Alergija na vodu jedna je od najređih na svetu: Reakciju mogu da izazovu kiša, znoj, suze i tuširanje

Voda je neophodna za život i svakodnevno dolazi u kontakt sa našom kožom. Međutim, kod izuzetno malog broja ljudi upravo taj kontakt može da izazove intenzivan svrab, koprivnjaču i peckanje kože.

Da li zaista postoji alergija na vodu: Šta je vodena urtikarija?

Reč je o vodenoj urtikariji (aquagenic urticaria), jednom od najređih oblika fizičke urtikarije, od kojeg je u medicinskoj literaturi do sada opisano svega nekoliko desetina do nešto više od stotinu slučajeva širom sveta.

Ova retka bolest može značajno da naruši kvalitet života, jer čak i svakodnevne aktivnosti poput tuširanja, pranja ruku ili boravka na kiši mogu da izazovu neprijatne simptome.

Vodena urtikarija pripada grupi fizičkih ili inducibilnih urtikarija, kod kojih se alergijska reakcija javlja nakon delovanja određenog spoljašnjeg faktora. Za razliku od klasičnih alergija, ovde okidač nije polen, hrana ili lek, već kontakt kože sa vodom.

Reakciju mogu da izazovu: voda iz slavine, morska i rečna voda, kiša, sneg, znoj, suze ili voda iz bazena. Temperatura vode uglavnom nema značajan uticaj na pojavu simptoma. I hladna i topla voda mogu da izazovu istu reakciju. Najčešće se promene razvijaju na vratu, grudima, ramenima i rukama, odnosno na delovima tela koji prvi dolaze u kontakt sa vodom.

Kako izgleda ova alergijska reakcija?

Simptomi se obično razvijaju u roku od nekoliko minuta nakon kontakta kože sa vodom i mogu da traju od 30 minuta do dva sata.

Najčešći simptomi su sitne koprivnjače ili crvenkasti osip, intenzivan svrab, peckanje ili osećaj žarenja kože, crvenilo, kao i otok na mestu kontakta sa vodom.

Kod većine obolelih reakcija ostaje ograničena na kožu. Veoma retko mogu da se jave ozbiljnije tegobe,poput otežanog disanja ili otoka jezika i grla, koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Da li osobe sa vodenom urtikarijom smeju da piju vodu?

Da.

Vodena urtikarija nije alergija na vodu u klasičnom smislu, pa većina obolelih može normalno da pije vodu. Problem nastaje kada voda dođe u kontakt sa kožom. Kod manjeg broja pacijenata mogu da se jave peckanje, svrab ili otok usana i sluzokože usta nakon pijenja vode, ali su ovakve reakcije veoma retke.

Zašto nastaje vodena urtikarija?

Tačan uzrok bolesti još nije razjašnjen. Jedna od najprihvaćenijih teorija jeste da voda rastvara određene supstance koje se prirodno nalaze na površini kože ili u njenim dubljim slojevima. Tako nastaju jedinjenja koja aktiviraju mastocite - ćelije imunskog sistema odgovorne za oslobađanje histamina. Histamin dovodi do širenja krvnih sudova, otoka i karakterističnih koprivnjača.

Druga hipoteza pretpostavlja da voda menja sastav zaštitne barijere kože, čime omogućava aktiviranje lokalne imunološke reakcije. Važno je naglasiti da stručnjaci smatraju da sama voda nije alergen. Verovatnije je da ona pokreće složen biohemijski proces koji završava oslobađanjem medijatora zapaljenja.

Kako se postavlja dijagnoza, a kako se leči vodena urtikarija?

Dijagnozu postavljaju dermatolog ili alergolog na osnovu kliničke slike i specifičnog testa izlaganja vodi.

Najčešće se primenjuje takozvani vodeni provokacioni test, tokom kojeg se na kožu stavlja obloga natopljena vodom određene temperature u trajanju od oko 20 minuta. Ukoliko se razviju karakteristični osip i svrab, dijagnoza se smatra potvrđenom. Istovremeno je neophodno isključiti druge oblike fizičke urtikarije, poput hladne, toplotne ili holinergične urtikarije, kao i kontaktni dermatitis.

Pošto je reč o veoma retkoj bolesti, ne postoji jedinstveni terapijski protokol, već se lečenje prilagođava svakom pacijentu.

Prvu liniju terapije predstavljaju nesedativni antihistaminici druge generacije, koji blokiraju dejstvo histamina i ublažavaju svrab i pojavu koprivnjače. Kod pacijenata kod kojih standardne doze nisu dovoljno efikasne lekar može da razmotri povećanje doze, u skladu sa važećim smernicama za lečenje hroničnih urtikarija.

Šta još može da pomogne? 

Kod pojedinih obolelih dobre rezultate dala je fototerapija, odnosno kontrolisano izlaganje kože ultraljubičastim zracima (UVB ili PUVA terapija). Smatra se da ovaj oblik lečenja može da zadeblja površinski sloj kože i smanji prodor vode do ćelija koje pokreću alergijsku reakciju. U nekim slučajevima fototerapija pokazala je veću efikasnost kada se primenjivala zajedno sa antihistaminicima.

Opisani su i pojedinačni slučajevi uspešne primene drugih lekova, uključujući kortikosteroide, selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao i biološku terapiju omalizumabom kod pacijenata sa teškim i terapijski rezistentnim oblicima bolesti. Međutim, za ove terapije još nema dovoljno velikih kliničkih studija, pa se primenjuju samo u pažljivo odabranim slučajevima i pod nadzorom specijaliste.

(eKlinika.rs)