Kada otežano disanje nije samo obična prehlada: Polipi u nosu mogu dugo da rastu bez simptoma

Polipi u nosu, posebno u početku, ne izazivaju nikakve nelagodnosti. Ukoliko dođe do rasta polipa, javljaju se simptomi koji liče na klasičnu prehladu, ali zapušen nos, slivanje sekreta i oslabljen njuh ne prolaze kao kod virusne infekcije.

Zašto se javljaju polipi u nosu?

Otežano disanje kroz nos može da bude posledica nosnih polipa, mekih, bezbolnih i nekancerogenih izraslina koje nastaju iz sluzokože nosa i paranazalnih sinusa. Najčešće se javljaju u okviru hroničnog rinosinusitisa sa nosnim polipima, odnosno dugotrajnog zapaljenskog procesa koji zahvata sluzokožu nosa i sinusa.

Preporučujemo

Polipi mogu da budu toliko mali da osoba ne zna da ih ima, ali mogu i da porastu ili postanu brojni i tada ometaju protok vazduha kroz nos. Veći polipi mogu da otežaju inormalno oticanje sekreta iz sinusa, što dodatno doprinosi tegobama.

Polipi u nosu mogu da liče na upornu prehladu koja nikako ne prolazi

Mali nosni polipi često ne izazivaju nikakve simptome. Kada porastu, tegobe mogu da podsećaju na prehladu, ali je važna razlika u tome što se ne povlače posle nekoliko dana i mogu da traju nedeljama ili mesecima. Zapušen nos, curenje iz nosa i slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela spadaju među česte simptome. Mogu da se jave i pritisak u predelu lica, glavobolja, hrkanje i osećaj da osoba ne može dovoljno dobro da diše kroz nos.

Posebno karakterističan simptom jeste oslabljen ili izgubljen njuh, a posledično može da se promeni i doživljaj ukusa hrane. Gubitak čula mirisa kod hroničnog rinosinusitisa sa nosnim polipima može značajno da utiče na kvalitet života, a kod nekih pacijenata traje i nakon drugih poboljšanja simptoma.

Za razliku od obične virusne prehlade, hronični rinosinusitis podrazumeva simptome koji traju najmanje 12 nedelja. Zbog toga dugotrajno zapušen nos i gubitak mirisa ne bi trebalo automatski pripisivati „prehladi koja se odužila“.

Zašto nastaju polipi u nosu i kakve veze imaju sa astmom i aspirinom

Tačan razlog zbog kojeg kod nekih ljudi nastaju nosni polipi nije potpuno razjašnjen. Poznato je, međutim, da važnu ulogu ima hronična upala sluzokože, a kod velikog broja pacijenata sa nosnim polipima prisutan je tip 2 inflamatornog odgovora u kojem učestvuju određene ćelije i signalni molekuli imunskog sistema.

Polipi u nosu češće se sreću kod osoba sa astmom, a mogu da budu povezani i sa drugim zapaljenskim bolestima disajnih puteva. Posebnu grupu čine pacijenti sa astmom, nosnim polipima i reakcijama na aspirin i druge nesteroidne antiinflamatorne lekove, što se danas označava kao respiratorna bolest pogoršana aspirinom - AERD. Uloga bakterija takođe se istražuje, posebno bakterije Staphylococcus aureus i njenih toksina, koji kod određenih pacijenata mogu da doprinesu izraženom lokalnom imunskom odgovoru. Istražuje se i uticaj zagađenja vazduha i drugih faktora iz životne sredine, ali nastanak polipa ne može da se objasni jednim uzrokom.

Važno je i da se nosni polipi kod odraslih razlikuju od polipa otkrivenih kod dece. Kada se jave kod deteta, lekari mogu da razmotre i mogućnost drugih bolesti, među kojima je cistična fibroza.

Kako ORL lekar otkriva polipe i zašto je važna endoskopija nosa

Dijagnozu postavlja ORL specijalista na osnovu simptoma i pregleda nosa, a jedan od najvažnijih pregleda jeste nazalna endoskopija. Tankim endoskopom sa kamerom lekar može detaljno da pregleda unutrašnjost nosa, utvrdi da li postoje polipi i proceni stanje sluzokože i nosnih prolaza.

Kod određenih pacijenata potreban je i CT paranazalnih sinusa, posebno kada se procenjuje proširenost bolesti ili planira operacija. Snimanje omogućava lekaru da vidi promene u sinusima koje ne mogu u potpunosti da se procene običnim pregledom nosa. Dodatne analize zavise od simptoma i istorije bolesti pacijenta. Kada postoji sumnja na alergiju, astmu ili druga pridružena stanja, lekar može da preporuči odgovarajuća alergološka, pulmološka ili druga ispitivanja.

Posebno je važno da svaka izraslina u nosu ne bude automatski proglašena polipom. Jednostrana promena, naročito ako je praćena krvarenjem, bolom ili drugim neuobičajenim simptomima, zahteva detaljnu procenu kako bi se isključili drugi uzroci.

Od kortikosteroida do biološke terapije: Kako se danas leče nosni polipi

Lečenje ima dva važna cilja: smanjenje hronične upale i kontrolu simptoma, ali i sprečavanje ili odlaganje ponovnog rasta polipa. Nazalni kortikosteroidi predstavljaju jedan od osnovnih oblika terapije jer mogu da smanje upalu, zapušenost nosa i veličinu polipa kod određenih pacijenata.

Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom takođe može da bude deo dugoročne terapije i pomaže u uklanjanju sekreta i alergena iz nosnih šupljina. Kod izraženijih simptoma lekar može kratkotrajno da propiše oralne kortikosteroide, ali njihova duža i ponavljana primena zahteva oprez zbog mogućih neželjenih dejstava. Veliku promenu u lečenju težih oblika hroničnog rinosinusitisa sa nosnim polipima doneli su biološki lekovi. Jedan od njih je dupilumab, monoklonsko antitelo koje blokira signalizaciju interleukina IL-4 i IL-13, dva važna posrednika tipa 2 zapaljenja.

Biološka terapija nije namenjena svakoj osobi koja ima mali nosni polip, već se razmatra kod pažljivo odabranih pacijenata sa teškom i nedovoljno kontrolisanom bolešću. Odluka zavisi od težine simptoma, prethodnog lečenja, vraćanja polipa, potrebe za kortikosteroidima i operacijama, kao i pridruženih bolesti poput astme.

Kada je potrebna operacija i zašto polipi mogu ponovo da se pojave

Ako odgovarajuća medikamentozna terapija ne omogućava zadovoljavajuću kontrolu bolesti, ORL specijalista može da preporuči endoskopsku operaciju sinusa. Tokom zahvata uklanjaju se polipi i proširuju prirodni putevi drenaže sinusa kako bi se poboljšali ventilacija, oticanje sekreta i pristup lokalnoj terapiji.

Savremena endoskopska hirurgija izvodi se kroz nos, bez spoljašnjih rezova na licu. Oporavak zavisi od obima zahvata i zdravstvenog stanja pacijenta, a u prvim danima posle operacije mogu da se jave zapušenost, sekret i otok. Operacija, međutim, ne znači da je osnovna sklonost ka hroničnoj upali nestala. Nosni polipi mogu ponovo da se pojave, posebno kod pacijenata sa izraženim tipom 2 inflamacije, astmom ili nekom drugom respiratornom bolešću.

Zbog toga se lečenje najčešće ne završava uklanjanjem polipa. Redovne ORL kontrole, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom i lokalni kortikosteroidi, a kod određenih pacijenata i biološka terapija, mogu da budu deo dugoročnog plana kojim se bolest drži pod kontrolom.

(eKlinika.rs)