Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Alergija i lekovi – kada početi sa korišćenjem antihistaminika

Piše: Vesna Stanimirović
19:00 - 05. 05. 2022.

Najznačajniji lekovi protiv alegije su antihistaminici. Sintetisani su sredinom prošlog veka kao posebno grupa lekova koji bi mogli da spreče ili ponište dejstva histamina. Kada je najbolje početi sa njihovom primenom, u akutnoj fazi ili preventivno?

alergija Kada je alergija u pitanju lekovi izbora su antihistaminici. Njihovo dejstvo obično nastupa već 30 minuta nakon primene Foto: Canva

Alergija i histamin se uvek spominju u istoj rečenici. Zašto je tako? Zato što tokom alergijskih reakcija dolazi do oslobađanja velikog broja supstanci, tzv. medijatora alergijske reakcije, a među njima histamin zauzima značajno mesto.

– Upravo antihistaminici, putem blokade specifičnih H1 receptora blokiraju histaminske efekte, poput zapaljenske reakcije, skupljanja glatkih mišića bronhija u plućima, širenja i pojačane propustljivosti krvnih sudova. Pored anstihistaminika, kod težih, generalizovanih alergijskih reakcija neophodno je primeniti adrenalin, kortikosteroide i druge grupe lekova, objašnjava za portal eKlinika, prof dr. Janko Samardžić, klinički farmakolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Preventivno korišćenje antihistaminika, da ili ne?

Antihistaminici se primenjuju prilikom pojave prvih simptoma i znakova alergijske reakcije, a ređe se primenjuju preventivno, kao u slučaju sezonskog javljanja alergijskog rinitisa.

– Njihovo dejstvo obično nastupa već nakon 30 minuta od primene, a efekat traje od 4 do 6 sati. U zavisnosti od težine alergijske reakcije, treba proceniti dužinu trajanja terapije i primeniti individualni pristup za svakog pacijenta.

Pored toga, pokazano je da pojedini dodaci ishrani, vitamini i minerali, deluju preventivno i mogu da ublaže simptome alergije. U tu svrhu najčešće se primenjuju vitamini C i E, minerali cink i kalcijum, omega-3 masne kiseline i probiotici – ističe prof. dr Janko Samaržić.

Korišćenje antihistaminika i pospanost

Izazivanje sedacije, odnosno pospanosti, važan je nus efekat ovih lekova. Postoji nekoliko generacija antihistaminika. Osnovna razlika je u upravo izraženom sedativnom efektu, pri čemu svaka generacija lekova ima svoje specifičnosti.

– Naime, lekovi prve generacije predstavljaju klasične i efikasne antialergijske lekove, ali koji prolaze u centralne nervni sistem i izazivaju pospanost. Novije generacije antihistaminika u znatno manjoj meri izazivaju sedaciju, ali je prilikom njihove primene neophodan oprez kod pacijenata sa kardiovaskularnim poremećajima, poput srčanih aritmija.

Generalno, svi antihistaminici imaju sličan farmakološki profil, dok manje razlike u njihovom delovanju predstavljaju povoljan pristup u individualizaciji terapije, odnosno izboru leka koji pacijentu najviše odgovara. Tako kod nedovoljne efikasnosti jednog antihistaminka, treba zameniti lek i pokušati sa antihistaminikom različite hemijske strukture, pri čemu se ne sme koristiti više antihistaminika istovremeno – kaže za eKlinika portal, dr Samaržić.

Šta je bolje i efikasnije: tablete, kapi ili sprej?

U zavisnosti od vrste i težine alergijske reakcije treba proceniti odgovarajući farmaceutski oblik. Ukoliko su u pitanju blaži, lokalni znaci alergija, poput curenja nosa, kijavice, svraba i crvenila, preporučuje se korišćenje preparata za lokalnu primenu (kapi, sprej, krema).

Prednost lokalnih preparata je brz početak delovanja već nakon nekoliko minuta i bezbednost primene, pri čemu se savetuje njihova primena samo na manjim površinama i tokom kraćeg vremenskog perioda. Kod težih i sistemskih oblika alergijske reakcije svakako se moraju primeniti oblici lekova za oralnu primenu (tablete) a u urgentnim situacijama i parenteralni oblici lekova (injekcije).

Vrste alergija i anafilaktički šok kao alergijska reakcija

Prema lokalizaciji i težini, alergijske reakcije su vrlo raznovrsne. Postoje opšte (na pr. anafilaktički šok i astma), kožne (ospa, crvenilo, ekcem), zatim krvne i ostale. Ospa i crvenilo se leče antihistaminicima, dok teži oblici alergijskih reakcija zahtevaju primenu kortikosteroida, antihistaminika, i drugih grupa lekova.

– Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaktički šok i predstavlja urgentno stanje sa potencijalnim fatalnim ishodom. Definiše se kao naglo nastala generalizovana reakcija preosetljivosti, koja nastaje u toku nekoliko minuta, najčešće posle primene lekova u obliku injekcija (na pr. penicilina) ili kontrastnih sredstava u radiologiji.

Kod anafilaktičkih reakcija, lek izbora je adrenalin dat intramuskularno (u mišić) ili intarvenski (u venu) u razmacima od 10 min do postizanja poboljšanja. Uz adrenalin obavezno se primenjuju antihistaminici i kortikosteroidi koji su sastavni deo protokola antišok terapije – ističe prof. dr Janko Samardžić.

TEME:
Tanja
11:42, 06. 05. 2022. Odgovori

dosta moze da se radi i na prevenciji. meni mnogo pomaze ako iskljucim sve sto jos vise izaziva alergiju u periodu proleca, cak i one alergene sa najmanjom sansom. a dosta pomazu i prirodne stvari, cajevi, biljke, agaricus za alergiju i tome slicno, kome sta odgovara

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend