Snovi čuvaju zdravlje: Faza spavanja u kojoj sanjamo drastično smanjuje rizik od demencije i bolesti srca

Kvalitet i struktura sna može da ima znatno veći uticaj na rizik od razvoja opasnih oboljenja nego sama dužina spavanja iz čega proizilazi da snovi zaista čuvaju zdravlje, pokazala je nova kinesko-britanska studija. Dok su ranija istraživanja uglavnom potvrdila da je šest do osam sati sna optimalno za organizam, nova, obimna studija sprovedena na više od 95.000 odraslih osoba iz Velike Britanije - otišla je korak dalje.

Zašto su snovi i REM faza presudni za organizam? 

U studiji objavljenoj u PLOS Medicine naučnici su otkrili da osobe koje provode više vremena u REM fazi sna - specifičnom stadijumu u kom najintenzivnije sanjamo - imaju značajno niži rizik od razvoja čak 83 različite bolesti.

Preporučujemo

REM ili Rapid Eye Movement faza nastupa otprilike 90 minuta nakon što zaspite i ponavlja se na svakih 90 minuta, i čini između 20 i 25 odsto ukupnog noćnog odmora. Ostatak noći otpada na lak i dubok san. Budući da REM faze postaju sve duže u drugoj polovini noći i pred jutro, preuranjeno ili naglo buđenje direktno skraćuje upravo ovaj najdragoceniji period spavanja.

Istraživači su pratili učesnike u proseku devet godina pomoću senzora na zglobovima ruku, analizirajući trajanje svake faze sna, noćna buđenja i nepravilnosti u spavanju, a potom te podatke doveli u vezu sa pojavom više od 1.000 oboljenja.

Dramatično niži rizik od Parkinsonove bolesti i demencije

Rezultati studije pokazali su da je oko 48 minuta više provedenih u REM fazi tokom noći donelo fascinantne zdravstvene koristi:

• 80 odsto niži rizik od Parkinsonove bolesti
• 46 odsto niži rizik od demencije
• 26 odsto niži rizik od otkazivanja srca (srčane insuficijencije).

Pored REM faze, i dubok san pokazao se izuzetno važnim - osobe koje su praktikovale dužu duboki san imale su znatno niži rizik od sedam ozbiljnih stanja, uključujući dijabetes tipa 2 i kliničku depresiju.

Neobuzdan ritam i noćna buđenja podižu rizik

Sa druge strane, isprekidan san, česta buđenja tokom noći i neuredan raspored odlaska na spavanje u direktnoj su vezi sa  većom učestalošću anksioznosti i poremećaja upotrebe psihoaktivnih supstanci.

Ukupno gledano, učesnici koji su redovno spavali između šest i osam sati imali su najniži ukupni rizik od oboljevanja. Suprotno tome, kod osoba koje su spavale manje od pet sati dnevno zabeležen je povišen rizik od čak 37 različitih zdravstvenih poremećaja.

(eKlinika.rs)