Razbijamo 4 najveća mita o hladnoći: Ne, nećete se zagrejati ako popijete vruć napitak

Među mitovima o hladnom vremenu su tvrdnje da najveći deo telesne toplote gubimo preko glave, da se brže zagrevamo uz vruć napitak, da se lakše razbolimo na hladnoći i da zimi ne možemo da izgorimo na suncu.

Kako najviše gubimo toplotu?

Hladniji meseci su konačno stigli i možda čujete oprečne informacije o tome šta donosi hladnije vreme.

Preporučujemo

Slažete li se sa tim da toplotu gubimo srazmerno preko celog tela,  da vrući napici ne mogu značajno da podignu telesnu temperaturu, da hladno vreme samo po sebi ne izaziva bolest, a da na suncu možemo da izgorimo i zimi? Verovatno je odgovor 50-50. U nastavku pročitajte četiri uobičajena mita o hladnom vremenu. Neki od njih ponavljani su toliko često da se smatraju činjenicama. Možda ćete se iznenaditi kada saznate da nisu tačni!

Mit 1 - Najveći deo telesne toplote gubimo preko glave

Možda ste čuli da najveći deo telesne toplote odlazi preko glave. Neki tvrde da taj udeo iznosi čak 80 odsto! Zapravo, toplotu gubimo srazmerno preko celog tela. Glava čini samo 7 do 10 odsto površine tela i preko nje ne gubimo toplotu brže nego preko drugih delova tela.

Toplotu možemo da gubimo preko svakog dela kože izloženog hladnoći. Ako želite možete da nosite kapu da biste zaštitili glavu, ali glava nije podložnija gubitku toplote od ostatka tela.

Mit 2 - Vruć napitak će nas brže zagrejati

Ako ste ceo dan proveli napolju na hladnoći, možda ćete poželeti vruć napitak da se „ugrejete“. Iako može da vam pruži osećaj toplote, jedan vruć napitak ne podiže unutrašnju telesnu temperaturu. Isto važi i za hladne napitke kada je reč o snižavanju unutrašnje telesne temperature.

U određenim toplim i suvim uslovima, vruć napitak može čak da pomogne telu da se rashladi tako što će pojačati znojenje. Kada se znojimo, kapljice znoja isparavaju sa kože. Taj proces hladi telo. Dakle, i dalje možete da uživate u omiljenom prazničnom napitku. On vam samo neće značajno podići telesnu temperaturu.

Mit 3 - Na hladnoći se lakše razbolimo

Većina misli da da je veća verovatnoća da ćete se razboleti ako izađete napolje po hladnom vremenu. Sama tvrdnja nije tačna, ali postoji razlog zbog kojeg se zimi infekcije lakše šire. Prehladu, grip i infekciju respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) izazivaju virusi. I bakterije mogu da izazovu infekcije, dok hladno vreme samo po sebi nije uzročnik.

Kada je hladno, verovatno ćete više vremena provoditi u zatvorenom prostoru. Duži boravak u zatvorenom povezan je sa širenjem zaraznih bolesti jer isti vazduh kruži prostorijom i češće smo u neposrednoj blizini drugih ljudi. Rizik možete da smanjite otvaranjem prozora kako biste provetrili prostoriju i korišćenjem HEPA filtera za vazduh.

Ako vam napolju nije neprijatno hladno, i dalje je dobro da izađete na svež vazduh i malo se krećete. U početku vam može biti hladno, ali kada počnete da hodate ili trčite, zagrejaćete se do temperature koja vam prija.

Mit 4 - Zimi ne možemo da izgorimo na suncu

Sunce ne prestaje da sija samo zato što je napolju hladno! Opekotine od sunca izazivaju ultraljubičasti (UV) zraci. Oni mogu da prodru i kroz oblake i maglu. Ako se bavite zimskim sportovima, poput snoubordinga ili skijanja, rizik od opekotina može biti veći. Ovi sportovi se obično odvijaju na većoj nadmorskoj visini, gde je atmosfera ređa i apsorbuje manje sunčevih zraka.

Osim toga, sneg može da odbije do 80 odsto UV zraka, pa do vas dopiru i direktni zraci sunca i oni koji se odbijaju od snega.

Zaštita od sunca

Da biste se zaštitili od sunca ove zime, razmotrite sledeće savete:

• Nosite odeću koja pokriva kožu. Verovatno to već radite jer je napolju hladno, ali glava ili vrat mogu da ostanu otkriveni. Šal i kapa mogu da zaštite vrat i kožu glave.
• Koristite kremu za zaštitu od sunca širokog spektra sa SPF 15. Kad god izlazite napolje,nanesite kremu na sve izložene delove kože. Zaštitni faktor treba da bude najmanje 15. Možete da odaberete i hidratantnu kremu sa zaštitnim faktorom koja pomaže da se koža ne isuši.
• Izbegavajte sunce kada je najjače. Sunčevi zraci najjači su između 10 i 14 časova, pa, ako je moguće, izbegavajte boravak napolju u tom periodu.

(eKlinika.rs)