Neproverene medicinske informacije mogu u nekim slučajevima da nas koštaju ne samo velikih količina novca, nego i života, upozoravaju doktori. Razne informacije o navodnom „uspešnom“ lečenju najtežih mogućih bolesti, kreatorima donose mnogo pregleda i „klikova“, dok u najboljem slučaju pacijenti nemaju od njih nikakvih koristi. Pojedine društvene mreže pravi su rasadnici netačnih informacija. Krvni pritisak je beznačajan problem, statine niko ne bi trebalo da koristi, neke su od informacija koje često mogu da iskomplikuju lečenje, ugroze zdravlje i život pacijenta.
Informacije zasnovane na nenaučnim činjenicama
Dijagnozu i način lečenja određuje doktor i čak više specijalista raznih usmerenja na osnovu uvida u individualno stanje svakog pacijenta. I pored svega, neproverene medicinske informacije su i dalje veoma popularne kod određenog broja osoba.
Kardiolog dr Evan Levine, iza kojeg stoji višedecenijsko iskustvo, ističe 5 najvećih neistina koje su prisutne na društvenim mrežama koje su posebno popularne kod mladih osoba. Kratka i nepotpuna informacija zasnovana je većim delom na medijskim efektima, nego na proverenim i naučnim činjenicama, upozoravaju stručnjaci.
Keltska morska so
Keltska so, koja se reklamira kao namirnica sa većom količinom minerala u odnosu na standardne vrste soli, spada u neproverene medicinske informacije. U pitanju je nerafinisana morska so, koja je dobila naziv keltska zato što se vadi iz mora u Francuskoj. Zagovornici upotrebe ove soli naglašavaju da se ova so skuplja u čistijim delovima mora, dosta udaljenim od obale. Pored natrijum hlorida, ova so, kako ističu pojedine osobe, sadrži male, ali bitne količine kalijuma, magnezijuma, kalcijuma i na taj način dobro utiče na balans elektrolita u organizmu.
S druge strane, neki stručnjaci, kao dr Levine, posmatraju ove tvrdnje kao najveće nadrilekarstvo.
– Keltska so sadrži natrijum hlorid i male količine kalcijuma, kalijuma i to je to. Ne vidim da je po nečemu ova so posebna da bi mogla da bude terapeutsko sredstvo – kaže dr Levine i upozorava hronične kardiovaskularne pacijente da kontrolišu unos soli, kako ne bi došlo do skoka krvnog pritiska.
Skupo maslinovo ulje
Maslinovo ulje je zdrava namirnica, bogata korisnim kiselinama, koje mogu da pomognu u boljoj kontroli visokog nivoa holesterola. Studije navode da 1,5 kašika maslinovog ulja dnevno može da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti, kaže dr Levine i dodaje da osobe koje konzumiraju maslinovo ulje uglavnom imaju zdravije životne navike, konzumiraju kvalitetniju hranu, fizički su aktivne, dovoljno spavaju.
S druge strane, na pojedinim društvenim mrežama se neke vrste maslinovog ulja reklamiraju kao „lek za skoro sve bolesti“ i naravno imaju dosta višu cenu.
– Ne trošite novac kupujući brend od nekog nadrilekara. Takođe, neke osobe veruju da će par kapi maslinovog ulja pre spavanja poboljšati varenje i sprečiti nadimanje, nema ipak nikakve koristi od ove terapije – napominje dr Levine.
Niko ne bi trebalo da uzima statine
Statini su grupa lekova za snižavanje visokih vrednosti „lošeg holesterola“ LDL. Stručnjaci kažu da su nezaobilazni u kliničkoj praksi u cilju prevencije i lečenja kardiovaskularnih bolesti. Ipak, postoji priličan broj nepotvrđenih tvrdnji o štetnom delovanju statina. Smatra se da mogu da budu okidač za razvoj dijabetesa, da otežaju pamćenje, povećaju rizik od katarakte. Lekari naglašavaju da ni jedna od ovih pretpostavki nije potvrđena relevantnim istraživanjima i da samovoljni prekid terapije ozbiljno povećava rizik od srčanog ili moždanog udara.
Neproverene medicinske informacije često imaju za predmet upotrebu statina. Čak se na nekim društvenim mrežama navodi da ove lekove niko ne bi trebalo da uzima.
Lekari kažu da su statini dobro proučeni lekovi, ali da, kao i svi lekovi, mogu da imaju neželjene reakcije. U slučaju statina lekari se oslanjaju na ono što im pacijent kaže i na laboratorijske analize. Proveravaju se transaminaze za jetru i kreatin kinaze za stanje mišića. Navedena dva parametra upućuju na to da li je možda u nekom momentu potrebno prilagoditi doze leka, ili propisani statin zameniti nekim drugim oblikom statina.
Začepljenje arterija
Alen test je popularan pregled i kako neke osobe veruju, način da proverimo da li postoji začepljenje u arterijama. Do začepljenja dolazi uglavnom zbog nakupljanja masnih naslaga, holesterola i drugih supstanci i stvaranja plaka na zidovima arterija.
Veruje se da Alenov test može da otkrije nepravilnosti. Pacijent stisne pesnicu, a lekar pritisne radijalnu i ulnarnu arteriju na zglobu pacijenta. Posle nekih 30 sekundi pacijent opusti šaku, a lekar otpusti jednu od arterija i ispituje boju šake pacijenta. Ukoliko šaka poprimi prirodnu boju posle 15 sekundi, protok krvi je dobar.
Ovaj test je još uvek predmet debate u naučnoj zajednici. Nije još sigurno koliko je efikasan, a dr Levine upozorava da ovaj test ne može da otkrije moguća arterijska začepljenja.
Visok krvni pritisak nije uvek stanje koje se leči
Neproverene medicinske informacije česte su na temu kontrole visokog krvnog pritiska. Pojedine osobe veruju da je visok krvni pritisak kod starijih osoba uobičajena činjenica, koja nije od posebne važnosti za celokupno zdravstveno stanje. Ovom shvatanju je, kako ističe dr Levine, kumovao termin „esencijalna hipertenzija“. Ovaj termin datira iz perioda od pre 100 godina, kada su lekari uočili da mnogo starijih osoba ima povišen krvni pritisak.
Savremeni lekari napominju da primarna hipertenzija (esencijalna) može da bude nepoznatog uzroka. Ovaj oblik visokog krvnog pritiska je najzastupljeniji i nastaje usled delovanja genetskih faktora, unutrašnjih faktora (neurohumoralni sistem), ali i pod uticajem spoljne sredine – visokog unosa soli, fizičke neaktivnosti, stresa, pušenja, konzumacije alkohola i gojaznosti.
Dr Levine i svi lekari kažu da je hipertenzija stanje koje zahteva posebnu pažnju, redovnu kontrolu i adekvatnu terapiju. Visok krvni pritisak povećava rizik od pojave moždanog i srčanog udara, oštećenja rada bubrega.
