Aneurizma je proširenje krvnog suda koje nastaje rastezanjem njegovog zida, usled čega on dobija oblik kese koja stoji uz krvni sud i za njega je vezana peteljkom – vratom aneurizme. U slučaju da se ove promene pojave na krvnim sudovima koji ishranjuju mozak, lekari onda govore o moždanim ili intrakranijalnim aneurizmama. Moždana aneurizma je ozbiljno stanje, koja se često kasno dijagnostikuje, jer na samom početku nije praćeno simptomima. Jaka glavobolja, koja se opisuje kao „najjača moguća“, simptom je koji prethodi hitnom medicinskom stanju – pucanju aneurizme. Postoje ipak određene radiološke metode koje mogu da otkriju ove opasne lezije i zaštite pacijenta od mogućeg fatalnog ishoda.
Kako nastaje aneurizma?
Aneurizma se formira pod dejstvom krvnog pritiska na mestu krvnog suda sa oslabljenom, istanjenom strukturom. Stručnjaci objašnjavaju da to oslabljeno mesto na zidu krvnog suda može da bude urođeno, dakle genetski određeno, kada su vezivna i druga tkiva od kojih je izgrađen zid krvnog suda neadekvatna, na primer kao kod Marfanovog sindroma, policistične bolesti bubrega, poremećaja u razvoju krvnih sudova poznatog kao arterijsko-venska malformacija i drugo. Ova promena može da bude i stečena i tada nastaje ili je potencirana dejstvom faktora rizika, kao što su hipertenzija i pušenje, zloupotreba alkohola, PAS (pre svega droge, kokaina), starije životno doba. Aneurizma češće pogađa osobe ženskog pola, uviđa se i kod članova uže porodice, objašnjavaju lekari.
– Teže povrede glave mogu direktno dovesti do aneurizme, koja je nekada i posledica infekcije zida krvnog suda. Povišen holesterol i trigliceridi indirektno doprinose nastanku aneurizmi, tako što dovode do hipertenzije i arterioskleroze čime slabe zid krvnog suda – kaže za portal eKlinika radiolog docent dr sc. med. Bojan Banko.
Kada su mogući simptomi?
Moždana aneurizma je na početku „tiha bolest“ i uglavnom nije praćena simptomima. Dr Banko objašnjava da tegobe ne postoje, posebno ako je aneurizma mala, reda veličine nekoliko milimetara, kada se promena obično otkriva slučajno, kada se uradi skener ili MR mozga (magnetna rezonanca) zbog nekih drugih razloga.
– Aneurizme veće od jednog centimetra mogu da pristnu tkivo mozga i dovedu do nastanka simptoma kao što su bol, obično iza očiju, poremećaj vida, duple slike, proširenje zenice i spušten kapak sa jedne strane, utrnulost jedne polovine lica i slično. Ako dođe do pucanja aneurizme nastaje krvarenje – izliv krvi na mozak takozvani hemoragični infarkt. To je urgentno i vrlo ozbiljno stanje, zahteva hitno delovanje, a simptomi su pre svega iznenadna i vrlo jaka glavobolja, mogući su i gubitak svesti, epi napad, konfuznost, ukočen vrat. Pacijentu smeta svetlost, moguće je da dođe do proširenja zenice sa spuštenim kapkom na jednoj strani glave. Možemo da kažemo da se tegobe pojavljuju kad bolest uznapreduje, to jest, kada aneurizma raste i dostigne veće dimenzija ili kada dođe do njenog pucanja i krvarenja u mozgu – precizira dr Banko.
Koja radiološka metoda može najpouzdanije da otkrije aneurizmu?
Zbog svega navedenog potrebno je ako je moguće aneurizmu otkriti na vreme. Pitali smo dr Banko kakva je uloga magnetne rezonance i radiologa u dijagnostici intrakranijalne aneurizme? Da li moždana aneurizma može da se dijagnostikuje i CT snimanjem ili rendgenom. Koja dijagnostička metoda daje najpouzdanije rezultate, šta je magnetne rezonantna angiografija i da li je ona najpouzdaniji način otkrivanja promena?
– Klasičan pregled glave rendgenom nije dijagnostička metoda izbora za moždane aneurizme. Istina, neke aneurizme mogu imati kalcifikovane zidove koji se mogu registrovati ovim pregledom, ali se nikako ne možemo na to osloniti i nije pouzdano. Velike aneurizme mogu se videti pri pregledu mozga skenerom ili magentom rezonancom, naročito ako koristimo kontrastno sredstvo, jer kontrast ispunjava aneurizmu i dobro je prikazuje. Ipak, najpouzdanija i najosetljivija od ovih metoda koje ste naveli je angiografija (direktno snimanje samih krvnih sudova) i to na skeneru (kompjuterizovana tomografska angiografija – CTA). Angiografija na MR (MRA magnetna rezonantna angiografija) vrlo lako može da previdi manje aneurizme (2-3 mm), koje se sa druge strane lepo vide i na skeneru CTA – precizira dr Banko.
Radiolog bira najbolju dijagnostičku metodu za svakog pacijenta
Dr Bojan Banko kaže da je uloga radiologa da protumači i interpretira snimke, sastavi odgovarajući nalaz, a pre toga da odabere dijagnostičku metodu individualno za svakog pacijenta, jer neki pacijenti ne smeju da budu pregledani na CT, MR, ne smeju da prime CT kontrast i slično. Postoje i invazivne dijagnostičke metode.
– Konvencionalna cerebralna angiografija, poznata i kao digitalna subtrakciona angiografija (skraćeno DSA) jeste invazivna metoda, jer se pacijentu u nivou ruke ili prepona postavlja kateter koji se dalje potiskuje i sprovodi do arterija vrata ili se pak direktno postavlja u vrat. Zatim se kroz kateter ubrizgava kontrastno sredstvo, a sve vreme se snima rendgen aparatom. Ovo je zlatni standard i najsenzitivnija i najtačnija dijagnostička metoda za intrakranijalne aneurizme i izvodi se onda kada je već sprovedena prethodna dijagnostika (CTA, MRA), ali nalazi i dalje nisu sasvim jasni – napominje dr Banko.
Koji se način snimanja uglavnom preporučuje?
Doktor pojašnjava da obična magnetna rezonanca snima sam mozak, odnosno glavu i ne daje tako dobar uvid u krvne sudove mozga, ali kao što je već naglašeno i ovom metodom lekari mogu da dijagnostikuju veće aneurizme, naročito ako koriste kontrastno sredstvo.
– Dakle, MR angiografija prikazuje samo krvne sudove mozga, bez drugih struktura mozga odnosno glave, ali nije dobra za male aneurizme (2-3mm). Prednost obe metode je što nema štetnog zračenja, a MRA čak i ne zahteva primenu kontrasta. Mana je, ponavljamo, nemogućnost prikaza sitnih aneurizmi. Što se tiče DSA prednost je, rekli smo, izuzetna osetljivost i pouzdanost, a mana duža izloženost štetnom zračenju. Pacijentima sa sumnjom na moždanu aneurizmu bih svakako preporučio MRA (magnetnu rezonantnu angiografiju) pregled kojim dijagnostika može i da se završi i ako je veća aneurizma u pitanju. U protivnom skener (CTA), a zatim ako i dalje nije jasno DSA – precizira dr Banko.
Doktor dodaje da nam najdetaljniju analizu krvnih sudova nam pruža pre svega DSA, a potom CTA.
– One mogu da prikažu ili bar da postave sumnju na promene i u samom začetku i da prikažu aneurizme manje od 3mm, kod obe metode mora da se koristi kontrastno sredstvo. Postoji više vrsta MRA, ali kod one MRA metode koja se obično koristi, ne primenjuje se kontrastno sredstvo. Prikaz aneurizme iz različitih uglova, takozvani 3D prikaz moguć je i kod MRA i kod CTA – kaže dr Banko.
Kako može da se leči moždana aneurizma?
Na osnovu tegoba neurolozi ili neurohirurzi postavljanju sumnju na moždanu aneurizmu i upućuju pacijenta na radiološku dijagnostiku.
– Osobe sa sa porodičnim opterećenjem na aneurizme mozga svakako bi trebalo da se pregledaju u jednom trenutku. Uloga radiologa je da ako se proceni da nije potrebno lečenje, već samo praćenje aneurizme, kako bi se utvrdilo da li ona raste ili ne, sprovodi te kontrole i poredi aktuelne, sadašnje snimke sa prethodnim. Ako aneurizma mora da se leči, ali ne hirurški, onda radiolozi koji se zovu interventni neuroradiolozi pristupaju nehirurškom načinu lečenju moždanih aneurizmi metodom embolizacije (zatvaranje aneurizme), koja jeste invazivna, ali daje odlične rezultate – ističe dr Banko.
Koliko traje samo snimanje, kako da se pripremimo?
CTA i MRA traju 4 do 5 minuta, a DSA oko 30 minuta (sama procedura), ali ako uzmemo u obzir pripremu i tretman nakon završene procedure, onda DSA može da traje i do 3 sata, objašnjava dr Banko.
– Priprema za MRA podrazumeva da pacijent skine sve metalne predmete sa sebe i da prijavi ako ima nešto metalno ugrađeno u telo. Za DSA takođe treba da ukloni sa sebe sve što bi moglo da smeta snimanju, a prema uputstvima zdravstvenih radnika koji izvode proceduru i da ispraznili bešiku pre pregleda. U svim slučajevima pacijent mora pre pregleda da prijavi, moguću alergiju, a posebno ako zna da je alergičan na neko od kontrastnih sredstava, jer to je kontraindikacija. U slučaju MRA, kontraindikacija je još i prisustvo samo nekih metala koje ne sme da se unese u magnetno polje, što je poslednjih godina predmet debate. Pokazalo se da stari metali ne prave probleme izuzev aretfakte (nešto što se vidi na snimku, a nije od kliničkog značaja ili čak je posledica tehničkih faktora) na slici ako se snima taj deo u kome je metal – pojašnjava dr Banko.
Dr Bojan Banko je usko specijalizovan za MR i CT preglede hepatobilijarnog i digestivnog sistema, zglobova, mišića, grudnog koša i srca. Učesnik je brojnih domaćih i međunarodnih projekata, bavi se edukacijom radiologa u okviru „škola radiologije“ i predavanjima na domaćim i stranim kongresima. Autor je i koautor više stručnih radova u stranim i domaćim stručnim publikacijama.
