Smanjenje unosa kalcijuma iz ishrane tokom večere i umesto toga njegovo povećanje za doručak može dovesti do smanjenja kardiovaskularnog rizika, sugeriše nova studija.
Rezultati studije o unosu kalcijuma iz ishrane
Studija, objavljena u BMC Public Health, ispitala je unos kalcijuma iz ishrane više od 36.000 odraslih Amerikanaca iz Nacionalnih anketa o zdravlju i ishrani između 2003. i 2018. godine. Učesnici studije bili su 17.456 muškaraca, 18.708 žena i 4.040 pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Istraživači su otkrili da je raspoređivanje unosa kalcijuma u dva obroka najbolje za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Zamena unosa kalcijuma od 5 odsto iz večere sa unosom za doručak smanjila je taj rizik za ukupno za 6 procenata.
Ipak, pišu autori, postoje i drugi faktori koji su ili nezapaženi ili nepoznati, a koji bi mogli uticati na krajnje rezultate.
– Studije su pokazale da previše ili premalo unosa kalcijuma ima štetne efekte na kardiovaskularne bolesti – naveli su u svom radu.
Kakav je međusobni odnos kalcijuma i kardiovaskularnog sistema
Najznačajnija uloga kalcijuma u telu jeste u formiranju i održavanju kostiju i zuba, ali on i reguliše kontrakciju mišića, pomaže u zgrušavanju krvi i održava procese mišća srca.
Poznato je da su kardiovaskularne bolesti najčešći uzrok smrti širom sveta, sa najmanje 17,9 miliona ljudi koji su od njih umrli 2019.
Tamo gde se kalcijum i kardiovaskularne bolesti ukrštaju može imati veze sa cirkadijalnim ritmovima, koji takođe mogu uticati na način na koji se hranljivi sastojci apsorbuju u telu.
Melanie Murphy Richter, registrovani dijetetičar nutricionista i direktor komunikacija kompanije za ishranu Prolon, koja nije bila uključena u studiju, kaže da cirkadijalni ritmovi čine veliku razliku:
– Iz perspektive cirkadijalnog obrasca, istraživanja sugerišu da bi apsorpcija kalcijuma mogla biti nešto veća tokom dana, jer određeni hormoni koji su potrebni za metabolizam kalcijuma, kao što je paratiroidni hormon, na primer, takođe imaju tendenciju da budu viši tokom dana.
Richter je dodala da prekomerna upotreba suplemenata kalcijuma uopšte može biti problematična, s obzirom na to da kalcijum iz ishrane može biti težak sam po sebi ako se previše unosi.
– Većina pitanja u vezi sa unosom kalcijuma i kardiovaskularnim zdravljem povezana je sa suplementacijom, gde se toksična preopterećenja lakše postižu. Uzimanje previše kalcijuma može dovesti do stanja koje se zove hiperkalcemija. Hiperkalcemija može doprineti srčanim aritmijama, lupanju srca, nesvestici, a ponekad i ozbiljnijim problemima sa srcem. Pored toga, visok unos kalcijuma može doprineti stvaranju naslaga kalcijuma u arterijama što može smanjiti protok krvi i samim tim povećati broj slučajeva moždanog udara, hipertenzije ili srčanog udara – objasnila je Richter.
– Da ne pominjem da prekomerna suplementacija kalcijuma može povećati vaskularnu upalu i oksidativni stres što može uticati na razvoj ozbiljnijih kardiovaskularnih bolesti – dodala je ona.
Ko bi trebalo da uzima suplemente kalcijuma
Kristin Kirkpatrick, registrovani dijetetičar na Cleveland Clinic Department of Wellness & Preventive Medicine u Klivlendu, Ohajo, i viši saradnik u Meadows Behavioral Healthcare u Vikenburgu, Arizona, koja takođe nije bila uključena u studiju, kaže da odluka o uzimanju suplemenata – i koji uzeti – zavisi od specifičnih potreba osobe.
– S obzirom na to da kalcijum ima i druge faktore rizika ranije viđene u studijama, i pošto različite vrste kalcijuma – na primer, citrat naspram karbonata – deluju drugačije u telu i imaju različite količine kalcijuma koje telo može da apsorbuje, a sama apsorpcija može da varira takođe na osnovu vrste, odluka o uzimanju kalcijuma mora pažljivo biti odmerena u odnosu na trenutne zdravstvene probleme i rizike – rekla je Kirkpatrick.
Richter je napomenula da suplementacija zavisi od mnogo faktora – starosti, genetike, opšteg zdravlja – ali da uravnotežena, zdrava ishrana može eliminisati potrebu za uzimanjem suplemenata.
– Starije osobe, posebno žene u perimenopauzi, na primer, imaju veću potrebu za kalcijumom zbog smanjenja proizvodnje estrogena u telu što može smanjiti apsorpciju kalcijuma. Da bi se sprečio gubitak koštane mase i bolesti poput osteoporoze, mudro je dodati kalcijum i povećati hranu bogatu kalcijumom u ishrani – primetila je ona.
– Svako ko konzumira ishranu sa visokim sadržajem prerađene hrane siromašnu zelenim lisnatim povrćem, orašastim plodovima i semenkama takođe može biti izložen većem riziku od nedostatka kalcijuma, u kom slučaju bi suplementacija mogla biti korisna. Osobe sa intolerancijom na laktozu koje moraju da izbegavaju mlečne proizvode (hrana sa visokim sadržajem kalcijuma), ali i ne vode računa o tome da te namirnice zamene povrćem i semenkama mogu biti izložene većem riziku od niskog nivoa kalcijuma. Međutim, ako jedete izbalansiranu ishranu bogatu biljkama, orašastim plodovima, semenkama i povremeno mlekom ili obogaćenim alternativama za mleko, verovatno vam neće biti potrebni suplementi – objašnjava Melanie Murphy Richter.
Postoji li optimalan način za uzimanje suplemenata kalcijuma
Kirkpatrick kaže da način na koji telo reaguje na kalcijum zahteva manje količine.
– S obzirom na to da vitamin D poboljšava apsorpciju kalcijuma, postoji razlog za uzimanje kalcijuma ujutru. To omogućava izloženost vitaminu D tokom celog dana, prvenstveno kroz sunčevu svetlost – primećuje Kirkpatrick.
– Međutim, drugi pristup jeste da se doza kalcijuma podeli na manje količine koje se uzimaju uz obroke. Ovo je korisno jer telo odjednom može da apsorbuje samo ograničenu količinu kalcijuma – objasnila je ona.
Richter je dodala da određeni suplementi takođe imaju kombinacije drugih elemenata koji mogu biti korisni.
– Suplementi kalcijuma mogu se kombinovati sa magnezijumom, vitaminom D i cinkom. Zapravo, sva tri dodatna hranljiva sastojka mogu poboljšati podršku kostiju povećanjem apsorpcije kalcijuma – rekla je Richter.
