Javlja se iznenada i često bez simptoma, kada glavobolja može da bude smrtonosna

 Mnoge osobe slučajno saznaju da imaju problem, dok ispituju uporne glavobolje, vrtoglavice ili probleme sa sinusima

Glavobolja je učestala i uglavnom bezopasna tegoba i najčešće posledica jake tenzije, povišenog nivoa stresa. Ipak, u jednom slučaju jaka i iznenadna glavobolja može da bude znak životno ugrožavajućeg stanja, koje zahteva hitnu medicinsku pomoć – rupture (pucanja) aneurizme.

Šta je aneurizma?

Preporučujemo

Lekari kažu da je aneurizma proširenje krvnog suda koje nastaje rastezanjem njegovog zida, usled čega on (zid krvnog suda) dobija oblik kese koja stoji uz krvni sud i za njega je vezana peteljkom – vratom aneurizme. Ukoliko se promene pojave na krvnim sudovima koji ishranjuju mozak, lekari govore o moždanim ili intrakranijalnim aneurizmama. Moždana aneurizma je ozbiljno stanje, koje se često kasno dijagnostikuje, jer na samom početku nije praćeno simptomima.

– Sve obično počinje iznenadnom i jakom glavoboljom, koju pacijenti često opisuju "kao najgoru glavobolju u životu". Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku procenu, jer može da ukaže na životno ugrožavajuće – kaže interventni neuroradiolog dr Gilerme Dabus, Baptist Health Miami Neuroscience Institute.

Većina aneurizmi nikada ne pukne

Većina aneurizmi je potpuno "tiha" i bez simptoma dok ne dođe do pucanja, krvarenja i glavobolje "kao nijedne do sada", objašnjava dr Dabus. Postoje osobe koje žive sa moždanom aneurizmom, znaju da imaju proširenje krvnog suda i redovno prate stanje. Dosta pacijenata ima nemu moždanu aneurizmu, bez bilo kakvih simptoma ili tegoba.

Većina aneurizmi nikada ne pukne, ali ako dođe do rupture, onda stručnjaci govore o hitnom i životno ugrožavajućem stanju.

– Ruptura aneurizme može da ima izuzetno teške posledice u oko dve trećine slučajeva. Oko 15 odsto pacijenata sa rupturom umre pre nego što stigne u bolnicu, oko 25 odsto u roku od 24 sata, a još 25 odsto ima komplikacije, uključujući i smrtni ishod u roku od 6 meseci. Pacijenti koji prežive mogu da imaju trajne posledice. Zato su rano otkrivanje, praćenje i lečenje izuzetno važni. Došlo je, ipak, do napretka u lečenju, dijagnostici i preživljavanju pacijenata – navodi dr Dabus.

Moždane aneurizme često se otkriju slučajno

Dr Brajan Sneling, endovaskularni neurohirurg, kaže da se moždane aneurizme često slučajno otkrivaju tokom snimanja, jer se pacijent žalio na neke druge tegobe.

– Mnoge osobe slučajno saznaju da imaju aneurizmu, dok traže lek za uporne glavobolje, vrtoglavice ili probleme sa sinusima. Tek kada se zbog tih tegoba pacijent pošalje na magnetnu rezonancu ili CT snimanje, otkrije se moždana aneurizma – objašnjava dr Sneling.

Simptomi rupture aneurizme?

Intenzivna glavobolja je centralni simptom rupture aneurizme, kaže dr Sneling, ali napominje da mogu da se pojave i drugi simptomi, kao što su:

•  Mučnina i povraćanje
•  Zamagljen ili dupli vid
•  Osetljivost na svetlo
• Epi napadi
• Gubitak svesti
• Bol ili ukočenost vrata
• Iznenadna konfuzija ili poteškoće u govoru

Kako se leči ruptura aneurizme?

Dr Dabus kaže da je glavni cilj u lečenju rupture moždane aneurizme da se što pre osigura krvni sud, idealno u roku od 24 sata, kako bi se smanjio rizik od daljeg krvarenja.

Kada se dijagnostikuje ruptura, lekari slede protokol lečenja u tri koraka:

1. Hitna stabilizacija: Ukoliko usled krvarenja dođe do hidrocefalusa, to jest, povećanog nakupljanja moždane tečnosti (likvora) u komorama mozga.

2. Sprečavanje daljeg krvarenja: Većina ruptiranih aneurizmi se leči endovaskularnim namotavanjem (coiling). Reč je o minimalno invazivnoj proceduri tokom koje se kateter uvodi u arteriju u preponama, kroz krvne sudove u aneurizmu u mozgu. Na ovaj način sprečava se protok krvi u oslabljeno područje arterije.

3. Multidisciplinarna nega: Oporavak uključuje neurointenzivnu negu i mesece rehabilitacije.

Iako većina moždanih aneurizmi ne odaje svoje postojanje simptomima, dr Sneling kaže da neke moždane aneurizme, u zavisnosti od veličine i lokacije, mogu da izazovu simptome kao što su:

• Bol iznad ili oko oka
• Utrnulost, slabost ili paraliza jedne strane lica
• Teškoće u govoru ili razumevanju jezika
• Vizuelni poremećaji, kao što su dupli vid ili gubitak vida
• Glavobolje
• Problemi sa pamćenjem ili koncentracijom

U slučaju da se otkrije aneurizma pre nego što dođe do rupture, lečenje je personalizovano i sve više prilagođeno posebnim potrebama svakog pacijenta. Odluke o načinu lečenja donose se na osnovu veličine, oblika, lokacije aneurizme, u odnosu na starost i zdravstveno stanje pacijenta.

Opcije lečenja su:

Praćenje: Ukoliko je aneurizma mala i sa niskim rizikom od rupture, preporučuje se redovno snimanje i kontrola.

Endovaskularne procedure: Pacijentu se nekada savetuju minimalno invazivne metode. Kao što je već napomenuto namotavanje (coiling), moguća je primena stenta i uređaja za preusmeravanje protoka krvi, koristi se i balonska remodelacija za složene aneurizme.

Načini lečenja moždane aneurizme sve su bolji, pa se i ranije neizlečiva stanja sada mogu lečiti zahvaljujući modernom terapijskom pristupu, kaže dr Sneling.

Ko je u pojačanom riziku od moždane aneurizme?

Dr Dabus navodi nekoliko faktora rizika:

• Starost između 35 i 60 godina; žene su malo više ugrožene
• Porodična istorija aneurizmi
• Visok krvni pritisak
• Pušenje
• Medicinska stanja poput policističnih bubrega, Marfanovog sindroma, Ehlers-Danlos sindroma i fibromišićne displazije
• Povrede glave ili infekcije (ređe)
• Teška upotreba alkohola i droga, naročito kokaina

Kako postupiti ako dođe do rupture moždane aneurizme?

U slučaju rupture, neophodno je hitno lečenje koje može da spreči ponovno krvarenje, oštećenje mozga ili smrtni ishod – ističe dr Dabus.

U slučaju da se neko požali na iznenadnu i jaku glavobolju, pozovite hitnu pomoć bez oklevanja. Zabeležite vreme kada su se javili simptomi.

– Napredak u medicinskoj tehnologiji, hirurškim tehnikama i postoperativnoj nezi doveo je do značajnog poboljšanja. Stopa preživljavanja rupture moždane aneurizme je veća, sve je manje komplikacija. Očekujemo napredak na svim poljima i još bolje rezultate u budućnosti – navodi dr Dabus.