Tableta za opstruktivnu apneju ispituje se već neko vreme: Kakva su očekivanja stručnjaka, a šta kažu studije?

Lek koji se uzima jednom dnevno pred spavanje mogao bi da postane nova terapijska mogućnost za osobe sa opstruktivnom apnejom u snu koje ne podnose aparate za disanje ili odbijaju njihovu primenu. Rezultati kliničkog ispitivanja pokazuju poboljšanje disanja i snabdevanja kiseonikom, ali efekat nije jednak kod svih pacijenata, a lek još čeka odobrenje. Eksperimentalna tableta mogla bi da postane nova terapijska mogućnost za opstruktivnu apneju u snu ukoliko dobije regulatorno odobrenje u februaru 2027. godine.

Završena treća faza ispitivanja eksperimentalnog leka

Opstruktivna apneja u snu izaziva ponovljene prekide disanja tokom noći, narušava kvalitet sna i povezana je sa većim rizikom od kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti. Terapija pozitivnim pritiskom u disajnim putevima, najčešće uz pomoć CPAP aparata, veoma je efikasna kada se pravilno primenjuje. Ipak, deo pacijenata teško podnosi masku ili odustaje od lečenja.

Za njih bi nova tableta, poznata pod istraživačkom oznakom AD109, mogla da predstavlja dodatnu mogućnost. U kliničkom ispitivanju treće faze smanjila je učestalost poremećaja disanja i poboljšala pokazatelje snabdevanja kiseonikom tokom sna.

Nastanak opstruktivne apneje u snu

Tokom spavanja opada tonus mišića u celom telu, pa i mišića koji održavaju gornje disajne puteve otvorenim. Kod osoba sa opstruktivnom apnejom dolazi do ponovljenog suženja ili zatvaranja tih puteva, zbog čega se disanje privremeno prekida ili slabi. Neki pacijenti tokom jedne noći imaju desetine, pa i stotine takvih epizoda. Posledice su pad nivoa kiseonika u krvi, česta buđenja i veće opterećenje srca.

Pored hrkanja, isprekidanog sna i dnevnog umora, ovo stanje povezano je sa dugoročnim posledicama po srce, metabolizam i kognitivne funkcije. Prema procenama navedenim u izvornom članku, opstruktivnu apneju ima približno milijardu ljudi širom sveta.

Kako deluje nova tableta za opstruktivnu apneju

AD109 kombinuje dve supstance: aroksibutinin, lek sa antimuskarinskim dejstvom, i atomoksetin, selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja noradrenalina. Njihovo zajedničko dejstvo usmereno je na nervne signale koji kontrolišu mišiće gornjih disajnih puteva. Cilj je da se tokom sna poveća tonus tih mišića i smanji verovatnoća da se disajni put zatvori.

Dr Patrick Strollo, prvi autor studije i profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu, objašnjava da lek poboljšava sposobnost gornjih disajnih puteva da ostanu otvoreni tokom spavanja.

- To je još jedna mogućnost za lečenje pacijenata sa apnejom u snu. Ostaje da se vidi da li će jednog dana postati osnovna terapija - kaže dr Strollo, koji je obavljao konsultantske poslove za kompaniju Apnimed, proizvođača leka.

Lek još čeka odobrenje

AD109 je i dalje lek u razvoju. Prema saopštenju kompanije Apnimed,američka Uprava za hranu i lekove (FDA) prihvatila je zahtev za odobrenje u razmatranje i odredila 28. februar 2027. godine kao ciljni datum za regulatornu odluku. Prihvatanje zahteva ne znači da je lek odobren niti garantuje pozitivan ishod postupka.

Zato se o ovoj tableti za sada govori kao o potencijalnoj novoj terapijskoj mogućnosti.

Šta je pokazalo ispitivanje SynAIRgy

Randomizovano, dvostruko slepo, placebom kontrolisano ispitivanje SynAIRgy sprovedeno je u 69 centara u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Uključeno je 646 osoba sa blagom, umerenom ili teškom opstruktivnom apnejom, koje nisu uspešno koristile terapiju pozitivnim pritiskom ili su odbile njenu primenu. Blagu apneju imalo je 34,8 odsto učesnika, umerenu 42,1 odsto, a tešku 23,1 odsto. Medijana starosti iznosila je 58 godina, a medijana indeksa telesne mase 32,4 kg/m².

Ukupno 639 učesnika raspoređeno je u dve grupe: jedna je dobijala AD109, a druga placebo. Terapija je trajala 26 nedelja, uz početnu nedelju sa nižom dozom i završno praćenje nakon prestanka uzimanja. Istraživači su sproveli polisomnografiju, odnosno detaljno snimanje sna, na početku ispitivanja, posle četiri nedelje i posle 26 nedelja. Upitnicima su pratili i umor i smetnje u dnevnom funkcionisanju povezane sa snom.

Glavni pokazatelj bio je indeks apneja-hipopneja (AHI), koji označava broj potpunih i delimičnih prekida disanja po satu sna.

Manje prekida disanja i bolji pokazatelji snabdevanja kiseonikom

Posle 26 nedelja, statistički model je pokazao smanjenje AHI od 44,1 odsto u grupi koja je dobijala AD109, naspram 17,6 odsto u placebo grupi. Ovi procenti predstavljaju procenu promene geometrijske sredine, pa ne znače da je svaki pacijent imao isto poboljšanje. Procenjena razlika između grupa u prosečnoj promeni AHI iznosila je četiri događaja po satu u korist leka.

Poboljšani su i pokazatelji pada nivoa kiseonika u krvi, kao i hipoksično opterećenje, koje opisuje ukupno opterećenje organizma padovima kiseonika povezanim sa poremećajima disanja.

U grupi koja je dobijala AD109, 41,8 odsto učesnika prešlo je u blažu kategoriju bolesti, u poređenju sa 33,6 odsto u placebo grupi. AHI ispod pet događaja po satu, što je prag koji se u studiji koristio za potpunu kontrolu bolesti, dostiglo je 17,6 odsto učesnika koji su uzimali lek i 9,3 odsto onih koji su dobijali placebo.

Ipak, nisu svi praćeni ishodi pokazali statistički značajnu prednost leka. Između grupa nije zabeležena značajna razlika u smanjenju umora, smetnjama u dnevnom funkcionisanju povezanim sa snom, niti u udelu učesnika kojima se AHI smanjio za najmanje 50 odsto.

Zašto je hipoksično opterećenje važno

Dr Strollo posebno ističe smanjenje hipoksičnog opterećenja. Ovaj pokazatelj uzima u obzir dubinu i trajanje padova kiseonika, pa može da pruži dodatne informacije koje sam broj prekida disanja ne pokazuje.

- Još jedan iznenađujući nalaz bio je značajan uticaj na hipoksično opterećenje - kaže dr Strollo.

Smanjenje ovog pokazatelja jeste ohrabrujuće, ali samo po sebi ne dokazuje da AD109 sprečava infarkt, moždani udar ili druge dugoročne komplikacije. Poboljšanje disanja u ispitivanju primećeno je već posle četiri nedelje. Dr Strollo navodi da lek kod pojedinih pacijenata može da deluje već prve noći.

Neželjena dejstva i ograničenja istraživanja

Neželjeni događaji prijavljeni su kod 70,8 odsto učesnika koji su dobijali AD109 i 46,7 odsto onih koji su dobijali placebo. Najčešće tegobe bile su suva usta, nesanica i mučnina, a većina je bila blaga. Ipak, prema objavljenom radu, zbog neželjenih događaja terapiju je prekinulo 21,2 odsto učesnika u grupi sa AD109 i 3,1 odsto u placebo grupi. Ovaj podatak je važan za procenu podnošljivosti, čak i kada su pojedinačne tegobe blage.

Ispitivanje je završilo 84,6 odsto učesnika koji su primili terapiju. Autori navode da su odustajanja mogla da ograniče procenu punog efekta leka. Većina učesnika imala je blagu ili umerenu bolest, a svi istraživački centri nalazili su se u SAD i Kanadi. Zbog toga rezultate treba dodatno potvrditi u drugim populacijama.

Prednost istraživanja bila je raznovrsnost učesnika prema polu, telesnoj masi i težini bolesti. Približno trećina nije imala gojaznost, što je važno jer apneja u snu ne pogađa samo osobe sa viškom kilograma. Planirana dodatna grupa pacijenata koji su uzimali i lekove iz grupe agonista GLP-1 receptora radi mršavljenja nije imala dovoljno učesnika, pa njeni podaci nisu uključeni u ovaj izveštaj.

Neurolog: Važno je da znamo šta terapija menja na duži rok

Dr James Stevens, neurolog i specijalista medicine spavanja iz Fort Vejna u Indijani, podseća da cilj lečenja nije samo kratkoročno poboljšanje disanja. Važno je i pitanje da li terapija smanjuje dugoročne rizike povezane sa apnejom, uključujući visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2, infarkt i moždani udar. Prema njegovim rečima, još nije u potpunosti dokazano u kojoj meri uspešno lečenje apneje sprečava te ishode.

Nije razjašnjeno ni koji pokazatelj najbolje odražava dugoročnu korist: broj prekida disanja, učestalost pada kiseonika ili hipoksično opterećenje.

- Moguće je da postoje procesi koje još ne razumemo dovoljno - kaže dr Stevens.

Ipak, rezultate smatra ohrabrujućim. Očekuje da će mogućnost uzimanja tablete pred spavanje privući deo pacijenata koji odbijaju PAP terapiju ili brzo odustaju od nje. Istovremeno naglašava da je PAP veoma efikasan kada se pravilno koristi.

Dodatno istraživanje: Broj prekida disanja ne pokazuje uvek celu sliku

Značaj hipoksičnog opterećenja pokazala je i dodatna analiza studije STAR, koja se bavila stimulacijom hipoglosalnog živca, a ne lekom AD109. Kod ove terapije hirurški se ugrađuje uređaj koji električnim impulsima aktivira mišiće jezika i pomaže da disajni put tokom sna ostane otvoren.

Analiza objavljena 21. maja 2026. u časopisu JAMA Otolaryngology-Head & Neck Surgery, obuhvatila je 108 učesnika. Prosečna starost bila je 54,5 godina, a 91 učesnik, odnosno 84,3 odsto, bili su muškarci.

Dr Ali Azarbarzin iz Brigham and Women’s Hospital i Medicinskog fakulteta Harvard i njegove kolege utvrdili su da su neki pacijenti imali značajno smanjenje hipoksičnog opterećenja iako su, prema kriterijumu zasnovanom na AHI, bili svrstani među osobe koje nisu dovoljno odgovorile na terapiju.

Kod najmanje polovine takvih pacijenata zabeleženo je izraženo poboljšanje hipoksičnog opterećenja. Autori zato smatraju da ovaj pokazatelj može da dopuni AHI prilikom procene uspešnosti lečenja, uz potrebu da se nalazi provere u većim grupama.

(eKlinika.rs)