih masti (svinjska mast) na manje od 7 odsto dnevnog kalorijskog unosa – precizira dr Milena Pandrc.
