Visoke temperature mogu da pogoršaju astmu i HOBP: Kako da zaštitite pluća ovog leta

Visoke temperature i letnje žege predstavljaju ozbiljan napor i optrećenje za respiratorni sistem, čak i kod potpuno zdravih ljudi, dok za hronične bolesnike mogu da budu izuzetno opasne. Letnja sezona je za osobe sa respiratornim stanjima kao što su hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) ili astma - poseban izazov. Kombinacija ekstremne vrućine i visoke vlažnosti tokom leta može da dovede do pogoršanja astme i pogoršanja drugih respiratornih bolesti, što su potvrdile mnoge studije.

Visoke temperature i žega opterećuju pluća 

Ljudi sa zdravstvenim stanjima koja utiču na pluća ili disajne puteve, poput astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća, više su pogođeni vrućinom, jer vrućina i žega izazavana visokim temperaturama može da suzi disajne puteve. Ako neko ima respiratorno oboljenje, uvek mora da obrati pažnju na upozorenja o kvalitetu vazduha i pokušajte da ograniči vreme provedeno napolju tokom najtoplijih dana.

Preporučujemo

Kada je napolju veoma toplo, naša pluća i disajni putevi trpe opterećenje kroz nekoliko ključnih mehanizama:

Širenje disajnih puteva i ubrzano disanje

Da bi se telo ohladilo, mozak šalje signal srcu da kuca brže, a plućima da ubrzano dišu. Kako bismo izbacili višak toplote kroz izdisaj, disajni putevi se šire. Međutim, to ubrzano i pliće disanje ili hiperventilacija, dodatno zamara respiratorne mišiće, dajući osećaj „nedostatka vazduha“, čak i kada sedite u hladu.

Problem sa vlažnošću vazduha

Vazduh koji udišemo leti obično ima ekstreman nivo vlažnosti, bilo da je previše suv ili previše vlažan:

Veoma suv vazduh - Isušuje sluzokožu nosa i grla. Sluzokoža gubi svoju zaštitnu ulogu jer prirodni odbrambeni mehanizmi - sitne dlačice koje čiste vazduh - slabije rade. To dovodi do iritacije, suvog kašlja i lakšeg prodora infekcija.

Veoma vlažan vazduh ili „sparina“ - Težak je za udisanje jer je zasićen vodenom parom, pa u njemu ima manje kiseonika po jedinici zapremine. Telo mora da uloži mnogo veći napor kako bi izvuklo istu količinu kiseonika.

Povećana koncentracija prizemnog ozona i smoga

Visoke temperature i jako sunčevo zračenje pokreću hemijske reakcije u vazduhu koje stvaraju prizemni ozon - glavni sastojak letnjeg smoga. Za razliku od ozonskog omotača koji nas štiti visoko u atmosferi, prizemni ozon je toksičan za pluća. On deluje kao „opekotina“ na sluzokožu disajnih puteva, izazivajući:

• Grebanje u grlu i nadražajni kašalj
• Osećaj stezanja u grudima
• Smanjenje kapaciteta pluća.

Toplotni bronhospazam 

Kod osoba koje boluju od astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), vreo vazduh može da deluje kao direktan okidač za bronhospazam - naglo sužavanje i grčenje disajnih puteva. To dovodi do iznenadnog napada gušenja i sviranja u grudima.

Šok usled nagle promene temperature

Ulazak iz pregrejane spoljašnje sredine u prostoriju sa agresivno podešenom klimom, gde je razlika veća od 7 do 8 stepeni, izaziva momentalni stres za disajne puteve. Hladan i suv vazduh iz klime može da isprovocira odbrambeni refleks pluća, što se manifestuje napadom kašlja ili kratkotrajnim gubitkom daha.

Kako zaštititi pluća tokom vrelih dana?

Stručnjaci savetuju da treba:

• izbegavati fizički napor na otvorenom u najtoplijem delu dana - od 10 do 17 časova, jer ubrzano disanje po vrućini unosi najviše toksina i suvog vazduha duboko u pluća
• unosite dosta vode kako bi sluzokoža disajnih puteva ostala prirodno hidrirana i sposobna da se brani od čestica i alergena.
• umereno koristite klimu, podešavajući je tako da razlika u odnosu na spoljnu temperaturu ne prelazi optimalnih 6 do 8 stepeni.

Savet lekara: Kako da brinete o plućima i pomognete sebi tokom vrućina

Izuzetno vruće letnje vreme utiče na svakoga, a osobe koje imaju oboljenja pluća suočavaju se sa većim rizikom od negativnih zdravstvenih efekata. Jednostavnim prilagođavanjima dnevne rutine, kada su visoke temperature, život može da se olakša:

1. Boravite u zatvorenom prostoru - Kad god je to moguće, izbegavajte vrući spoljašnji vazduh i držite prozore i vrata zatvorenima kako biste održali hladniji  unutrašnji prostor.

2. Proverite vremenske prilike - Pre nego što izađete napolje, proverite temperaturu, nivo vlažnosti i indeks kvaliteta vazduha. Ako je visok nivo polena ili drugih zagađivača, razmislite o nošenju maske kako biste zaštitili pluća.

3. Planirajte svoj dan - Izbegavajte izlazak napolje tokom najtoplijeg dela dana, obično između 11 i 15 časova. Planirajte svoje aktivnosti za rano jutro ili veče kada je temperatura niža.

4. Prestanite da pušite - Ako pušite, razmislite o prestanku pušenja kako biste poboljšali funkciju pluća. Takođe, izbegavanje alkohola može da pomogne u sprečavanju dehidracije.

5. Izaberite odgovarajuću odeću - Izaberite široku i svetlu pamučnu odeću kako biste se osećali udobno tokom vrućine.

6. Izbegavajte naprezanje - Uštedite energiju i izbegavajte naporne vežbe tokom vrućeg vremena kako biste sprečili dehidraciju.

7. Promene u ishrani - Hidrirajte se pijući dosta vode i konzumirajući hranu sa visokim sadržajem vode, kao što su lubenice, dinje, krastavci...

8. Rashladite telo - Često se tuširajte kako biste se rashladili kada se osećate pregrejano. Kada ste napolju, koristite šešir, šal, haljinu ili kišobran za zaštitu od sunca.

9. Pripremite se za hitne zdravstvene slučajeve - Držite lekove pri ruci ako imate problema sa disanjem. Ako imate astmu ili koristite inhalator, trebalo bi uvek da ga nosite sa sobom i da se obratite svom lekaru ako primetite da se simptomi pogoršavaju. Obratite pažnju na uputstva za skladištenje inhalatora i ne ostavljajte ga u vrućem automobilu ili bilo gde gde može da se pregreje.

(eKlinika.rs)