Pisalo je da je alergična na penicilin od detinjstva: Zamenski antibiotik izazvao fatalnu reakciju

Dvadesetsedmogodišnja pacijentkinja preminula je nakon teške anafilaktičke reakcije na antibiotik koji je dobila umesto penicilina. Njen slučaj pokrenuo je važno pitanje: koliko je podataka o alergiji na penicilin u medicinskoj dokumentaciji zaista tačno?

Podatak da smo alergični na penicilin može presudno uticati na izbor antibiotika koji ćemo dobiti tokom lečenja ili pre operacije. Međutim, istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi koji u medicinskoj dokumentaciji imaju ovu oznaku zapravo nije alergičan na penicilin.

Preporučujemo

Koliko posledice takvog podatka mogu da budu ozbiljne pokazuje smrt 27-godišnje Dženifer Suzan Birč iz Velike Britanije. Ona je preminula nakon što je uoči planirane operacije dobila zamenski antibiotik, jer je u njenom zdravstvenom kartonu stajalo da je alergična na penicilin.

Umesto penicilina dobila je drugi antibiotik

Dženifer je 8. aprila 2025. godine podvrgnuta planiranoj medicinskoj proceduri u bolnici Queen’s Medical Centre u Notingemu. Pre zahvata joj je intravenski dat teikoplanin, antibiotik koji je trebalo da spreči nastanak infekcije. Teikoplanin je primenjen umesto flukloksacilina zato što je u njenoj medicinskoj dokumentaciji bilo zabeleženo da je kao beba dobila osip nakon penicilina.

Mlada žena je, međutim, doživela tešku anafilaktičku reakciju na teikoplanin. Preminula je 11. aprila 2025. godine od posledica hipoksičnog oštećenja mozga, nastalog usled nedostatka kiseonika.

Patolog Lorinda Bauer navela je u izveštaju o sprečavanju budućih smrtnih slučajeva da je primena teikoplanina bila medicinski opravdana s obzirom na upozorenje o alergiji koje je postojalo u dokumentaciji.

– Primena teikoplanina u ovom slučaju bila je potpuno opravdana s obzirom na upozorenje o Dženinoj alergiji. Međutim, time je bila izložena riziku od teške anafilaksije, koja se i dogodila i izazvala njenu smrt – navela je Lorinda Bauer.

Anafilaktički šok je nagla i potencijalno životno ugrožavajuća alergijska reakcija. Može da izazove oticanje disajnih puteva, otežano disanje, nagli pad krvnog pritiska, gubitak svesti i srčani zastoj.

Više od 90 odsto oznaka alergije možda nije tačno

Prema rezultatima britanske studije SPACE, do deset odsto stanovništva ima evidentiranu alergiju na penicilin. Ipak, procenjuje se da je između 90 i 95 odsto tih oznaka netačno ili više nije klinički relevantno.

Razloga ima više. Mučnina, bol u stomaku ili dijareja mogu pogrešno da budu protumačeni kao alergijska reakcija. Osip koji se pojavi tokom infekcije u detinjstvu takođe može da bude pripisan antibiotiku, iako ga je možda izazvala sama infekcija.

Ponekad se podatak o osipu ili drugoj reakciji zabeleži u najranijem detinjstvu i ostane u medicinskoj dokumentaciji decenijama, bez naknadne provere.

Čak i kod ljudi koji su nekada imali pravu alergijsku reakciju, osetljivost može vremenom da oslabi. Podaci navedeni u studiji SPACE ukazuju da kod približno 80 odsto ljudi sa ranijom alergijom posredovanom IgE antitelima preosetljivost može da nestane nakon deset godina.

Netačna oznaka menja način lečenja

Oznaka alergije na penicilin nije bezazlena stavka u zdravstvenom kartonu. Kada lekar ne može da propiše penicilin ili srodni antibiotik koji predstavlja prvi izbor, mora da upotrebi zamenski lek. Takvi antibiotici mogu da imaju širi spektar dejstva, da izazovu drugačije neželjene reakcije i doprinesu razvoju otpornosti bakterija na antibiotike.

Netačno evidentirana alergija na penicilin povezuje se i sa:

• većim rizikom od bolničkih infekcija
• češćom primenom antibiotika širokog spektra
• povećanim rizikom od infekcija operativnog mesta
• dužim boravkom u bolnici
• višim troškovima lečenja
• mogućim odlaganjem primene najpogodnijeg antibiotika kod teških infekcija.

To ne znači da je penicilin bez rizika ili da bi upozorenje o alergiji trebalo zanemariti. Naprotiv, sumnja na alergiju mora da se shvati ozbiljno, ali i stručno proveri kada za to postoje medicinski uslovi.

Kako se proverava alergija na penicilin

Nakon smrti mlade pacijentkinje, zdravstvene ustanove u Notingemu i Notingemširu počele su da razvijaju program za proveru i, kada je opravdano, uklanjanje netačne oznake alergije na penicilin iz medicinske dokumentacije.

U programu bi trebalo da učestvuju farmaceuti, lekari primarne zdravstvene zaštite, alergolozi i timovi zaduženi za racionalnu upotrebu antibiotika.

Procena počinje detaljnim razgovorom o reakciji: kada se dogodila, koji lek je primenjen, kakvi su simptomi nastali, koliko brzo su se pojavili i da li je pacijent od tada uzimao penicilin ili srodne antibiotike.

Pacijenti se zatim, prema unapred utvrđenim kriterijumima, svrstavaju u grupe nižeg ili višeg rizika. Kod pažljivo odabranih osoba sa malim rizikom može da se sprovede direktni oralni provokacioni test, odnosno davanje kontrolisane doze leka pod medicinskim nadzorom.

U studiji SPACE, 126 pacijenata procenjenih kao niskorizični podvrgnuto je direktnom oralnom testu. Kod 122 pacijenta, odnosno 97 odsto, oznaka alergije je uklonjena, a ozbiljne alergijske reakcije nisu zabeležene. Autori ipak naglašavaju ograničenja istraživanja, uključujući relativno mali broj testiranih pacijenata.

Alergiju nikada ne treba proveravati na svoju ruku

Najvažnija poruka ovog slučaja nije da pacijenti sami treba da zaključe da nisu alergični niti da ponovo uzmu antibiotik koji im je ranije izazvao reakciju. Provokacioni test sprovodi se isključivo u kontrolisanim zdravstvenim uslovima, nakon procene rizika i uz dostupnu terapiju za hitno zbrinjavanje eventualne reakcije.

Ako u dokumentaciji imamo navedenu alergiju na penicilin, posebno ako se ne sećamo šta se dogodilo ili podatak potiče iz ranog detinjstva, trebalo bi o tome da razgovaramo sa lekarom. Do stručne procene upozorenje o alergiji ne sme se samoinicijativno uklanjati niti ignorisati.

Britanska studija SPACE potvrđuje da se kod pažljivo odabranih pacijenata niskog rizika alergija može bezbedno proveravati u odgovarajućem kliničkom okruženju. Ipak, njeni autori navode da su potrebna dodatna istraživanja i jasno uređeni protokoli pre šire primene ovog pristupa.

(eKlinika.rs)