Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Bolest karotidne arterije izaziva moždani udar i trajni invaliditet

Priredio/la: I. V.
11:00 - 12. 09. 2022.

Kada se blokira karotida, jedna od dve velike arterije sa obe strane vrata, čovek je u ozbiljnom riziku da postane invalid ili umre, a endarterektomija je zahvat koji može da produži život

Bolest karotidne arterije Jedna opcija lečenja stenoze karotidne arterije je hirurška procedura – endarterektomija Foto: Shutterstock

Bolest karotidne arterije ili stenoza karotidne arterije je stanje koje se dešava kada se blokira karotida, velika arterija sa obe strane vrata. Blokadu pravi supstanca koja se zove plak (masne naslage holesterola), a nagomilavanje plaka poznato je kao ateroskleroza. Kada plak blokira normalan protok krvi kroz karotidnu arteriju, čovek je u većem riziku od moždanog udara. Jedna opcija lečenja stenoze karotidne arterije je hirurška procedura koja se zove endarterektomija.

Šta su karotidne arterije?

Čovek ima dve karotidne arterije – po jednu sa svake strane vrata. To su velike arterije koje dovode krv u mozak, lice i glavu. Kada su zdrave, ove arterije su glatke i otvorene, poput čiste cevi koja omogućava slobodan protok tečnosti bez ičega na putu. Cirkulatorni sistem ljudskog tela je mreža cevčica (vena) koje prenose krv sa hranljivim materijama i kiseonikom do svih delova našeg tela. Stenoza karotidne arterije može da se razvije u bilo kojoj od dve arterije na vratu ili čak u obe. Ovo stanje se može pogoršati tokom vremena ukoliko se ne leči, što dovodi do moždanog udara sa teškim komplikacijama ili do smrti.

Koliko je česta bolest karotidne arterije i zašto se javlja?

Prevalencija stenoze karotidne arterije u opštoj populaciji procenjuje se na čak 5 procenata, a ovaj zdravstveni problem je, na primer, na petom mestu na listi stanja koja uzrokuju smrt. Stenoza karotidne arterije je proces koji se obično dešava tokom vremena, kako čovek stari, i samim tim se povećava rizik za dobijanje moždanog udara.

Postoji nekoliko faktora koji mogu da povećaju šanse za razvoj ovog stanja tokom vremena. Na neke od njih možemo da utičemo i promenimo ih, a neke doprinose i komplikuju druge faktore:

  • Pušenje
  • Gojaznost
  • Sedeći način života
  • Visok krvni pritisak (hipertenzija)
  • Visok holesterol
  • Dijabetes
  • Starost.

Simptomi bolesti karotidne arterije

Bolest karotidne arterije može da izazove moždani udar i najčešće je to „ishemijski“ moždani udar. Kod ove vrste moždanog udara, komadići plaka putuju do mozga, prekida se dotok krvi u deo mozga, a kada je ova blokada trajna, moždane ćelije ili neuroni počinju da umiru.

Prolazni ishemijski napad (TIA) je „mini moždani udar“ koji je samo privremena blokada male moždane arterije izazvana plakom i/ili trombocitima. Za mnoge ljude, TIA prethodi ishemijskom moždanom udaru. Za ova stanja, veoma je važno potražiti hitnu medicinsku pomoć kako bi se sprečila smrt ćelija.

Simptomi prolaznog ishemijskog napada ili moždanog udara su:

  • Spuštena jedna strana lica
  • Nejasan govor ili problemi sa formiranjem reči i komunikacijom sa drugima
  • Gubitak vida na jedno oko i pojava tamne senke koja se spušta preko vidnog polja
  • Gubitak osećaja na jednoj strani tela
  • Gubitak mišićne snage i slabost na jednoj strani tela.

Kako se dijagnostikuje bolest karotidne arterije?

Stenoza karotidne arterije često se dijagnostikuje nakon što je čovek doživeo simptome moždanog udara. Simptomi treba da podstaknu lekara da temeljno proveri da li postoji bilo koja vrsta blokade, i tako može da se otkrije stenoza karotidne arterije. Ovo stanje se takođe može dijagnostikovati nakon što lekar čuje nenormalan zvuk – brujanje (zviždanje) ili šum – tokom pregleda vrata stetoskopom. Postoji nekoliko testova koji sem koriste kako bi se potvrdila  dijagnoza stenoze karotidne arterije i dobili podaci o veličini i lokaciji blokade. Ovi testovi mogu da budu:

  • Ultrazvuk ili dupleks ultrazvuk – ovaj tip testa koristi zvučne talase za stvaranje slike unutrašnjih struktura tela. Ultrazvuk je bezbolan test koji se radi preko površine kože kako bi se videlo kako krv teče kroz arterije i da se pronađu mesta na kojima su arterije začepljene ili sužene.
  • Kompjuterizovana tomografska angiografija (CTA) – Korišćenjem CT skenera, uređaja koji koristi rendgenske zrake za kreiranje detaljne slike unutrašnjih organa, lekar može detaljno da pregleda karotidne arterije. Tokom ovog testa, boja se ubrizgava u krvotok što će pomoći da se pokaže bilo kakva blokada na slikama. Ovaj test se može koristiti i kod pacijenata sa pejsmejkerima ili stentovima.
  • Cerebralna angiografija – Ova vrsta dijagnostičkog testa uključuje upotrebu katetera u minimalno invazivnoj proceduri kako bi se ušlo u arterije i kako bi se izbliza analizirala  blokada. Takođe u ovom testu, lekar ubrizgava kontrastni materijal direktno u arterije tako da mogu da se vide svi detalji arterije.
  • Angiografija magnetne rezonance (MRA) – Slično CT skeniranju, ali bez upotrebe rendgenskih zraka, ovaj test pruža detaljne slike arterija i to je neinvazivni test snimanja.

Razlikuju se tri vrste stenoze karotidne arterije

Tokom procesa dijagnoze lekar proverava da li pacijent ima blokadu arterije, koliko je velika i gde se nalazi. Stenoza karotidne arterije se generalno deli u tri grupe: blaga, umerena i teška. Blaga blokada je ona koja je manja od 50 procenata. To znači da je manje od polovine arterije blokirano. Umerena blokada je između 50 i 79 odsto, a najstroža klasifikacija je  blokada većeg dela arterije – od 80 do 99 procenata.

Kako se leči bolest karotidne arterije?

Glavni cilj lečenja stenoze karotidne arterije je zaustavljanje progresije bolesti. Taj proces počinje modifikacijama načina života, uključujući zdravu ishranu, vežbanje i prestanak pušenja. Takođe se može koristiti dnevna doza aspirina, zajedno sa lekovima koji snižavaju krvni pritisak i holesterol.

U težim slučajevima i/ili slučajevima koji izazivaju simptome moždanog udara, lekar može da koristi hiruršku proceduru koja se zove karotidna endarterektomija kako bi kroz rez uklonio plak iz karotidne arterije. Alternativno, hirurg može da postavi stent kroz veliku punkciju igle i na kraju kroz blokiranu arteriju. To će otvoriti arteriju do njene odgovarajuće veličine i ukloniti plak dalje od protoka krvi između stenta i zida. Vaskularni hirurg određuje koja od ovih procedura je najbolja za svaku osobu kojoj je potrebno lečenje karotidne bolesti.

Nije svakoj karotidnoj stenozi potrebno hirurško ili interventno lečenje, jer ove procedure same po sebi nose rizik. Hirurzi preporučuju procedure ljudima samo kada rizici od teške stenoze i/ili moždanog udara postanu veći od rizika od procedure.

Kakav je ishod karotidne endarterektomije ili stentiranja?

Stenoza karotidne arterije može da bude opasna ako se ne otkrije na vreme i ne leči. Ovo stanje može da izazove moždani udar, koji može da dovede do smrti ili invaliditeta. Važno je znati znakove moždanog udara i brzo reagovati ako prepoznate ove znakove kod sebe ili nekog drugog, jer brzo lečenje stenoze karotidne arterije može da bude spasonosno. Većina ljudi se vrlo brzo oporavlja i to samo za jednu noć provedenu u bolnici.

TEME:
Kosa
17:05, 13. 09. 2022. Odgovori

Odlicno

Vesna
9:42, 16. 09. 2022. Odgovori

Prilikom savijanja glave za trenutak osećam nesvesticu,kao da ostanem bez svesti.Sta mi savejute?

Mirjana
21:49, 16. 09. 2022. Odgovori

Imala sam operaciju karotide, lijeve strane. Tri sata pod lokalnom. Sada već tri mjeseca pijem tinkturu medvjeđeg luka i nalazi su savršeni. Rekli su da treba operirati i desnu stranu, ali poslije nalaza ne treba. Sretna sam.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend