Kako bi se moždani udar preživeo i ostavi što manje posledica stručnjaci naglašavaju da je vreme najkritičniji faktor, odnosno – svaka sekunda je važna. Stručnjaci Mayo Clinic objašnjavaju kako da prepoznate znake moždanog udara, ali i kako da smanjite rizik od moždanog udara.
1 od 4 odrasle osobe starije od 25 godina doživi moždani udar tokom života
– Često kažemo „vreme je mozak“, što znači da što pre možemo da obnovimo protok krvi u mozgu, to će rezultati biti bolji za pacijenta – ističe dr James Meschia sa Mayo Clinic na Floridi.
Uprkos napretku u poslednjih 15 godina u lečenju i prevenciji moždanog udara, globalna statistika pokazuje da će 1 od 4 odrasle osobe starije od 25 godina doživeti moždani udar tokom svog života. Više od 12 miliona ljudi širom sveta doživeće prvi moždani udar ove godine, a 6,5 miliona ljudi će umreti od toga, navodi Svetska organizacija za moždani udar.
Kako prepoznati moždani udar i koje vrste postoje
Moždani udar ima dva glavna uzroka. Najčešći, ishemijski moždani udar, nastaje kada je krvni sud, koji prenosi krv u mozak – blokiran. Oko 87 odsto moždanih udara je ishemijsko, ostalih 13 procenata moždanih udara uzrokovano je curenjem krvi u mozak ili pucanjem arterije, koja vodi do mozga. Ovo su takozvani hemoragični moždani udari.
– Moždani udar je u stvari moždani napad i zato je važno edukovati ljude da prepoznaju znake moždanog udara i odmah pozovu hitnu pomo – naglašava dr Kelly Flemming, neurolog na Meyo Clinic u Ročesteru.
Znakovi da osoba možda ima moždani udar, kada treba odmah reagovati i pozvati hitnu pomoć, su:
- iznenadni probleme sa ravnotežom ili koordinacijom
- zamagljen ili dvostruki, dupli vid
- opuštenost lica na jednoj strani (kada jedna strana lica „visi“)
- nemogućnost podizanja obe ruke bez pada jedne ili obe
- nejasan govor ili teškoće u govoru.
– Važno je da ljudi vode računa o vremenu kada su znakovi upozorenja očigledni kod osobe koja možda ima moždani udar. Vreme je jedan od glavnih faktora u ishemijskom moždanom udaru kada i lekovi za uništavanje ugrušaka, mogu bezbedno i efikasno da se daju. Ako date lek prekasno, možete samo da pogoršate situaciju. Ako ga date prerano, stanje osobe može znatno da se poboljša, a deficit moždanog udara može da bude smanjen – upozorava dr Meschia.
U kakvoj su vezi moždani udar i grip
Studija objavljena u časopisu Stroke otkrila je da, među grupom ljudi hospitalizovanih iz različitih razloga, oni koji su doživeli bolest sličnu gripu, u roku od mesec dana nakon hospitalizacije, imaju 38 odsto veću verovatnoću da dobiju moždani udar u poređenju sa onima koji nisu imali takvu bolest. Primanje vakcine protiv gripa, u roku od godinu dana pre hospitalizacije, smanjilo je rizik od moždanog udara na 11 odsto.
Ljudi stariji od 50 godina, koji su bili hospitalizovani, i oni u staračkim domovima, koji su bili pod visokim rizikom od gripa, imali su nižu stopu smrti, srčanog udara, mini moždanog udara i srčanog zastoja ako su bili vakcinisani protiv gripa, navodi se u studiji predstavljenoj u Američkom udruženju za srce.
– Vakcinacija protiv gripa smanjuje rizik od moždanog udara. Smanjenjem rizika od razvoja gripa, smanjujete mogućnost kod starije osobe da bude imobilisana i dehidrirana – stanja koja idu zajedno sa dobijanjem infekcije poput gripa, a smatraju se faktorima rizika za stvaranje ugrušaka kod moždanog udara. Slične bolesti takođe izlažu telo povećanom riziku od moždanog i srčanog udara oslobađanjem zapaljenskih hemikalija kao što su citokini koji oštećuju unutrašnju oblogu krvnih sudova, pa čak i srce. Ovo zauzvrat dovodi do niza procesa koji dovode do stvaranja ugrušaka – napominje dr Gyanendra Kumar, neurolog na Meyo Clinic u Arizoni.
Saveti za prevenciju moždanog udara
Iako se mnogo toga promenilo tokom godina u načinu na koji zdravstveni radnici reaguju na moždani udar, preventivne mere za smanjenje njegovog rizika ostaju konstantne i važne su kao i uvek. To podrazumeva kontrolu krvnog pritiska, a „idealno održavanje nivoa krvnog pritiska je na ili manjem od 120/80 mmHg“, navode lekari. Druge preporuke za uključuju izbegavanje duvana, zdravu ishranu, snižavanje holesterola i česte vežbe, u idealnom slučaju oko 150 minuta nedeljno vežbanja, bar umerenog intenziteta.
