Neke bolesti nas zimi više napadaju zbog nedostatka vitamina D: Evo kako ga nadoknaditi kada nema sunca

Sezonska depresija je česta u hladnim mesecima i zbog smanjene sinteze vitamina D, a dolazi i do pogoršanja simptoma nekih autoimunih bolesti

Iako je vitamin D najpoznatiji po svojoj ulozi u očuvanju zdravlja kostiju, naučna istraživanja poslednjih godina sve češće ističu njegov značaj za mozak i nervni sistem. Došlo je vreme kraćih dana sa manje sunca, što postavlja i pitanje kako nadoknaditi količine ovog vitamina.

Bolesti koje zimi pogoršava manjak vitamina D

Preporučujemo

Tokom zime izlaganje suncu je manje pa je samim tim manje i vitamina D. Poznato je da nedostatak može doprineti razvoju i pogoršanju brojnih stanja, a evo onih koja mogu da se pogoršaju zimi:

• sezonska depresija je česta u hladnim mesecima zbog smanjene sinteze vitamina D u koži
• smanjena otpornost na infekcije povećava sklonost gripu, prehladama i bronhitisu, jer vitamin D utiče na stabilnost imunskog sistema
• bolovi u mišićima i kostima: nedostatak vitamina D utiče na apsorpciju kalcijuma, što izaziva bolove, slabost i grčeve
• pogoršanje autoimunih bolesti poput lupusa, psorijaze ili reumatoidnog artritisa, jer vitamin D reguliše upalne procese
• povećan rizik od dijabetesa tipa 2: smanjeni nivoi vitamina D utiču na osetljivost ćelija na insulin.

Kako vitamin D utiče na mozak i naše razmišljanje

Mozdane ćelije poseduju receptore koji direktno reaguju na prisustvo ovog vitamina, što ukazuje da on ima važnu funkciju u kognitivnim procesima, raspoloženju i otpornosti nervnih ćelija na oštećenja.

Vitamin D učestvuje u održavanju pravilnog protoka kalcijuma između nervnih ćelija, čime sprečava njihovu prekomernu stimulaciju i propadanje, procesu poznatom kao ekscitotoksičnost. Osim toga, on podstiče stvaranje antioksidanata koji štite mozak od slobodnih radikala i oksidativnog stresa. Zbog toga se smatra važnim faktorom u prevenciji neurodegenerativnih bolesti.

Nedostatak vitamina D je rizik za nervni sistem

Nizak nivo vitamina D može da ima brojne posledice po nervni sistem i mentalno zdravlje. U trudnoći, manjak vitamina D može povećati rizik od neurorazvojnih poremećaja kod dece, poput autizma i šizofrenije. Kod odraslih se povezuje sa češćom pojavom depresije, anksioznosti i smanjenjem koncentracije.

Kod starijih osoba nedostatak ovog vitamina može da doprinese razvoju demencije, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Veza sa multiplom sklerozom i moždanim udarom

Vitamin D igra značajnu ulogu u regulaciji imunskog odgovora. Osobe sa nižim nivoima vitamina D češće obolevaju od multiple skleroze, a kod već dijagnostikovanih pacijenata primećeno je da dovoljan unos vitamina može ublažiti tok bolesti.

Nizak nivo vitamina D takođe povećava rizik od moždanog udara, jer je povezan sa povišenim krvnim pritiskom, poremećajem masnoća u krvi i slabijom elastičnošću krvnih sudova.

Kako nadoknaditi vitamin D?

Najprirodniji izvor vitamina D je sunčeva svetlost. Dovoljno je provesti 15–20 minuta dnevno na suncu, čak i tokom hladnijih dana, kako bi telo proizvelo potrebnu količinu.

Kada to nije moguće, preporučuje se unošenje vitamina D putem hrane (riba, jaja, mlečni proizvodi i žitarice) ili kroz suplementaciju po savetu lekara.

Iako suplementi nisu lek, održavanje adekvatnog nivoa vitamina D tokom cele godine može značajno doprineti boljem raspoloženju, jačem imunitetu i zdravijem mozgu.