Radijacija i zračenje su pojmovi koji izazivaju brojne kontraverze. Posledično i strah, često paničan. Sve to nije novijeg datuma, ali u kontekstu dostupnosti informacija koje je nemoguće kontrolisati a tiču se javnog zdravlja, polako prelazi u „opasnu zonu“ ugrožavanja ljudskih života.
Radijacija: Bauk aktuelnog vremena i razlog radiofobije
Za početak ovog razgovora, sagovornik eKlinika portala dr Aleksandar Ivković, specijalista radiologije, koristi ilustrativno poređenje:
– Nekada davno, čini mi se u nekom drugom životu, obavezno je bilo da se čita jedna knjiga koja je počinjala sa „Jedan bauk kruži Evropom. To je bauk…“, ovde ću zastati. Sadašnji bauk je radijacija. Čudesna reč, čije značenje malo ko istinski poznaje, ali se zato većina panično plaši. Strah je toliko veliki da se naziva radiofobija. Očekivano, kada nešto izaziva strah to se onda obilato koristi u filmskoj industriji i medijima, tu istina nije dobrodošla. Radijacija se ne vidi, a za strah se koriste ogromne doze koje se ne mogu dostići u realnom životu. To bi bilo kao kada bi se neko ubeđivao da ne pije vodu jer, eto, cunami je opasan.
Između nauke i licemerja: Radijacija kao neobjašnjivi bumerang od dijagnostike do lečenja
Nauka u XXI veku napreduje velikom brzinom. Ponekad je brzina takva da je običnim ljudima teško da prate. Nažalost, nekada je i lekarima teško da prate napretke u medicini, konstatuje dr Ivković i objašnjava moguće razloge konfuzije u vezi sa radijacijom koje dolaze ne samo od strane neukih komentatora na društvenim mrežama:
– Čitam pre nekoliko dana članak u kome radiolog objašnjava da je epidemija karcinoma zbog zračenja. Na stranu to što ne postoji epidemija karcinoma i što je incidenca upravo onakva kakva se po svim parametrima očekuje, ali zaista mi zvuči licemerno da neko ko se bavi zračenjem ljudi tvrdi kako to zračenje izaziva karcinome. Ako tako smatra, zašto onda snima ljude? Ili, još gore – zašto šalje ljude sa tumorom na zračenje gde će dobiti doze koje su par desetina hiljada puta veće od onih koje su navodno izazvale maligni tumor? Gde je tu logika? – pita se specijalista radiologije.
Radijacija: Prva istraživanja, Nobelova nagrada i usvajanje LNT modela
Dr Aleksandar Ivković prenosi nam da istorija pogrešnih shvatanja radijacije potiče iz 1926. godine. Tada je Herman Miler izveo eksperiment u kome je ozračio vinske mušice u potrazi za nedostajućim karikama u Teoriji evolucije. Smatrao je da dolazi do tačkastih mutacija na genima i da se te mutacije prenose na sledeće generacije. Rad je objavio u časopisu Science i obrazložio ga na Kongresu u Berlinu 1930. godine. Kasnije je dobio Nobelovu nagradu. U sledećem radu je tvrdio da postoji linearni koncept mutacija i da važi podjednako za sve oblike života.
– Vilijam Rasel iz Oak Ridge laboratorije izveo je eksperiment vredan divljenja. Ozračio je 2 miliona miševa i potvrdio Milerove zaključke. To je dovelo do usvajanja LNT modela koji kaže da ne postoje sigurne doze zračenja i da svaka može da izazove karcinom. LNT model je predložio Genetski panel 1956. godine kada je uvedeno kao zlatni standard i još uvek se koristi. Očekivalo bi se da atomske eksplozije u Hirošimi i Nagasakiju i nesreće u Černobilju, Fukušimi i na ostrvu Tri Milje potvrde LNT model. To se nije dogodilo. LNT model se pokazao netačnim u praksi – navodi sagovornik našeg portala.
Černobilj i Fukušima kao potvrda neadekvatnosti LNT modela
Međutim, priča nam dr Ivković, nekoliko nedelja pre nego je Miler primio nagradu njegov eksperiment je ponovljen i rezultati su bili sasvim suprotni. Nije, kako kaže, postojao linearni efekat već je bilo jasno da postoji prag radijacije iznad koga je radijacija štetna, ali ispod praga nije. Kurt Stern je sa Ernstom Kasparijem poslao rezultate novog eksperimenta Mileru i on se složio da ima nedoslednosti, ali je kasnije prešao preko toga. Genetski panel nije imao genetičare, a vodio ga je matematičar Voren. Rasel je kasnije prihvatio da je bilo grešaka u njegovom eksperimentu i da ženski miševi nisu pokazivali promene na genima ni sa dozama koje su bile 27000 puta veće od prirodnog fona. Nakon nesreće u Černobilju a posebno nakon Fukušime, postalo je jasno da efekti radijacije ne mogu da budu po LNT modelu, navodi specijalista radiologije.
Šta se događa sa DNK kada se ćelije izlože radijaciji
– Pažljivom revizijom ranijih radova o radijaciji vidi se da nisu računali efekte po količini radijacije, već je smatrano da se radi o isključivo linearnom rastu. Život na Zemlji a sa njim i ljudska vrsta, nastali su u uslovima visoke radijacije i ta radijacija je umnogome jedan od razloga zašto je uopšte došlo do razvoja života. Od prvih organizama postoje geni i mehanizmi koji štite ćelije od negativnih efekata radijacije. Tako, ako dođe do oštećenja DNK lanca radijacijom dolazi do reparacije ili do smrti ćelije. Smatra se da postoji više od 160 gena koji služe kao zaštita od štetnih efekata radijacije, kao i 6 mehanizama sa istom svrhom. LNT je i dalje izvor panike. Neki od naučnika koji su ga ranije podržavali ponudili su opravdanje da su to radili zbog opasnosti od nuklearnog rata. Smatraju da je taj strah zaustavio planove za ratove vođenje nuklearnim oružjem. Objašnjenje nije potpuno tačno jer je drastičan pad u korišćenju u civilne svrhe doveo do toga da se mnogo više koristi za izgradnju nuklearnog oružja – kaže dr Aleksandar Ivković.
Koliko je radijacija opasna?
– Baš kao i u svemu drugom u životu, jednostavan odgovor „samo“ kao LNT ne postoji. Postoje mesta na Zemlji gde je radijacija i po 100 puta veća od one u kojoj živimo. I tamo žive ljudi. Po LNT modelu, kod njih bi karcinomi morali da budu značajno češći nego drugde. Nisu, i ne da nisu češći nego su ređi. Nakon najnovijih istraživanja dolazimo do zaključka da efekte radijacije možemo podeliti na nekoliko grupa. Po eksperimentima, tamo gde je radijacija izrazito niska imamo više malignoma. Polja niske radijacije pokazuju da ima manje karcinoma nego što se misli po LNT modelu i polja visoke radijacije koja izazivaju teška oštećenja i smrt – daje zanimljive podatke naš sagovornik.
Da li medicinske procedure izazivaju karcinome
Ovde dr Aleksandar Ivković ne ostavlja mogućnost ni najmanje sumnje ili dileme: medicinske procedure ne izazivaju karcinome, jer su doze radijacije su suviše male. Uz to, negira i postojanje gomilanja radijacije:
– Ukoliko dođe do greške na DNK, ona se ispravlja ili dolazi do smrti ćelija. Osnovne medicinske procedure u radiologiji neće izazvati karcinome. To su doze koje su ekvivalentne normalnom fonu zračenja koji se primi, a daleko manje nego recimo one koje prime u Ramsaru (Srbija 2mGy godišnje, Ramsar 272mGy godišnje). Svako od nas zrači. Svaki predmet oko nas zrači. Hrana zrači, voda zrači, vazduh zrači. Ne postoji život bez radijacije. Svake sekunde u telu svakoga od nas se dogodi oko 10.000 do 20.000 radioaktivnih raspada (10.000 do 20.000 Bekerela) i svake sekunde nas pogodi oko 15.000 gama zraka (skoro identični x-zracima koji se koriste u radiologiji).
Umesto zaključka
– Sa jedne strane imamo strah od imaginarne radijacije, a sa druge imamo realne bolesti. Karcinome, prelome, zapaljenja pluća. Te bolesti nisu imaginarne. Idu sa bolovima, oštećenjem zdravlja, prestankom života. Nekada se mogu lako izlečiti ako se otkriju na vreme. Strah od radijacije dovodi do toga da većina pacijenata ne pita za dijagnozu već koliko su ozračeni. Nekada, kod nas, najviše su se bojali promaje, sada se najviše boje radijacije – konstatuje dr Aleksandar Ivković, specijalista radiologije.
