Gutanje predmeta je nešto sa čim se lekari često susreću u praksi, a procena je da je više od 5.000 smrtnih ishoda u svetu posledica namernog ili slučajnog gutanja predmeta. Priče o progutanim predmetima kreću se od onih svakodnevnih, poput gutanja cele sarme za vreme ručka, do onih koji se u ljudskom poimanju graniče sa naučnom fantastikom.
Namerno i nenamerno gutanje predmeta
Predmete (igračke, razne druge…) najčešće gutaju deca od 6 meseci do 6 godina starosti. Po nekoj statistici, najčešće gutaju okrugle sjajne predmete kao što su litijumske baterije i metalni novac.
– Kod odraslih osoba imamo namerno i nenamerno gutanje predmeta. Namerno je često u kaznenim ustanovama i obično gutaju kašike. Postoji i gutanje predmeta kod ljudi koji imaju psihička oboljenja, ali to je više domen psihijatrije. Nenamerno gutanje se najčešće odnosi na riblje ili pileće kosti, što ne znači da je ograničeno samo na njih. Imamo poznati slučaj (opisan u literaturi) kada je osoba slučajno progutala makazice kojima je čistila zube – navodi u razgovoru za eKlinika portal dr Aleksandar Ivković, specijalista radiologije.
Gutanje predmeta kroz istoriju i primer „ludog“ mornara koji je gutao noževe
Dr Ivković, koji je i autor naučnog bloga „Ljudi i ostale laži“ u kojima se bavi objašnjavanjem različitih fenomena, barata velikim brojem činjenica iz istorije medicine. U vezi sa gutanjem predmeta, navodi slučaj mornara Džona Kamingsa.
– U leto 1799. godine, mornar Džon Kamings (23) se napio i počeo da se hvališe kako ima sposobnost gutanja noževa. Niko mu nije poverovao, pa je naočigled ostalih mornara progutao još tri noža. Sledeće jutro je putem stolice izbacio jedan, a narednog jutra još dva. Jedan je ostao. Šta bi se desilo da više nikada nije probao da guta noževe, ne znamo. Mirovao je šest godina. A onda, opet u pijanstvu, počeo je da se hvali svojom sposobnošću. Do kraja sledećeg dana progutao je još 8 noževa. Sledećeg jutra je imao jake bolove i povraćao je. Primljen u bolnicu, ali se oporavio. Mislite da mu je bilo dosta noževa? Nije – priča dr Ivković, i nastavlja šokantnu, ali istorijski zabeleženu priču uz ilustraciju:
Kako gutanje predmeta poput noževa nije ubilo Kamingsa?
– Nakon više meseci, ponovo je imao seriju gutanja noževa. Progutao ih je još 17. Zdravlje više nije mogao da sačuva. Često je povraćao delove noževa. Počeo je da obilazi razne lekare, ali medicina tog perioda nije imala lek. Uskoro je preminuo. Noževi na sledećoj slici su sa njegove obdukcije koju su radili dr Marset, Ser Aston Kuper i izvesni hirurg Smit. Opisano je da su neki noževi probili creva, ali da crevnog sadržaja nije bilo u abdominalnoj duplji. Jedan nož je bio zaboden u mišiće karlice, a jedan je prolazio kroz rektum. Ono što je interesantno je da je zapaljenski proces blokirao curenje iz creva – ispričao nam je dr Aleksandar Ivković.
Sa obdukcije mornara koji je gutao noževe Foto: Journal of the Royal Society of Medicine
Šta je važno kada se desi da progutamo neki veći predmet
U kojim slučajevima je najvažnija blagovremena reakcija i dolazak lekaru, a koje greške ljudi prave najčešće u smislu da će, kao i mnogo toga „oni to sami rešiti“? O hitnim simptomima koji mogu da budu opasni, dr Ivković kaže:
– Prva stvar koja zanima lekara je veličina progutanog predmeta. Predmeti koji su kraći od 6 cm i uži od 2.5 cm, po pravilu bivaju sami izbačeni. Sledeća osobina koja je važna je površina. Ako je glatka, onda je verovatnoća oštećenja manja. Treća bitna stvar je sastav predmeta. Nije isto da li se radi o hrani, lekovima, baterijama, noževima. Četvrta je da li je progutani predmet hemijski aktivan ili ne – objašnjava specijalista radiologije.
Kuda progutani predmeti dalje idu kroz naše telo i ima li uvek simptoma
Prvo mesto koje je važno se nalazi u grlu, podseća sagovornik našeg portala, jer znamo da hrana i vazduh ulaze kroz usta. Ali, naglašava i da hrana, voda i bilo koji drugi predmet, nikako ne sme da dospe u disajne puteve.
– Ako se to dogodi, može doći do ozbiljnog oštećenja zdravlja. Zanimljivo je da kikiriki, ukoliko ode u disajne puteve, može dovesti do ozbiljne reakcije, čak i do smrti. Organizam ima tu sposobnost da strano telo postavi u položaj koji je najzgodniji za izbacivanje i koji ima najmanje šanse da ošteti creva. Nakon gutanja ne mora doći do pojave bilo kakvih simptoma, predmet prođe kroz digestivni trakt. To je najbolja varijanta. Kod jedne trećine pacijenata dolazi do zapaljenja jednjaka. Može doći do problema sa disanjem, kašlja, povraćanja i bolova. Ukoliko dolazi do smetnji sa disanjem, ali i drugih jasnih simptoma potrebna je hitna medicinska pomoć – ističe dr Ivković.
Kako se procenjuje ugroženost pacijenta
A šta radiolog može da vidi i kako se procenjuju granice izdržljivosti organa koji su izloženi oštećenjima, cepanju, krvarenjima? Da li je i šta individualno, od čoveka do čoveka?
– Procena ugroženosti pacijenta je multidisciplinarna. Nije dovoljan samo radiološki pregled. Mesto radiologije je u dijagnostikovanju i praćenju stanja, kao i praćenju eventualnih dodatnih problema. Odluka o načinu lečenja je na kliničkim lekarima – objašnjava naš sagovornik.
Zanimljivi slučajevi: progutani ekseri i veridba koja je krenula naopako
Na našu molbu da izdvoji neke zanimljive slučajeve, dr Ivković opisuje dva. Prvi je iz Indije, a muškarac je progutao 600 eksera. Svi su gvozdeni i bili su u želucu. Dva meseca je pacijent krio ovaj svoj neobični hobi, dok na kraju više nije mogao da istrpi bolove. Urađena je, opisuje dr Aleksandar Ivković, operacija sa malim rezom i magnetom su izvlačeni ekseri, sve do poslednjeg.
Foto: nypost.com
Jedan od zanimljivih slučajeva slučajnog gutanja jeste i veridba koja je krenula pogrešnim tokom. Naime, muškarac je stavio verenički prsten u milkšejk. Njegovo očekivanje je bilo da će devojka popiti piće i naći prsten na dnu. Ona je, međutim, progutala prsten u gutljaju. Situacija je bila i komična, jer nije htela da poveruje, budući da nije osetila ništa. Nakon svađe je pristala da uradi rendgenski pregled. Prsten je izbačen prirodnim putem. Veridba je ponovljena nakon detaljnog čišćenja, a venčali su se tri meseca kasnije.
Foto: www.huffpost.com
Kada nije potrebna intervencija, a kada se rade snimanja i hirurgija
– Većina slučajeva gutanja predmeta, skoro 80 odsto, ne zahteva nikakvo medicinsko lečenje, a u preostalih 20 odsto su potrebne medicinske procedure. One mogu biti radiološke ili endoskopske. Prva radiološka procedura koja se radi je grafija grudnog koša i abdomena. Metalna strana tela (sem aluminijuma) i kosti se tako mogu videti. Plastika i riblje kosti se ne vide. Ukoliko se radi o oštrom predmetu ili postoji opasnost da je predmet otišao u disajne puteve, rade se i druge procedure. U manje od 1 odsto slučajeva je neophodna hirurška intervencija – objasnio je za eKlinika portal dr Aleksandar Ivković, specijalista radiologije.
