Koji suplementi mogu da pomognu osobama sa multiplom sklerozom i šta je važnije, ravnoteža ili doziranje?

Osobe koje žive sa multiplom sklerozom logično se okreću dodatnim terapijama u pokušaju da ublaže simptome i uspore tok bolesti. U najčešće korišćenim pristupima su dodaci ishrani, posebno vitamini u visokim dozama. Ipak, važno pitanje koje se nameće je da li veće količine vitamina zaista donose korist ili mogu da naruše ravnotežu u organizmu.

Ravnoteža nutrijenata važnija od visokih doza

Organizam funkcioniše kao precizno podešen sistem u kojem vitamini međusobno deluju i koreliraju. Kada se jedan unosi u prevelikoj količini, može da dođe do disbalansa i relativnog manjka drugih nutrijenata. Upravo zato stručnjaci u slučaju pacijenata sa multiplom sklerozom naglašavaju da „više“ ne znači automatski i „bolje“.

U kontekstu ove bolesti taj princip je posebno važan jer metaboličke promene i imunološki procesi zahtevaju finu ravnotežu mikronutrijenata.

Vitamin D i veći rizik od relapsa

Za razliku od većine vitamina, vitamin D se izdvaja kao potencijalno značajan faktor u razvoju i toku bolesti. Poslednjih godina postao je jedan od najistraživanijih suplemenata kada je reč o multiploj sklerozi.

Naučni podaci ukazuju na to da nizak nivo vitamina D u krvi može da bude povezan sa većim rizikom od relapsa, odnosno pogoršanja bolesti. Jedno objašnjenje leži u činjenici da vitamin D utiče na regulaciju imunskog sistema, posebno na aktivnost T-limfocita koji imaju ključnu ulogu u autoimunim procesima.

Zanimljivo je da epidemiološke studije pokazuju veću učestalost multiple skleroze u regionima udaljenijim od ekvatora, gde je izloženost sunčevoj svetlosti manja. Kako se vitamin D sintetiše u koži pod uticajem UVB zraka, ova povezanost dodatno podržava hipotezu o njegovoj ulozi u bolesti.

Šta kaže nauka o doziranju

Preporučeni dnevni unos vitamina D za odrasle iznosi oko 600 IU, dok se kod starijih osoba povećava na 800 IU. Ipak, kod osoba sa multiplom sklerozom često se razmatraju veće doze, naročito ako postoji potvrđen deficit.

U kliničkoj praksi, doze između 2.000 i 5.000 IU dnevno mogu da budu deo terapijskog pristupa, ali uz obavezno medicinsko praćenje. Važno je naglasiti da unos iznad 4.000 IU dnevno može da nosi određene rizike, uključujući poremećaj nivoa kalcijuma u krvi.

Istraživanja sugerišu i da optimalan nivo vitamina D može da utiče na smanjenje inflamatornih citokina, molekula koji učestvuju u zapaljenskim procesima karakterističnim za autoimune bolesti.

Ishrana kao temelj, suplementi kao podrška

Iako suplementi imaju svoje mesto u terapiji MS, stručnjaci ističu da prirodni izvori nutrijenata ostaju najpouzdaniji način za održavanje zdravlja. Voće i povrće obezbeđuju vitamine u međusobno usklađenim odnosima, što omogućava njihovu optimalnu apsorpciju i funkciju.

Za većinu ljudi, uključujući i one sa multiplom sklerozom, uravnotežena ishrana može da bude osnov za adekvatan unos mikronutrijenata, dok se suplementi uvode ciljano, kada postoji potreba.

Individualni pristup je ključan

Svaka osoba sa multiplom sklerozom ima specifične potrebe, zbog čega univerzalne preporuke nisu uvek primenjive. Pre uvođenja bilo kog suplementa, uključujući vitamin D, neophodno je konsultovati lekara.

Uobičajena praksa uključuje laboratorijsko određivanje nivoa vitamina D u krvi, nakon čega se određuje odgovarajuća doza i prati efekat terapije. Ovakav pristup omogućava bezbedno i efikasno upravljanje suplementacijom.

(eKlinika.rs)