Makromastija ili velike grudi nisu samo estetski problem, sve češće su razlog pojave migrene i bolova u vratu

Žene koje pate od makromastije, medicinskog naziva za prekomerno uvećano tkivo dojki,  znatno češće imaju hroničnu migrenu, bolove u vratu, određene poremećaje nerava u kičmi i opstruktivnu apneju u snu, pokazala je nova studija objavljena u prestižnom časopisu Headache. Makromastija je retko medicinsko stanje koje karakteriše  prekomerni rast tkiva dojke i može značajno da utiče na fizičko i emocionalno blagostanje osobe.

Šta je makromastija?

Makromastija, poznata i kao gigantomastija ili hipertrofija dojke je stanje u kojem osoba doživljava abnormalno povećanje veličine grudi. Ovo povećanje može da se pojavi u jednoj ili obe dojke i može da dovede do fizičke nelagode, emocionalnih problema i društvenih izazova. Stanje može da se razvije tokom puberteta, trudnoće ili čak u odrasloj dobi, a njegova težina može da varira među pojedincima.

Preporučujemo

Iako makromastija obično nema veze sa infektivnim uzročnicima, neki činioci spoljašnje sredine mogu da igraju ulogu u njenom razvoju. Hormonska neravnoteža, na koju mogu da utiču toksini iz okruženja ili endokrini disruptori, može da doprinese rastu tkiva dojke. Međutim, potrebna su daljnja istraživanja kako bi se utvrdila prava veza između činioca sredine i gigantomastije. Genetska predispozicija može da bude značajan faktor u makromastiji.

Neke studije ukazuju da nasledne komponente mogu da utiču na rast tkiva dojke, posebno u porodicama sa anamnezom bolesti karakterističnih za dojke. Osim toga, autoimuni poremećaji mogu da doprinesu hormonskoj neravnoteži koja može da dovede do makromastije. Na primer, stanja poput lupusa ili reumatoidnog artritisa mogu da budu u vezi sa promenama tkiva dojke.

Žene koje imaju makromastiju imaju značajno učestalije zdravstvene tegobe

Istraživači su analizirali zdravstvene kartone 687 žena lečenih u periodu od 2017. do 2024. godine u neurološkim centrima i centrima za glavobolju pri Stanford Medical Center u Kaliforniji. Među njima je bilo 347 žena sa dijagnostikovanom makromastijom i 340 žena bez tog stanja, pri čemu su grupe ujednačene prema starosti, indeksu telesne mase (BMI) i nizu drugih zdravstvenih faktora.

Analiza podataka pokazala je da su žene sa makromastijom imale značajno učestalije zdravstvene tegobe:

- 40 odsto veću učestalost hronične migrene

- dvostruko veću učestalost bolova u vratu

- 54 odsto veću učestalost opstruktivne apneje u snu

- više nego dvostruko veću učestalost cervikalne radikulopatije (pritisak ili iritacija korena nerava u vratnom delu kičme).

Jedno od mogućih objašnjenja koja naučnici navode jeste da veća masa tkiva dojki stvara dodatno opterećenje na mišićno-koštani i nervni sistem. Pored toga, izrazito velike grudi mogu da utiču i na disanje tokom spavanja stvaranjem fizičkog pritiska na zid grudnog koša.

Više od estetskog pitanja

Za žene sa izrazito velikim grudima, koje istovremeno pate od hroničnih glavobolja, bolova u vratu ili poremećaja spavanja, rezultati ove studije otvaraju pitanje da li bi ove tegobe trebalo posmatrati kao povezane zdravstvene probleme, a ne kao potpuno odvojena stanja.

- Povećano tkivo dojki često se prvenstveno posmatra kao estetsko pitanje, dok bi naši rezultati mogli da ukažu na znatno širi raspon zdravstvenih problema u vezi sa makromastijom - istakla je Kristyn Pocock, glavna autorka istraživanja i docentkinja neurologije na Wake Forest University School of Medicine.

Autori studije naglašavaju da ovo istraživanje ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu, odnosno da makromastija direktno izaziva migrene ili apneju. Zbog toga ukazuju na potrebu za budućim prospektivnim studijama koje bi trebalo da razjasne tačan mehanizam uticaja, kao i da utvrde da li hirurško smanjenje grudi (redukciona mamoplastika) može da ublaži ove simptome kod pacijentkinja.

(eKlinika.rs)