Samo 60 do 70 stepenika dnevno može da napravi razliku, 39 odsto manji rizik od smrti zbog bolesti srca

Kada imamo izbor između lifta i stepenica, odluka koja deluje gotovo nevažno mogla bi da ima značaja za zdravlje srca. Nova velika analiza pokazala je da je redovno penjanje uz stepenice povezano sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, kao i sa manjom verovatnoćom od smrti usled bolesti srca i krvnih sudova.

Penjanje uz stepenice povezano sa 39 odsto manjim rizikom od smrti zbog bolesti srca

Istraživači sa Univerziteta Istočna Anglija (University of East Anglia – UEA) i Univerzitetske bolnice Norfolk i Norwich u Velikoj Britaniji analizirali su podatke iz devet studija koje su obuhvatile 480.479 ljudi. Rezultati, objavljeni u časopisu American Journal of Cardiovascular Drugs, ukazuju na to da čak i kratke epizode intenzivnije fizičke aktivnosti tokom dana mogu da budu značajne za kardiovaskularno zdravlje.

Preporučujemo

Rezultati su pokazali da su ljudi koji su se često penjali uz stepenice imali 39 odsto manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji stepenice nisu koristili često. Istovremeno, kod njih je zabeležen i 24 odsto manji rizik od smrti od bilo kog uzroka.

Redovno penjanje uz stepenice bilo je povezano i sa manjom učestalošću kardiovaskularnih bolesti, među kojima su srčani udar, moždani udar i srčana slabost. Važno je, međutim, da se ovi rezultati pravilno tumače: istraživanje pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da samo penjanje uz stepenice direktno sprečava bolesti srca.

Da li je dovoljno samo 60 do 70 stepenika dnevno?

Posebno je zanimljiv rezultat jedne podanalize, prema kojoj se značajno smanjenje kardiovaskularnog rizika uočavalo već kod približno šest spratova, odnosno oko 60 do 70 stepenika dnevno. U pojedinim studijama istraživači su primetili i da je veći broj pređenih stepenika bio povezan sa izraženijim zdravstvenim koristima.

Ipak, naučnici za sada ne mogu da odrede tačan „recept“, odnosno idealan broj stepenika koji bi svako trebalo da pređe kako bi zaštitio srce. Poruka istraživanja je jednostavnija: čak i relativno male promene u svakodnevnom kretanju mogu da imaju merljiv značaj.

Zašto stepenice mogu da budu korisne za srce

Penjanje uz stepenice spada u intenzivnije oblike fizičke aktivnosti i za kratko vreme povećava broj otkucaja srca i angažuje velike mišićne grupe nogu. Ranija istraživanja pokazala su da uključivanje penjanja uz stepenice u nedeljnu rutinu može da doprinese boljoj kardiorespiratornoj kondiciji.

- Penjanje uz stepenice je praktičan i često zanemaren način da fizičku aktivnost uključimo u svakodnevni život - objasnio je profesor Vasilios Vasiliou (Vassilios Vassiliou), jedan od autora istraživanja. Kako je naveo, istraživače je zanimalo koliki potencijal ova sasvim obična svakodnevna aktivnost može da ima kada je reč o očuvanju zdravlja i produženju života.

Takav pristup mogao bi da bude posebno važan zbog velikog broja ljudi koji se ne kreću dovoljno. Više od četvrtine odraslih u svetu ne dostiže preporučeni nivo fizičke aktivnosti, pa izbor stepenica umesto lifta predstavlja jednostavan način da se tokom dana poveća količina kretanja.

I minut ili dva kretanja mogu da se računaju

Kardiolog dr Pol Druri (Paul Drury), koji nije učestvovao u istraživanju, istakao je da rezultati nisu iznenađujući kada se uzmu u obzir dosadašnja saznanja o fizičkoj aktivnosti. Prema njegovim rečima, čak i epizode kretanja koje traju jedan ili dva minuta, ako se ponavljaju nekoliko puta tokom dana, mogu da se „sabiraju“ i budu povezane sa manjim rizikom od kardiovaskularnih događaja i smrti.

Penjanje uz stepenice dobar je primer takve kratkotrajne aktivnosti većeg intenziteta. Ne zahteva odlazak u teretanu, posebnu opremu niti izdvajanje posebnog termina za trening, a mnogi ljudi mogu da ga uključe u svakodnevicu kod kuće, na poslu ili u javnim prostorima.

- Ako možete da birate između stepenica i lifta, izaberite stepenice, jer ćete tako učiniti nešto dobro za svoje srce - poručila je Sofi Padok (Sophie Paddock), jedna od autorki istraživanja. Ona naglašava da čak i kratki periodi fizičke aktivnosti mogu povoljno da utiču na zdravlje.

Rezultate ipak treba tumačiti sa oprezom

Analiza ima nekoliko važnih ograničenja. Veliki deo uključenih istraživanja zasnivao se na podacima koje su sami ispitanici davali o svojim navikama, pa prijavljena količina penjanja uz stepenice ne mora uvek potpuno da odgovara stvarnoj aktivnosti.

Problem predstavlja i to što različite studije nisu na isti način merile penjanje uz stepenice. Neke su pratile samo korišćenje stepenica kod kuće, dok su druge procenjivale sposobnost ispitanika da se popnu uz stepenice bez poteškoća, a ne stvaran broj stepenika koji su svakodnevno prelazili.

Doktorka Opel Bejker (Opel Baker), koja nije učestvovala u istraživanju, upozorava da rezultati ne znače da je dokazano kako penjanje uz stepenice samo po sebi sprečava srčane bolesti. Ljudi koji češće koriste stepenice mogu istovremeno da budu fizički aktivniji, u boljoj kondiciji ili da imaju druge zdrave životne navike koje utiču na njihov kardiovaskularni rizik.

Buduća istraživanja zato bi trebalo preciznije da utvrde koliko je penjanja uz stepenice potrebno i koji obrazac aktivnosti donosi najveću korist. Autori navode i da nijedna od studija uključenih u analizu nije koristila nosive uređaje za praćenje aktivnosti, koji bi u budućnosti mogli da pruže objektivnije podatke.

Stepenice ipak nisu dobar izbor za svakoga

Iako su lako dostupne, stepenice ne predstavljaju odgovarajući oblik fizičke aktivnosti za sve ljude. Dodatno opterećenje zglobova nogu može da predstavlja problem osobama koje imaju osteoartritis, određena oboljenja mišićno-koštanog sistema ili smanjenu pokretljivost.

Za ljude koji ne mogu bezbedno da se penju uz stepenice postoje druge mogućnosti koje mogu da povećaju broj otkucaja srca i doprinesu kardiovaskularnom zdravlju. Brže hodanje, vožnja bicikla, plivanje, vežbanje u vodi, veslanje i prilagođene vežbe u sedećem položaju samo su neke od alternativa, dok vežbe ustajanja sa stolice mogu dodatno da aktiviraju mišiće nogu.

Za zdravije srce nije neophodan samo klasičan trening

Kardiovaskularne bolesti i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu, zbog čega istraživači smatraju da jednostavne promene svakodnevnih navika mogu da imaju značaj na nivou čitave populacije. Podsticanje ljudi da koriste stepenice na radnom mestu, u javnim zgradama i kod kuće moglo bi da bude deo šire strategije za povećanje fizičke aktivnosti.

Najvažnija poruka istraživanja nije da stepenice mogu da zamene sve druge oblike vežbanja, niti da predstavljaju garantovanu zaštitu od bolesti srca. Rezultati nas, međutim, podsećaju da fizička aktivnost ne mora uvek da podrazumeva organizovan trening - svaki bezbedan način da se tokom dana više krećemo a manje sedimo, može da bude koristan korak ka očuvanju zdravlja srca.

(eKlinika.rs)