Osećaj kao da su nam „žileti u grlu”: Kada jak bol pri gutanju ukazuje na streptokoku

Svaki gutljaj vode ponekad boli toliko da oboleli imaju osećaj kao da su im „žileti u grlu”. Takav bol može da prati streptokoknu infekciju, ali se javlja i kod virusnih upala, pa odluka o antibiotiku zavisi od pregleda i odgovarajućeg testa.

Jak bol nije dovoljan da otkrije uzročnika

Streptokokna upala grla nastaje kada bakterija Streptococcus pyogenes, odnosno streptokoka grupe A, izazove infekciju ždrela i krajnika. Tegobe često počinju naglo, uz temperaturu i bol pri gutanju. Krajnici mogu da budu crveni i otečeni, ponekad sa beličastim naslagama.

Preporučujemo

Bolni limfni čvorovi na prednjoj strani vrata i sitne crvene tačke na nepcu takođe mogu da prate ovu infekciju. Kod dece se ponekad javljaju glavobolja, bol u stomaku, mučnina ili povraćanje. Ipak, ni izražen bol ni naslage na krajnicima sami po sebi ne potvrđuju streptokoku. Kašalj, curenje nosa, promuklost i crvenilo očiju više govore u prilog virusnoj infekciji. Virusi su inače najčešći uzročnici upale grla u svim uzrastima. Zato osećaj „žileta u grlu” opisuje jačinu tegoba, ali ne predstavlja dijagnozu.

Zašto se infekcija lako širi među školarcima

Streptokokna upala grla najčešće se javlja kod dece od pet do 15 godina, dok je klasična slika ove bolesti retka pre treće godine. Mogu da obole i odrasli, naročito roditelji, nastavnici i druge osobe koje često borave sa decom. Od izlaganja bakteriji do pojave simptoma obično prođe od dva do pet dana. Bakterija se najčešće prenosi kapljicama i neposrednim kontaktom sa sekretima zaražene osobe. Blizak kontakt u porodici, školi ili vrtiću olakšava njeno širenje. Prenos preko predmeta jeste moguć, ali se smatra manje čestim putem zaraze.

Pranje ruku i pokrivanje usta i nosa pri kašljanju ili kijanju pomažu da se smanji prenošenje infekcije. Čaše, flašice i pribor za jelo ne treba da se dele dok je osoba bolesna. Posuđe koje je oboleli koristio treba da se opere pre nego što ga neko drugi upotrebi.

Bris grla razjašnjava dilemu koju pregled ne rešava

Kada nema jasnih virusnih simptoma, sam pregled ne može pouzdano da razlikuje streptokoknu od virusne upale. Lekar tada može da preporuči brzi antigenski test ili kulturu brisa grla. Brzi test daje rezultat za kratko vreme, dok se na kulturu obično čeka duže.

Negativan brzi antigenski test kod deteta sa simptomima, uzrasta od tri godine naviše, treba da se proveri kulturom brisa. Razlog je to što brzi test može da propusti pojedine infekcije. Kod odraslih takva dodatna provera uglavnom nije potrebna.

Pozitivan nalaz ipak zahteva da lekar uzme u obzir simptome i mogućnost da osoba samo nosi bakteriju. Kod nosioca streptokoka može da bude prisutna u grlu bez znakova bolesti. Ako se istovremeno pojavi virusna upala, pozitivan test može da oteža procenu uzroka tegoba.

Šta je istraživanje otkrilo o deci koja nose streptokoku

U metaanalizi objavljenoj 2018. godine u časopisu PLOS Neglected Tropical Diseases istraživači su analizirali 285 studija o streptokoknoj upali i prisustvu bakterije u ždrelu. Procena učestalosti nosilaštva bez simptoma kod dece iz zemalja sa visokim prihodima iznosila je 10,5 odsto. Kod dece iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima procena je bila 5,9 odsto.

Ovi rezultati pokazuju da prisustvo bakterije i aktivna bolest nisu uvek isto. Procene su se razlikovale među ispitivanim populacijama i ne predstavljaju tačnu učestalost za svaku sredinu. Zbog toga podatak da svako peto dete nosi streptokoku ne treba da se predstavlja kao univerzalno pravilo.

Nosioci bez simptoma uglavnom ne zahtevaju antibiotik, mada postoje posebne situacije u kojima lekar može da preporuči drugačiji postupak. Oni ređe prenose bakteriju i imaju veoma mali rizik od komplikacija povezanih sa streptokoknom upalom. Pozitivan rezultat zato treba da tumači lekar, posebno kada se nalazi ponavljaju ili simptomi liče na virusnu infekciju.

Kako terapija pomaže i koji znaci zahtevaju hitan pregled

Potvrđena streptokokna upala leči se antibiotikom, a penicilin ili amoksicilin obično su prvi izbor ako nema odgovarajućih kontraindikacija. Oralna terapija ovim lekovima najčešće traje deset dana i treba da se sprovede prema propisanom režimu. Povratak u kolektiv preporučuje se kada nema temperature i kada prođe najmanje 12 do 24 sata od početka odgovarajuće terapije, prema savetu lekara.

Tečnost, meka hrana i napici prijatne temperature mogu da olakšaju gutanje. Paracetamol ili ibuprofen mogu da ublaže bol i temperaturu kada odgovaraju uzrastu i zdravstvenom stanju, a deci se ne daje aspirin. Ako nema poboljšanja posle 48 sati uzimanja antibiotika, potrebno je da se oboleli ponovo javi lekaru.

Otežano disanje, nemogućnost gutanja pljuvačke ili znaci dehidratacije zahtevaju hitnu procenu. Retke komplikacije obuhvataju apsces oko krajnika, akutnu reumatsku groznicu i poststreptokokno zapaljenje bubrega. Reumatska groznica predstavlja reakciju imunskog sistema posle infekcije, može da ošteti srce i nije isto što i neposredno širenje bakterije na srčano tkivo.

(eKlinika.rs)