Broj otkucaja srca zdrave osobe u stanju mirovanja iznosi 60 do 100 u minuti, ako je taj opseg veći od 100 govori se o tahikardiji. Ubrzani rad srca ili tahikardija podrazumeva srčanu frekvenciju koja premašuje prirodne granice srca. Stručnjaci upozoravaju da nije svaki ubrzani rad srca tahikardija. Srce brže kuca kod dece, kod osoba sitnog rasta, tahikardija je često odgovor na stres, emociju straha, pojačanu aktivnost štitaste žlezde, jak fizički napor, upotrebu nekih lekova, pa čak i pojačan unos kofeina.
Kada je broj otkucaja srca iznad 100, hitna medicinska intervencija zavisi od opšteg zdravstvenog stanja i simptoma pacijenta. Bol u grudima, vrtoglavica, gubitak svesti, problemi sa disanjem su alarm koji znači da je potrebno odmah pozvati hitnu pomoć.
Koji je normalni broj otkucaja srca?
Kod zdravih odraslih osoba normalan broj otkucaja srca je 60 do 100 otkucaja u minuti. Ukoliko je broj otkucaja srca u minuti manji od 60 govorimo o bradikardiji, a ako veći od 100 o tahikardiji.
U određenim situacijama usporeniji ili ubrzaniji rad srca nisu razlozi za brigu. Tokom spavanja broj otkucaja srca kod nekih osoba može biti manji od 50, tokom jake fizičke aktivnosti puls iznad 100 je normalno stanje.
Kako se meri puls?
Broj otkucaja srca utvrđuje se na osnovu merenja pulsa koji se meri 15 sekundi, pa pomnoži sa četiri. Na primer, 20 otkucaja tokom 15 sekundi, znači 80 otkucaja srca u minuti. Za preciznije merenje, puls merite 30 sekundi i pomnožite ga sa dva, a za najtačnije podatke merite puls tokom 60 sekundi.
Puls se najbolje može opipati preko karotidne arterije, tako što ćemo postaviti dva prsta ispod ugla vilice, puls se može meriti i na radijalnoj arteriji na zglobu ruke. Ubrzani rad srca je neprijatan osećaj, posebno ako se javi odjednom kod osoba koje pate od aritmija. Simptomi su osećaj lupanja srca, vrtoglavica, bol u grudima, pa i gubitak sveti u težim slučajevima. Ubrzani rad srca može biti i posledica emotivnog stresa, dehidracije, pada šećera.
Aritmije se javljaju i posle miokarditisa
Aritmije praćene ubrzanim otkucajima srca mogu biti uzrokovane strukturnim problemima sa srcem, urođenim srčanim manama. Mogu biti i posledica ishemije srca kod srčanog udara, ožiljka od srčanog udara. Aritmije se javljaju i posle miokarditisa, bolesti pluća poput hronične opstruktivne bolesti pluća, opstruktivne apneje u snu, upotrebe narkotika poput kokaina, alkohola.
Električni impulsi dovode do grčenja (kontrakcije) srčanog mišića. Ovi impulsi nastaju u desnoj pretkomori u sinusnom čvoru koji se zove i „prirodni pacemaker srca“. SA čvor šalje impulse određenom brzinom (frekvenca srca). Električni impuls nadražuje pretkomore koje se kontrahuju (skupljaju) i potiskuju krv u komore. Sa malim kašnjenjem u strukturi koja se zove AV čvor, taj impuls dospeva na komore i dovodi do njihovog skupljanja i daljeg pumpanja krvi iz srca u cirkulaciju. Kada električni impulsi uzrokuju da srce kuca prebrzo, presporo ili nepravilno dolazi do aritmija.
Šta je sinusna tahikardija?
Sinusna tahikardija se određuje kad je broj otkucaja srva viši od 100 u minuti. Srčani ritam je u ovom slučaju pravilan, s tim što je broj otkucaja srca veći od normalnog. Ovo stanje je normalno u situacijama povišenog stresa ili jake fizičke aktivnosti, može da se javi i ako imamo visoku temperaturu, uočava se i kod plućnih bolesnika, kod osoba koje pate od atrijalne fibrilacije i kod anksioznih ljudi.
Atrijalna fibrilacija nije uvek praćena simptomima
Atrijalna fibrilacija, treperenje pretkomora, predstavlja poremećaj srčanog ritma, koji nastaje u pretkomorama. Nepravilan i često ubrzan srčani rad glavni su simptomi ovog oboljenja koje može dovesti do moždanog udara. Neke osobe sa atrijalnom fibrilacijom nemaju uopšte simptome, dok je kod drugih bolest praćena neprijatnim simptomima kao osećaj lepršanja u grudima, vrtoglavicama i padanjem u nesvest.
Atrijalna fibrilacija se leči primenom antikoagulansa (lekova za razređivanje krvi) ili ako je potrebno kataterskom ablacijom invazivnom procedurom. Hirurg u srce uvodi specijalni kateter, koji spali ili zamrzne deo srčanog mišića oko plućnih vena. Na taj način se sprečava prenošenje nepravilnih električnih impulsa kroz sprovodni sistem srca.
Najozbiljniji poremećaj srčanog ritma
Ventikularna fibrilacija je najozbiljniji poremećaj srčanog ritma i potencijalno smrtonosno stanje koje je praćeno nekoordinisanom serijom vrlo brzih kontrakcija koje se šire po ventrikulima (komorama). Ovo stanje je posledica višestrukih i haotičnih električnih impulsa. Srce ne istiskuje krv, pa je ventrikulska fibrilacija oblik srčanog zastoja i smrtonosno stanje ako se brzo ne leči.
Ventikularna fibrilacija je uglavnom posledica nedovoljnog dotoka krvi u srčani mišić zbog bolesti koronarnih arterija ili srčanog udara (infarkta). Može biti i posledica šoka ili izrazito niskih vrednosti kalijuma (hipokalemija). Pogođena osoba će izgubiti svest i neće imati puls.
Kada možemo govoriti o opasno ubrzanom radu srca?
Svaka tahikardija koja je praćena gubitkom svesti, upornom nelagodnošću u grudnom košu, kratkim dahom i vrtoglavicom je ozbiljna. Broj otkucaja srca iznad 100 u stanju mirovanja smatra se povišenim. Najtipičniji simptom srčanog udara je nelagodnost u grudima koja se može spuštati do vrata ili levog ramena.
Nije svaki infarkt praćen bolom u grudima. Neke osobe neće biti u stanju da normalno dišu, mogu osećati jaku mučninu, umor. Puls može biti povišen, normalan ili nizak tokom srčanog udara.
Otkucaji srca iznad 115 ,bol u levu ramenu i u grudima , da odes kod svog lekara zakazuje ti kod specjaliste za 3-4 meseca ,privatno bez 500 eu nemozes ni krenuti kod lrkara….