Kada počnemo da „osećamo“ svoja pluća: Šta može da bude uzrok i da li uvek sumnjati na neku plućnu bolest?

Dok normalno dišemo, uglavnom nismo svesni rada svojih pluća. Zato osećaj da odjednom obraćamo pažnju na svaki udah, da nam „fali vazduha“, da ne možemo duboko da udahnemo ili da nas nešto steže u grudima često izaziva zabrinutost.

Disanje i normalan rad pluća često shvatamo olako

Udah i izdah odvijaju se automatski sve dok se nešto ne promeni. Kada disanje postane otežano, kada imamo utisak da moramo da uložimo dodatni napor ili da, bez obzira na dubinu udaha, vazduha nema dovoljno, ljudi često kažu da su počeli da „osećaju pluća“.

Preporučujemo

Ipak, taj izraz nije sasvim precizan sa medicinskog stanovišta. Ono što osećamo predstavlja složenu kombinaciju signala iz disajnih puteva, grudnog koša i respiratornih mišića, kao i načina na koji mozak obrađuje informacije povezane sa disanjem.

Da li zaista možemo da „osećamo“ pluća?

Američko torakalno društvo dispneju, odnosno otežano disanje, opisuje kao subjektivno iskustvo neprijatnosti pri disanju koje se sastoji od različitih senzacija i može da varira po intenzitetu. Zbog toga dve osobe pod izrazom „nedostatak vazduha“ ne moraju da podrazumevaju potpuno isti osećaj.

Neko će reći da ne može da udahne dovoljno duboko, neko da mu „nedostaje vazduha“, dok će drugi opisati težinu, napor ili stezanje u grudima. Upravo način na koji pacijent opisuje problem ponekad lekaru pruža važne informacije o mogućem uzroku tegoba. Mozak neprekidno dobija informacije koje se odnose na rad respiratornog sistema i potrebe organizma za ventilacijom. Kada se pojavi nesklad između onoga što organizam zahteva i onoga što respiratorni sistem uspeva da obezbedi, disanje može da postane svesna i neprijatna senzacija.

Jedan od posebno neprijatnih oblika dispneje u stručnoj literaturi opisuje se izrazom „air hunger“, odnosno „glad za vazduhom“. Osoba tada ima osećaj da udah nije dovoljan i da potrebu za vazduhom ne može da zadovolji, čak i kada pokušava da udahne dublje.

Kada ovaj osećaj može da ukaže na plućnu bolest

Otežano disanje javlja se kod velikog broja bolesti respiratornog sistema, ali mehanizam nije uvek isti. Astma, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), pneumonija, intersticijske bolesti pluća, pleuralni izliv, plućna embolija i bolesti plućnih krvnih sudova samo su neka od stanja koja mogu da promene način na koji čovek doživljava sopstveno disanje.

Kod astme i HOBP suženi disajni putevi povećavaju otpor protoku vazduha, pa disanje zahteva veći napor. Kod bolesti koje zahvataju samo plućno tkivo mogu da se promene njegova mehanička svojstva i razmena gasova, pa se i osećaj koji pacijent opisuje razlikuje.

Stezanje u grudima predstavlja posebno zanimljiv simptom jer se često povezuje sa bronhokonstrikcijom, odnosno sužavanjem disajnih puteva, kakvo se javlja kod astme. Osećaj povećanog napora pri disanju i „glad za vazduhom“ predstavljaju drugačije senzacije, zbog čega lekaru nije važno samo da li pacijent teško diše već i kako tu tegobu opisuje.

Promena se ponekad prvo primeti tokom fizičke aktivnosti. Osoba počinje da zastaje na stepenicama koje je ranije prelazila bez problema, sporije hoda uzbrdo ili mora da prekine aktivnost kako bi došla do daha. Kod hroničnih plućnih bolesti ljudi često nesvesno prilagode svakodnevicu novim ograničenjima. Počinju manje da se kreću, biraju lift umesto stepenica ili hodaju sporije, pa može da prođe dosta vremena pre nego što shvate koliko im se tolerancija napora zapravo smanjila.

Nisu samo pluća kriva za osećaj da nam nedostaje vazduha

Dispneja jeste jedan od karakterističnih simptoma plućnih bolesti, ali njen uzrok ne mora da se nalazi u plućima. Srčana slabost i druge kardiovaskularne bolesti, anemija, neuromišićne bolesti, metabolički poremećaji, gojaznost i slaba fizička kondicija takođe mogu da dovedu do nedostatka vazduha.

Otežano disanje može da prati i anksioznost ili panični napad. Zbog toga nije dobro da osoba unapred zaključi ni da „sigurno ima nešto na plućima“, ni da tegobe pripiše nervozi bez pregleda ako se one ponavljaju ili postaju izraženije. Čak i zdravi ljudi mogu veoma intenzivno da osećaju disanje tokom velikog fizičkog napora, boravka na visokoj nadmorskoj visini ili nakon zadržavanja daha. Ključna razlika krije se u okolnostima u kojima se simptom javlja, njegovom trajanju i tome da li postoje i druge tegobe.

Kašalj, zviždanje, bol... šta još može da prati promene u disanju?

Uporan kašalj takođe zaslužuje pažnju, naročito ako traje nedeljama, promenio je karakter ili se uz njega pojavljuju druge tegobe. Kašalj sam po sebi ne znači da osoba ima ozbiljnu plućnu bolest, jer može da prati infekcije i brojna druga stanja, ali njegov uzrok treba da se razjasni kada dugo traje.

Posebnu pažnju zahtevaju situacije u kojima se uz kašalj javljaju progresivno otežano disanje, zviždanje u grudima, iskašljavanje krvi, bol u grudima, ponavljane respiratorne infekcije, neobjašnjiv gubitak telesne mase ili izrazit umor. Nov ili promenjen kašalj ne bi trebalo da zanemare ni dugogodišnji pušači i bivši pušači.

Kada se tegobe ponavljaju, lekar će pokušati da utvrdi da li se nedostatak vazduha javlja u mirovanju ili samo tokom napora, da li je nastao naglo ili postepeno i da li ga prate kašalj, sekret, temperatura, bol ili zviždanje pri disanju. Važan podatak može da bude i to da li se problem pogoršava kada osoba legne.

U zavisnosti od simptoma i rezultata pregleda, lekar može da proceni da su potrebni merenje saturacije kiseonika, laboratorijske analize, spirometrija i drugi testovi plućne funkcije, rendgensko snimanje ili CT grudnog koša. Kada postoji sumnja da uzrok potiče od srca, dijagnostika može da obuhvati i EKG, ehokardiografiju i druge preglede.

Kada promena disanja zahteva hitnu reakciju

Naglo nastala ili izrazita otežanost disanja zahteva drugačiji pristup od blage zadihanosti koja se postepeno razvijala tokom dužeg perioda. Posebno zabrinjava ako osoba teško diše i u mirovanju ili ako se stanje brzo pogoršava.

Hitna medicinska procena ne bi smela da se odlaže ako se uz iznenadan nedostatak vazduha pojave jak bol ili pritisak u grudima, plavičasta boja usana ili kože, konfuzija, gubitak svesti, iskašljavanje krvi ili izrazita slabost. Akutna dispneja može da prati ozbiljna stanja kao što su plućna embolija, pneumotoraks, teški napad astme, teško pogoršanje HOBP, ozbiljna pneumonija ili akutni srčani problemi.

S druge strane, ni simptome koji nisu dramatični ne bi trebalo mesecima ignorisati. Ako osoba primećuje da se zadihava pri aktivnostima koje je donedavno obavljala bez teškoća, ako kašalj ne prolazi ili se ponavljaju zviždanje i stezanje u grudima, razgovor sa lekarom može da pomogne da se utvrdi uzrok.

Posebnu pažnju na takve promene trebalo bi da obrate pušači i bivši pušači, ljudi koji su na poslu dugo izloženi prašini, dimu i drugim štetnim česticama, kao i osobe koje već imaju plućnu ili kardiovaskularnu bolest. Kod njih promena u načinu disanja može da bude posebno važan podatak.

Plućna bolest jeste jedan od mogućih odgovora, ali nije jedini

Izraz „osećam pluća“ nije medicinska dijagnoza, ali može veoma dobro da opiše trenutak kada disanje, koje inače gotovo i ne primećujemo, postane neprijatno ili zahteva našu pažnju. Ako se uz taj osećaj javljaju nedostatak vazduha, uporan kašalj, stezanje ili zviždanje u grudima ili sve slabija tolerancija fizičkog napora, važno je da se utvrdi zbog čega se disanje promenilo.

Plućna bolest jeste jedan od mogućih odgovora, ali nije jedini. Upravo zbog velikog broja mogućih uzroka, novi ili uporni simptomi imaju mnogo veću dijagnostičku vrednost kada ih lekar sagleda zajedno, umesto da se zaključak donosi na osnovu samo jednog osećaja.

(eKlinika.rs)