Penicilin, antibiotik koji je spasao milione života, ponekad može postati uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema. Kod nekih ljudi, imunski sistem ga pogrešno prepozna kao pretnju, pa dolazi do stanja poznatog kao alergija na penicilin.
Alergija na penicilin: Kako reaguju IgE antitela?
Najčešće se u toj odbrani aktiviraju IgE antitela, koja pokreću čitav niz imunoloških odgovora. Međutim, reakcija ne mora uvek biti izazvana samo njima jer u igru mogu da se uključe i druga antitela, poput IgG ili IgM, kao i T-ćelije. Kada se ovaj „alarm“ u organizmu uključi, oslobađaju se hemijske supstance koje izazivaju simptome alergije: od blagih do onih koje ugrožavaju život.
Simptomi koje razvija alergija na penicilin: Od osipa do anafilaktičkog šoka
Spektar simptoma koje može da proizvede alergija na penicilin je širok. Može se javiti osip, crvenilo, svrab, otok (angioedem), ali i otežano disanje, sviranje u grudima ili, u najtežim slučajevima, anafilaksa – ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Statistika pokazuje da od 1 do 10 odsto pacijenata koji uzimaju penicilin doživi neku vrstu preosetljivosti, dok se anafilaksa javlja u oko 0,05 procenata. Iako retka, ona je potencijalno smrtonosna.
Kada se i kako reakcije javljaju: Alergija na penicilin u više oblika
Reakcije se razlikuju i po vremenu javljanja.
Rane reakcije se javljaju u roku od sat vremena i najopasnije su. Mogu izazvati gušenje, jak otok, pa čak i kolaps krvnog pritiska. Ubrzane reakcije se javljaju između prvog i 72. sata nakon uzimanja leka, najčešće kroz osip i otoke. Kasne reakcije nastupaju posle 72 sata, praćene su osipom, temperaturom, bolovima u zglobovima, a ponekad i konfuzijom.
Nekada se alergijska reakcija može javiti i nakon prestanka terapije – danima, čak i nedeljama kasnije. Takve reakcije mogu uključivati serumski sličnu bolest, anemiju, nefritis, pa čak i ozbiljna stanja poput Stevens-Johnsonovog sindroma, koji zahteva hitnu intervenciju.
Postavljanje dijagnoze
Dijagnoza alergije na penicilin počinje razgovorom sa pacijentom i procenom simptoma. Lekari se potom oslanjaju na testove: kožne i intradermalne, a nekad i kontrolisano davanje leka pod nadzorom. Sve to pomaže u razlikovanju prave alergije od drugih sličnih reakcija.
Lečenje i kako dalje
Blage reakcije se često mogu kontrolisati antihistaminicima. U težim slučajevima koristi se epinefrin (adrenalin) i drugi lekovi za hitnu pomoć. Najvažnije je, međutim, potpuno izbegavanje penicilina, posebno ako se potvrdi alergija.
Važno je znati da osobe alergične na penicilin mogu imati slične reakcije i na druge srodne antibiotike, ali to nije uvek slučaj. Svaki slučaj zahteva individualnu procenu.
Može li alergija da nestane
Iako mnogi veruju da alergija na penicilin traje ceo život, to nije uvek tačno. Studije pokazuju da više od 90% ljudi izgubi ovu preosetljivost u roku od deset godina. Ipak, bez ponovne procene, većina pacijenata i dalje izbegava penicilin, verujući da su trajno alergični.
Desenzibilizacija: Kada je penicilin jedina opcija
U retkim slučajevima, kada je penicilin jedini efikasan lek, a pacijent ima IgE posredovanu alergiju, postoji mogućnost desenzibilizacije. Ovaj postupak podrazumeva postepeno davanje malih doza leka, dok se organizam ne navikne. Proces se sprovodi isključivo pod strogim medicinskim nadzorom i deluje samo kod određenih vrsta alergije.
