Kada bilo koji virus dospe u ćelije i inficira ih, proizvodi sopstvene faktore transkripcije. Menjajući ih, izaziva reakciju imunskog sistema sa manjim ili većim posledicama po zdravlje. Takav je slučaj i sa virusom Epštajn-Bar (Epstein-Barr), koji izaziva brojne kontroverze i sve više se povezuje sa mnogim autoimunim bolestima.
Česte autoimune bolesti, transkripcija virusa i Epštajn-Bar virus tema velike studije
Jedna opsežna studija koja istražuje faktore transkripcije povezane sa bolestima otkriva da Epštajn-Bar virus (EBV), poznat po izazivanju infektivne mononukleoze povećava rizik za razvoj još sedam ozbiljnih bolesti kod nekih ljudi.
Kombinovano, bolesti kakve su sistemski eritemski lupus (SLE), multipla skleroza (MS), reumatoidni artritis (RA), juvenilni idiopatski artritis (JIA), zapaljenska bolest creva (IBD), celijakija i dijabetes tipa 1 (T1D) pogađaju ogroman broj ljudi u svetu (u SAD gotovo 8 miliona).
Studiju su vodili istraživači iz Centra za genomiku i etiologiju autoimunih bolesti (CAGE) pri Cincinnati Children’s Hospital: dr John Harley (vođa studije) dr Leah Kottyan i dr Matthew Weirauch. Značajan doprinos dali su dr Xiaoting Chen i dr Mario Pujato.
Epštajn-Bar kroz studiju: Kako su ga istraživači povezali sa drugim bolestima
Studija pokazuje da različita oboljenja dele zajednički skup faktora transkripcije (TF) uz EBNA2 protein iz Epštajn-Bar virusa. Rizik za određenu bolest, kažu naučnici, zavisi od mesta gde se TF klasteri vezuju na genom.
– Naša studija je otkrila potencijalne tragove za mnoge druge bolesti. Ne možemo sve istražiti, ali se nadamo da će drugi naučnici nastaviti naš rad – kaže dr John Harley.
dr Harley je dosta godina posvetio proučavanju lupusa i pre ove studije otkrio moguće veze sa Epštajn-Bar virusom. Naučnici su takođe povezali EBV sa određenim vrstama karcinoma limfnog sistema, a mnogi su sumnjali na povezanost sa multiplom sklerozom (MS).
– Ovo otkriće je dovoljno fundamentalno da podstakne mnoge naučnike širom sveta da dalje istražuju specifičnosti ovog virusa. Ako i drugi potvrde naše nalaze, to bi moglo dovesti do novih terapija, metoda prevencije i predviđanja bolesti koje trenutno ne postoje – optimističan je vođa studije.
Epštajn-Bar virus i rak dojke: Postoji li veza?
Na višem nivou, nalazi ove studije bacaju novo svetlo na način na koji faktori iz životne sredine, od virusnih infekcija do izloženosti zagađenju, mogu uticati na rizik od bolesti kroz interakciju sa genomom. Istraživački tim je identifikovao više od 2.000 sličnih TF klastera povezanih sa EBNA2 za 94 stanja, uključujući rak dojke.
– Do sada smo smatrali da su faktori transkripcije koji regulišu ekspresiju gena kod ljudi ljudskog porekla. Međutim, u ovom slučaju, kada virus inficira ćelije, stvara sopstvene faktore transkripcije, za koje verujemo da povećavaju rizik od bolesti – rekao je dr Leah Kottyan.
Godine istraživačkog rada i analiza genetskih promena
Otkrivanje i praćenje aktivnosti ovih faktora transkripcije zahtevalo je godine rada uz podršku brojnih stručnjaka. Projekat je uključivao prikupljanje ogromnih setova genetskih podataka. Zatim je usledila analiza svake genetske promene koja utiče na aktivnost virusa. To je dovelo do stvaranja dva nova algoritma, nazvana RELI i MARIO. Ovi alati i sajt sa povezanim podacima su javno dostupni.
– Idemo daleko kako bismo omogućili pristup ne samo kodu već i svim podacima i rezultatima – zadovoljan je dr dr Matthew Weirauch.
Prikaz rezultata i dalja istraživanja
Na rezultate je odreagovao i dr Anthony Fauci, direktor The National Institute of Allergy and Infectious Diseases (NIAID).
– Mnogi slučajevi autoimunih bolesti su teški za lečenje i mogu izazvati onesposobljavajuće simptome. Studije poput ove omogućavaju nam da razotkrijemo faktore iz životne sredine i genetike koji mogu izazvati da imunološki sistem napadne sopstvena tkiva – prokomentarisao je dr Fauci.
Dr Harley i saradnici predstavljali su rezultate na predavanjima na Harvardu, Kolumbiji i drugim univerzitetima. Takođe, i na sastancima u okviru Američkog koledža za reumatologiju i na međunarodnim konferencijama širom sveta.
Deluje da će uticaj ove studije zahtevati godine istraživanja. Trenutno, timovi u Dečijoj bolnici u Sinsinatiju istražuju uticaj TF klastera na najmanje deset stanja, uključujući zapaljenske bolesti creva, astmu, multiplu sklerozu, reumatoidni artritis, lupus i HIV. Istraživači iz drugih centara takođe su kontaktirali istraživački tim.
Podstrek za pronalaženje vakcine
Za sada ne postoji vakcina koja bi sprečila infekciju Epštajn-Bar virusom. Razvoj takve vakcine ostaje veliki naučni izazov. Zato ova studija pruža dodatnu motivaciju.
– Nekoliko EBV vakcina je u fazi razvoja. Mislim da bi ova studija mogla podstaći naučnu zajednicu da se nastavi još brže i s većom posvećenošću – kaže dr Leah Kottyan, učesnik studije.
