Zašto vam se ponekad tresu ruke iako niste nervozni: Od previše kafe do bolesti koje zahtevaju lečenje

Drhtanje ruku ne mora da bude posledica nervoze niti odmah znači da osoba ima Parkinsonovu bolest. Može se pojaviti zbog umora, gladi, kofeina ili određenih lekova, ali i zbog poremećaja rada štitaste žlezde, esencijalnog tremora i drugih neuroloških oboljenja. Na uzrok mogu da ukažu trenutak u kojem drhtanje nastaje, prateći simptomi i to da li zahvata jednu ili obe ruke.

Blago, gotovo neprimetno drhtanje prisutno je kod svih ljudi. Reč je o takozvanom fiziološkom tremoru, koji obično ne ometa svakodnevne aktivnosti. Međutim, može postati vidljiv kada smo iscrpljeni, neispavani, gladni, pod stresom ili kada unesemo previše kofeina.

Tremor nije bolest sama po sebi, već simptom. Zato nije dovoljno samo utvrditi da se ruke tresu. Lekaru je važno da zna da li se to dešava u mirovanju ili pri pokretu, da li je zahvaćena jedna ili obe strane i da li postoje druge tegobe.

Kada je drhtanje ruku prolazna reakcija organizma

Ruke mogu privremeno da se tresu posle intenzivnog fizičkog napora, neprospavane noći, dužeg gladovanja ili većih količina kafe, energetskih napitaka i nikotina. Tremor mogu da pojačaju i povišena telesna temperatura, bol, strah i snažne emocije, čak i kada osoba nema osećaj da je nervozna.

Jedan od mogućih razloga je pad nivoa šećera u krvi, naročito kod osoba koje koriste insulin ili određene lekove za dijabetes. Tada se uz drhtanje mogu javiti znojenje, glad, lupanje srca, slabost, vrtoglavica, razdražljivost ili zbunjenost. Teška hipoglikemija zahteva hitnu pomoć.

Drhtanje se može pojaviti i tokom apstinencijalne krize, odnosno nakon naglog prekida ili velikog smanjenja konzumiranja alkohola. U težim slučajevima mogu se javiti uznemirenost, halucinacije, grčevi i poremećaj svesti, zbog čega je neophodna hitna medicinska pomoć.

Esencijalni tremor često se javlja u porodici

Esencijalni tremor jedan je od najčešćih poremećaja pokreta. Najviše se primećuje kada osoba drži ruke ispružene ili pokušava nešto da uradi, na primer da prinese šolju ustima, piše, koristi pribor za jelo ili zakopča dugme.

Najčešće zahvata obe ruke, ali može biti izraženiji na jednoj strani. Ponekad se tresu i glava ili glas. Može se pojaviti u bilo kom uzrastu, ali je češći kod starijih osoba i neretko postoji kod više članova porodice. Tremor se uglavnom postepeno pojačava tokom godina.

Esencijalni tremor nije isto što i Parkinsonova bolest. Kod esencijalnog tremora drhtanje je uglavnom izraženije pri pokretu, dok je za Parkinsonovu bolest karakterističnije drhtanje šake u mirovanju, mada ova razlika nije apsolutna.

Da li drhtanje ruku znači Parkinsonovu bolest

Tremor jeste jedan od poznatih simptoma Parkinsonove bolesti, ali nije svako drhtanje znak ovog oboljenja. Parkinsonov tremor često počinje na jednoj strani tela i najuočljiviji je kada je šaka opuštena. Može da oslabi tokom namernog pokreta.

Pored tremora, mogu se javiti usporenost pokreta, ukočenost mišića, sitniji rukopis, kraći koraci, slabije zamahivanje jednom rukom pri hodu, tiši govor i smanjena izražajnost lica. Neki oboleli, međutim, uopšte nemaju izražen tremor.

Drhtanje može da prati i druga oboljenja nervnog sistema, među kojima su multipla skleroza, moždani udar, povrede mozga, bolesti malog mozga i određene nasledne neurološke bolesti. Tremor koji potiče od poremećaja funkcije malog mozga često se pogoršava što se ruka više približava cilju, na primer kada osoba pokušava prstom da dodirne nos. Mogu postojati i nesiguran hod, loša ravnoteža ili otežan govor.

Štitasta žlezda, jetra i drugi mogući uzroci

Pojačan rad štitaste žlezde, odnosno hipertireoza, može izazvati sitno i brzo drhtanje ruku. Obično ga prate lupanje srca, pojačano znojenje, netolerancija na toplotu, mršavljenje uprkos dobrom apetitu, česte stolice, nesanica i mišićna slabost.

Tremor se može javiti i kod ozbiljnih poremećaja funkcije jetre ili bubrega, poremećaja pojedinih elektrolita, kao i kod manjka vitamina B12, ali tada uglavnom postoje i drugi simptomi. Ređi uzrok kod mladih ljudi je Vilsonova bolest, nasledni poremećaj pri kojem se bakar nakuplja u organizmu i oštećuje jetru i nervni sistem.

I lekovi mogu da izazovu tremor

Pojava tremora ponekad se podudara sa uvođenjem novog leka ili promenom njegove doze. Drhtanje mogu izazvati ili pojačati pojedini:

• lekovi za astmu i širenje disajnih puteva
• antidepresivi i drugi psihijatrijski lekovi
• kortikosteroidi
• lekovi koji sadrže hormone štitaste žlezde
• neki lekovi protiv epilepsije
• imunosupresivi
• stimulansi i preparati koji sadrže kofein

Lek ne treba prekidati samostalno. Potrebno je razgovarati sa lekarom, koji može proceniti da li je tremor neželjeno dejstvo terapije i da li treba promeniti dozu ili lek.

Kada zbog drhtanja ruku treba posetiti lekara

Pregled je potreban ako se tremor ponavlja, postaje sve izraženiji, zahvata samo jednu stranu ili ometa pisanje, jelo, oblačenje i druge svakodnevne aktivnosti. Lekaru treba reći kada je drhtanje počelo, šta ga pogoršava, koje lekove i suplemente osoba uzima i da li slične tegobe postoje u porodici.

U zavisnosti od nalaza, mogu biti potrebni neurološki pregled i analize krvi, uključujući nivo glukoze, elektrolite, funkciju štitaste žlezde, jetre i bubrega. Ponekad se rade i dodatna neurološka ispitivanja ili snimanje mozga.

Hitnu pomoć treba potražiti ako se drhtanje pojavi naglo, posebno uz slabost ili utrnulost jedne strane tela, iskrivljenost lica, otežan govor, jaku glavobolju, poremećaj ravnoteže, zbunjenost, gubitak svesti ili grčeve. Takvi simptomi mogu ukazivati na moždani udar, tešku hipoglikemiju ili drugo urgentno stanje.

Drhtanje ruku najčešće nije znak neposredne opasnosti, ali nije dobro ni automatski ga pripisati nervozi ili godinama. Ako traje, pogoršava se ili je praćeno drugim promenama, uzrok treba utvrditi pregledom, jer se terapija bira prema osnovnom poremećaju, a ne samo prema tremoru.

(eKlinika.rs)