Iritirajući kašalj koji grebe grlo nije uvek prehlada: Zašto nastaje osećaj koji stalno tera na kašljanje

Počinje kao sitno golicanje, grebanje ili osećaj da je nešto zapelo u grlu, a zatim sledi kašalj koji se iznova vraća. Iritirajući, uglavnom suvi kašalj može da bude posledica virusne infekcije i nadražene sluzokože, ali iza njega stoji čitav niz mogućih uzroka. Posebno je zanimljivo što kod nekih ljudi problem nastaje zbog pojačane osetljivosti nervnih puteva koji kontrolišu refleks kašlja.

Kašalj je zaštitni refleks, ali govori o nekom problemu

Takav kašalj često ne prati velika količina sekreta, pa osoba ima utisak da kašlje „na prazno“. Svaki novi napad dodatno nadražuje grlo, zbog čega se stvara neprijatan krug grebanja, potrebe za kašljanjem i ponovnog nadražaja. Hladan ili suv vazduh, dim, jaki mirisi, govor, smeh, pa čak i promena temperature mogu dodatno da podstaknu kašalj kod osetljivih osoba.

Preporučujemo

Kašalj je ipak zaštitni refleks i pomaže organizmu da iz disajnih puteva ukloni strane čestice, sekret i druge nadražujuće materije. Problem nastaje kada refleks postane toliko osetljiv da ga pokreću i nadražaji koji kod većine ljudi ne izazivaju gotovo nikakvu reakciju. Stručnjaci ovaj fenomen sve češće posmatraju kroz koncept sindroma preosetljivosti kašlja.

Zašto nas grebanje u grlu tera da kašljemo

Sluzokoža disajnih puteva poseduje složen sistem senzornih nerava koji registruju potencijalno štetne nadražaje. Kada se oni aktiviraju, signal preko nervnih puteva stiže do moždanih struktura koje učestvuju u stvaranju refleksa kašlja. Tako organizam veoma brzo reaguje na ono što prepoznaje kao potencijalnu opasnost za disajne puteve.

Virusna infekcija, dim cigareta, zagađen vazduh, aerosoli i različite hemijske materije mogu da nadraže ovaj sistem. Kod nekih osoba nakon početnog nadražaja osetljivost ostaje povećana i onda kada je osnovni uzrok već prošao. Zbog toga se kašalj ponekad nastavlja nedeljama nakon respiratorne infekcije.

Osećaj koji prethodi kašlju pacijenti različito opisuju kao svrab, golicanje, peckanje, grebanje ili prisustvo stranog tela u grlu. Naučni radovi takve senzacije povezuju sa laringealnom parestezijom i pojačanim nagonom za kašljanjem kod sindroma preosetljivosti kašlja. Upravo taj osećaj objašnjava zašto nekome nekoliko reči ili jedan udah hladnog vazduha pokrene čitavu seriju kašlja.

Kada hladan vazduh, parfem ili razgovor pokrenu napad

Osoba sa preosetljivim refleksom kašlja može da reaguje na situacije koje drugim ljudima ne smetaju. Među poznatim okidačima nalaze se hladan i suv vazduh, dim, prašina, aerosoli, parfemi i drugi intenzivni mirisi. Kašalj kod pojedinih ljudi pokreću i govor, smeh, pevanje, dubok udah, jelo ili promena položaja tela.

Stručnjaci koriste izraz alotusija kada kašalj izazove nadražaj koji ga u uobičajenim okolnostima ne bi pokrenuo. Hipertusija označava pojačanu reakciju na nadražaje koji inače mogu da izazovu kašalj. Oba fenomena pomažu u razumevanju sindroma preosetljivosti kašlja.

Pregledni rad u časopisu Nature Reviews Disease Primers navodi da većina pacijenata sa hroničnim kašljem pokazuje neki oblik preosetljivosti kašlja. Autori je povezuju sa povećanom nervnom reaktivnošću na različite nadražaje koji deluju na disajne puteve, pluća i druga tkiva sa zajedničkom nervnom inervacijom. Ovakvo shvatanje promenilo je način na koji stručnjaci posmatraju deo pacijenata sa dugotrajnim kašljem.

Nije svaki nadražajni kašalj posledica preosetljivih nerava

Grebanje u grlu i suv kašalj mogu da se pojave tokom obične virusne infekcije ili da potraju izvesno vreme nakon nje. Slične tegobe mogu da prate alergijska stanja, astmu i druge bolesti disajnih puteva. Slivanje sekreta iz nosa i sinusa prema grlu takođe može da izaziva stalnu potrebu za pročišćavanjem grla i kašljanjem.

Gastroezofagealni refluks predstavlja još jedan mogući uzrok ili faktor koji doprinosi hroničnom kašlju kod pojedinih pacijenata. Tegobe ne moraju uvek da prati tipična gorušica, što ponekad otežava povezivanje simptoma. Savremene smernice zbog toga naglašavaju sistematsku procenu mogućih uzroka umesto automatskog pripisivanja svakog suvog kašlja refluksu.

Uzrok ponekad može da bude i terapija koju osoba uzima zbog druge bolesti. ACE inhibitori, lekovi koji se često koriste kod povišenog krvnog pritiska i pojedinih kardiovaskularnih bolesti, kod dela pacijenata izazivaju karakterističan suv kašalj. Terapiju ne treba samoinicijativno prekidati, već sa lekarom razmotriti da li lek može da bude povezan sa simptomima.

Zašto kašljanje može dodatno da pojača grebanje

Uporan kašalj snažno opterećuje grlo i strukture grkljana. Često kašljanje i pročišćavanje grla mogu dodatno da iritiraju osetljivu sluzokožu, pa osoba ponovo oseća potrebu da zakašlje. Tako nastaje začarani krug u kojem nadražaj izaziva kašalj, a sam kašalj održava osećaj nadraženosti.

Dovoljno tečnosti može da pomogne kada su usta i grlo suvi, a nekim ljudima prijaju topli napici ili pastile koje kratkotrajno ublažavaju osećaj grebanja. Korisno je i izbegavanje duvanskog dima i drugih nadražujućih materija koje očigledno provociraju simptome. Međutim, takve mere ublažavaju tegobe i ne rešavaju nužno njihov osnovni uzrok.

Kod dugotrajnog kašlja lečenje zato zavisi od onoga što ga izaziva ili održava. Astma, bolest gornjih disajnih puteva, refluks i drugi prepoznatljivi uzroci zahtevaju odgovarajući pristup, dok refraktorni ili neobjašnjivi hronični kašalj predstavlja poseban klinički problem. Savremena istraživanja upravo kod takvih pacijenata veliku pažnju posvećuju nervnim mehanizmima preosetljivosti refleksa kašlja.

Kada iritirajući kašalj više nije bezazlen

Trajanje simptoma predstavlja važan podatak za lekara. Kašalj koji traje duže od osam nedelja kod odraslih smatra se hroničnim i zahteva sistematsko traženje uzroka. Posebno je važno utvrditi da li postoje astma, druge bolesti pluća, problemi gornjih disajnih puteva, refluks ili lekovi koji mogu da podstaknu kašalj.

Lekarska procena potrebna je i ranije ako se uz kašalj jave otežano disanje, bol u grudima, iskašljavanje krvi ili značajno pogoršanje opšteg stanja. Povišena temperatura koja traje, neobjašnjiv gubitak telesne mase ili drugi izraženi simptomi takođe menjaju značaj naizgled običnog kašlja. U takvim okolnostima nije dobro oslanjati se samo na sirupe, pastile i kućne metode.

Važna je i razlika između kašlja koji se javio pre nekoliko dana i onoga koji mesecima remeti govor, san ili svakodnevne aktivnosti. Kod ovog drugog lekar procenjuje ne samo moguće bolesti koje izazivaju kašalj već i mogućnost preosetljivosti samog refleksa. Tako osećaj „grebanja“ koji pacijent opisuje može da postane važan trag u dijagnostici.

Nauka otkriva zašto nekima grlo stalno „traži“ da zakašlju

Veliki pregledni rad „Cough hypersensitivity and chronic cough“, objavljen 2022. godine u časopisu Nature Reviews Disease Primers, detaljno opisuje savremena saznanja o preosetljivosti refleksa kašlja. Autori navode da hronični kašalj može da uključuje povećanu nervnu reaktivnost na čitav niz nadražaja. To pomaže da razumemo zašto naizgled bezazleni stimulusi kod nekih ljudi izazivaju preteranu potrebu za kašljanjem.

Drugi stručni radovi među karakterističnim senzacijama navode upravo iritaciju, svrab, golicanje i grebanje u grlu. Kod sindroma preosetljivosti kašlja ove senzacije mogu da prethode snažnom nagonu za kašljanjem, dok govor, smeh ili hladan vazduh deluju kao okidači. Zato osećaj „kao da nešto stalno golica grlo“ nije samo slikovit opis pacijenta, već fenomen koji medicina aktivno proučava.

Ipak, preosetljivost refleksa kašlja nije dijagnoza koju osoba treba sama sebi da postavi na osnovu jednog simptoma. Dugotrajan kašalj ima veliki broj mogućih uzroka, a neki zahtevaju ciljano lečenje i dodatnu dijagnostiku. Najvažniji korak kod upornog iritirajućeg kašlja zato ostaje pronalaženje uzroka, posebno kada se tegobe ne povlače ili ih prate drugi simptomi.

(eKlinika.rs)