Znate li zašto je jedan holesterol „loš“ a drugi „dobar“ i šta to znači za naš organizam

Holesterol je voštana, masna supstanca neophodna za zdravlje čitavog organizma. Učestvuje u stvaranju hormona, pomaže varenje masne hrane i sastavni je deo ćelijskih membrana. Uprkos tome što nam je potreban, postoji jasna razlika između njegovih oblika, pa se tako govori o „lošem“ i „dobrom“ holesterolu.

LDL holesterol: Šta predstavlja i zašto se naziva „loš“?

Holesterol kroz krv ne može da putuje samostalno, pa se vezuje za specifične proteine i stvara čestice koje se nazivaju lipoproteini. Dve najvažnije vrste su:

Preporučujemo

• LDL (lipoprotein niske gustine) - „loš“ holesterol
• HDL (lipoprotein visoke gustine) - „dobar“ holesterol

Razumevanje ove razlike ključno je za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova.

LDL holesterol se smatra „lošim“ zato što se, kada ga ima previše u krvotoku, taloži na zidovima krvnih sudova. Vremenom se na tim mestima formira plak, masna naslaga koja sužava krvne sudove i otežava protok krvi. To može da dovede do bola u grudima (angine), a u težim slučajevima i do srčanog udara.

Suženi krvni sudovi otežavaju snabdevanje srca, mozga i drugih organa krvlju i kiseonikom, pa zato povišeni LDL predstavlja ozbiljan faktor rizika za čitav spektar kardiovaskularnih bolesti.

Zašto se HDL holesterol smatra „dobrim“?

Za razliku od LDL-a, HDL holesterol ima zaštitnu ulogu. On prikuplja višak holesterola iz krvnih sudova i tkiva i transportuje ga nazad u jetru, gde se holesterol razgrađuje i eliminiše iz organizma. Zato se za HDL kaže da „čisti“ krvne sudove i da štiti od nakupljanja plaka.

Viši nivoi HDL-a generalno znače manji rizik od srčanih bolesti, dok niski nivoi HDL-a povećavaju opasnost, posebno kada je LDL istovremeno povišen.

Koje vrednosti LDL holesterola se smatraju normalnim

Ciljne vrednosti LDL holesterola zavise od ukupnog zdravstvenog rizika, ali se okvirno smatra da je poželjna vrednost: < 2,6 mmol/L, granična 2,6 - 3,34 mmol/L, visoki rizik: 3,35 - 4,89 mmol/L, a izuzetno visoki rizik ≥ 4,9 mmol/L.

Zbog brojnih faktora koji utiču na holesterol, interpretaciju rezultata uvek treba prepustiti lekaru.

Posledice visokog LDL holesterola

Hronično povišen LDL holesterol ne mora odmah da daje simptome, ali može dovesti do niza ozbiljnih zdravstvenih problema, među kojima su ateroskleroza (nakupljanje plaka u arterijama), koronarna bolest srca, bolest perifernih arterija, bolest karotidnih arterija, moždani udar i iznenadni zastoj srca.

U nekim slučajevima mogu se pojaviti i vidljivi znaci, poput ksantoma (malih masnih izbočina na koži) ili kornealnog arkusa (sivobelog prstena oko rožnjače).

Ako ne reaguju na promene životnog stila, osobe koje dugo imaju povišen LDL najčešće dobijaju terapiju, a ponekad je neophodna i hirurška intervencija.

Kako se dijagnostikuje visok LDL?

Najpouzdaniji način je analiza krvi poznata kao lipidni panel, koji obuhvata LDL, HDL, ukupni holesterol, trigliceride, kaoi ne-HDL frakcije.

Lekar može da traži ovaj test i zbog porodične istorije, jer je ponekad visok holesterol nasledan.

Ko bi trebalo redovno da proverava holesterol?

Provera holesterola preporučuje se:

• odraslima od 20. godine, na svake 4 godine
• muškarcima 45-65 godina jednom godišnje
• ženama 55-65 godina jednom godišnje
• ranije i češće osobama sa faktorima rizika.

Rano otkrivanje abnormalnih vrednosti omogućava pravovremenu prevenciju komplikacija.

Faktori rizika za povišen LDL holesterol

Pored starenja i genetike, na porast LDL-a utiču i ponašanja i zdravstvena stanja koja mogu da se menjaju kao što su gojaznost, dijabetes tipa 2, pušenje (oštećuje krvne sudove i snižava HDL), ishrana bogata zasićenim i trans mastima, nedovoljna fizička aktivnost, prekomerno konzumiranje alkohola...

Za osobe sa dijabetesom tipa 2 posebno je važno praćenje holesterola i poštovanje preporuka lekara.

Kako se snižava LDL holesterol?

Ako je dijagnostikovan visok LDL, pristup lečenju uključuje kombinaciju promena životnog stila i, po potrebi, lekova.

Najčešće propisivani lekovi su statini kao osnovna terapija, jer dokazano smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Prema proceni, propisuju se još i sekvestranti žučne kiseline (kada statini nisu opcija ili nisu dovoljni), PCSK9 inhibitori (injekcije za pacijente sa izuzetno visokim rizikom), lomitapide i mipomersen (uglavnom za nasledne, teške oblike visokog holesterola).

Bez promene životnog stila nema napretka u terapiji

Bez obzira na terapiju, neophodna je promena životnog stila. Zdrave navike snižavaju LDL, a uz terapiju ili pre nje, lekar najčešće preporučuje redovnu fizičku aktivnost, ishranu sa manje zasićenih i trans masti, više integralnih žitarica, voća, povrća, ribe i posnog mesa, mlečne proizvode sa malo masti, kontrolu telesne težine i ograničavanje ili izbegavanje alkohola.

Povišeni trigliceridi u kombinaciji sa visokim LDL-om značajno povećavaju rizik od srčanih i moždanih udara, a višak telesne mase i zloupotreba alkohola prednjače.

(eKlinika.rs)