Depresija nije faktor rizika za koronarnu aterosklerozu, ali postoje dokazi o delikatnoj povezanosti ove dve bolesti

Iako trenutni dokazi ne govore u prilog tome da depresija uslovljava aterosklerozu, poremećaji u osi hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda mogu doprineti disbalansu hormona stresa i nepovoljno uticati na krvne sudove

Studija objavljena u časopisu Journal of the American Heart Association pokazala je da depresija, suprotno očekivanjima, ne predstavlja značajan faktor rizika za razvoj subkliničke koronarne ateroskleroze kod asimptomatskih pacijenata.

Kako je sprovedena ova važna studija: Dizajn i metodologija istraživanja

Preporučujemo

Istraživači iz Univerzitetske bolnice Ulsan u Južnoj Koreji uključili su 3.920 ispitanika koji su prošli koronarno CT angiografsko snimanje i procenu simptoma depresije pomoću Beckovog inventara depresije (BDI) tokom rutinskog sistematskog pregleda.

Kako bi se smanjile razlike između grupa, korišćen je metod propensity score matching.

Karakteristike ispitanika i zdravstveno stanje

Od ukupnog broja, 272 osobe su imale depresiju, dok je 3.648 bilo bez dijagnoze. Prosečna starost u obe grupe bila je oko 55 godina. Zanimljivo je da su pacijenti sa depresijom imali niži indeks telesne mase (BMI), nižu prevalenciju gojaznosti, povoljnije vrednosti glukoze, LDL-holesterola i triglicerida.

Glavni nalazi studije: Zašto su važni za obe bolesti?

U grupi ispitanika kod kojih su depresivni i pojedinci bez depresije pažljivo usklađeni po karakteristikama, depresija nije bila povezana sa povećanim rizikom od:

• kalcifikacije koronarnih arterija (OR 0,98; 95% CI, 0,71–1,36)
• prisustva bilo kakvog koronarnog plaka (OR 1,11; 95% CI, 0,84–1,47)
• kalcifikovanog plaka (OR 1,04)
• nekalcifikovanog plaka (OR 1,16)
• mešanog plaka (OR 1,23)
• značajne stenoze (OR 1,32).

Rezultati su ostali dosledni i u univarijantnim i u multivarijantnim analizama.

Tumačenje rezultata studije: Rezultati, zaključci, perspektive

Ova studija sugeriše da simptomi depresije mereni BDI skorom, nisu direktno povezani sa subkliničkim promenama u koronarnim arterijama. Međutim, autori naglašavaju da su potrebna dalja istraživanja na većim populacijama i u longitudinalnim studijama.

Širi kontekst depresije i ateroskleroze

Iako ova analiza ne pokazuje direktnu povezanost, u literaturi postoji snažna epidemiološka veza između depresije i kardiovaskularnih bolesti. Ona se sastoji od više dimenzija:

Upalni mehanizmi: depresija je povezana sa povišenim markerima sistemske inflamacije (CRP, IL-6, TNF-α), koji su uključeni u aterogenezu.

Neuroendokrini uticaji: poremećaji u osi hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda mogu doprineti disbalansu hormona stresa i nepovoljno delovati na krvne sudove.

Životne navike: depresija često vodi ka smanjenoj fizičkoj aktivnosti, lošijoj ishrani, pušenju i neredovnom uzimanju terapije, što indirektno povećava rizik za aterosklerozu.

Psihosocijalni stres: hronični stres i depresija mogu ubrzati aterosklerotski proces posredstvom simpatičke aktivacije i povećanog krvnog pritiska.

Dakle, iako ova konkretna studija nije dokazala direktnu patofiziološku vezu, depresija i dalje ostaje važan faktor u kliničkom menadžmentu pacijenata sa rizikom za kardiovaskularne bolesti, pre svega kao posredni mehanizam kroz ponašanje, inflamaciju i pridružene metaboličke poremećaje.

Trenutni nalazi ukazuju da depresija sama po sebi nije nezavisan rizik za subkliničku koronarnu aterosklerozu, ali zbog brojnih indirektnih mehanizama i kliničkih implikacija, integrisani pristup koji uključuje i mentalno zdravlje ostaje ključan u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti.