Alergija i histamin se uvek spominju u istoj rečenici. Zašto je tako? Zato što tokom alergijskih reakcija dolazi do oslobađanja velikog broja supstanci, tzv. medijatora alergijske reakcije, a među njima histamin zauzima značajno mesto.
– Upravo antihistaminici, putem blokade specifičnih H1 receptora blokiraju histaminske efekte, poput zapaljenske reakcije, skupljanja glatkih mišića bronhija u plućima, širenja i pojačane propustljivosti krvnih sudova. Pored anstihistaminika, kod težih, generalizovanih alergijskih reakcija neophodno je primeniti adrenalin, kortikosteroide i druge grupe lekova, objašnjava za portal eKlinika, prof dr. Janko Samardžić, klinički farmakolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Preventivno korišćenje antihistaminika, da ili ne?
Antihistaminici se primenjuju prilikom pojave prvih simptoma i znakova alergijske reakcije, a ređe se primenjuju preventivno, kao u slučaju sezonskog javljanja alergijskog rinitisa.
– Njihovo dejstvo obično nastupa već nakon 30 minuta od primene, a efekat traje od 4 do 6 sati. U zavisnosti od težine alergijske reakcije, treba proceniti dužinu trajanja terapije i primeniti individualni pristup za svakog pacijenta.
Pored toga, pokazano je da pojedini dodaci ishrani, vitamini i minerali, deluju preventivno i mogu da ublaže simptome alergije. U tu svrhu najčešće se primenjuju vitamini C i E, minerali cink i kalcijum, omega-3 masne kiseline i probiotici – ističe prof. dr Janko Samaržić.
Korišćenje antihistaminika i pospanost
Izazivanje sedacije, odnosno pospanosti, važan je nus efekat ovih lekova. Postoji nekoliko generacija antihistaminika. Osnovna razlika je u upravo izraženom sedativnom efektu, pri čemu svaka generacija lekova ima svoje specifičnosti.
– Naime, lekovi prve generacije predstavljaju klasične i efikasne antialergijske lekove, ali koji prolaze u centralne nervni sistem i izazivaju pospanost. Novije generacije antihistaminika u znatno manjoj meri izazivaju sedaciju, ali je prilikom njihove primene neophodan oprez kod pacijenata sa kardiovaskularnim poremećajima, poput srčanih aritmija.
Generalno, svi antihistaminici imaju sličan farmakološki profil, dok manje razlike u njihovom delovanju predstavljaju povoljan pristup u individualizaciji terapije, odnosno izboru leka koji pacijentu najviše odgovara. Tako kod nedovoljne efikasnosti jednog antihistaminka, treba zameniti lek i pokušati sa antihistaminikom različite hemijske strukture, pri čemu se ne sme koristiti više antihistaminika istovremeno – kaže za eKlinika portal, dr Samaržić.
Šta je bolje i efikasnije: tablete, kapi ili sprej?
U zavisnosti od vrste i težine alergijske reakcije treba proceniti odgovarajući farmaceutski oblik. Ukoliko su u pitanju blaži, lokalni znaci alergija, poput curenja nosa, kijavice, svraba i crvenila, preporučuje se korišćenje preparata za lokalnu primenu (kapi, sprej, krema).
– Prednost lokalnih preparata je brz početak delovanja već nakon nekoliko minuta i bezbednost primene, pri čemu se savetuje njihova primena samo na manjim površinama i tokom kraćeg vremenskog perioda. Kod težih i sistemskih oblika alergijske reakcije svakako se moraju primeniti oblici lekova za oralnu primenu (tablete) a u urgentnim situacijama i parenteralni oblici lekova (injekcije).
Vrste alergija i anafilaktički šok kao alergijska reakcija
Prema lokalizaciji i težini, alergijske reakcije su vrlo raznovrsne. Postoje opšte (na pr. anafilaktički šok i astma), kožne (ospa, crvenilo, ekcem), zatim krvne i ostale. Ospa i crvenilo se leče antihistaminicima, dok teži oblici alergijskih reakcija zahtevaju primenu kortikosteroida, antihistaminika, i drugih grupa lekova.
– Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaktički šok i predstavlja urgentno stanje sa potencijalnim fatalnim ishodom. Definiše se kao naglo nastala generalizovana reakcija preosetljivosti, koja nastaje u toku nekoliko minuta, najčešće posle primene lekova u obliku injekcija (na pr. penicilina) ili kontrastnih sredstava u radiologiji.
Kod anafilaktičkih reakcija, lek izbora je adrenalin dat intramuskularno (u mišić) ili intarvenski (u venu) u razmacima od 10 min do postizanja poboljšanja. Uz adrenalin obavezno se primenjuju antihistaminici i kortikosteroidi koji su sastavni deo protokola antišok terapije – ističe prof. dr Janko Samardžić.
dosta moze da se radi i na prevenciji. meni mnogo pomaze ako iskljucim sve sto jos vise izaziva alergiju u periodu proleca, cak i one alergene sa najmanjom sansom. a dosta pomazu i prirodne stvari, cajevi, biljke, agaricus za alergiju i tome slicno, kome sta odgovara