Multipla skleroza (MS) je komplikacija infekcije virusom Epštajn-Bar (Epstein-Barr/EBV), kažu rezultati nove studije. Sproveli su je istraživači iz Harvardske medicinske škole i objavili u časopisu Science. Opsežna višedecenijska studija sprovedena je među američkim vojnicima na ubedljivo najvećem uzorku do sada.
Multipla skleroza oštećuje mozak u auimunom procesu
Dr Alberto Ascherio, profesor epidemiologije i ishrane u Harvard’s T.H. Chan School of Public Health izjavio je da sada postoje čvrste osnove za tvrdnju da je MS komplikacija infekcije Epštajn-Bar virusom. MS se godinama smatrala autoimunom bolešću nepoznate etiologije. Dr Ascerio, prvi autor studije, kaže da je ovo istraživanje dokazalo postojanje imunološkog procesa koji dovodi do oštećenja mozga, a čiji je uzrok indikovana infekcija Epštajn-Bar virusom. Nije prvi put da se Multipla skleroza dovodi u vezu sa infektivnom mononukleozom, odnosno infekcijom EBV, ali se ovog puta radi o, kažu naučnici, nepobitnim dokazima.
Skoro 100 odsto sa multipla sklerozom pozitivno i na Epštajn-Bar virus
Podaci kažu da ogromna većina zdravih odraslih osoba bila inficirana EBV. Međutim, ovaj broj je frapantno visok u slučaju pacijenata sa multipla sklerozom – čak 99,5 odsto njih, pokazuje istraživanje, pozitivno je i na testu koji pokazuje prisustvo Epštajn-Bar virusa. Dr Ascherio kaže da je studija pružila čvrste dokaze u potvrdi ove veze. Rezultat je, prema njegovim rečima, bio prilično zapanjujući, jer nije bilo mesta za sumnju kod ovako visokog procenta. Ova otkrića su kruna dve decenije dugog istraživanja spovedenog među američkim vojnim osobljem. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno čak 10 miliona osoba, čiji su uzorci seruma analizirani i praćeni u dve godine od početka službe.
U toku ovog istraživanja došlo se do više značajnih podataka. Recimo, samo 5,3 odsto ispitanih pojedinaca nikada nije bilo zaraženo EBV. Posebna pažnja je posvećena praćenju onih kod kojih se razvila multipla skleroza za vreme službovanja, a bili su pozitivni i na Epštajn-Bar virus. Čak 800 od ukupno 801 slučaja sa MS razvilo se kod osoba koje su prethodno bile pozitivne na EBV. Od njih, 35 je bilo negativno nakon prve analize krvi, a svi osim jedne su tada bili i pozitivni (serokonverzija) pre nego što su se pojavili njihovi simptomi MS. To odgovara stopi serokonverzije od 97 odsto. EBV pozitivne osobe imale su i 32 odsto veći rizik od kasnijeg razvoja MS za razliku od ostatka, odnosno EBV negativnih.
Jednostavno rečeno, osim jednog slučaja, svaki pacijent sa dokumentovanom MS u studiji, bio je EBV pozitivan pre nego što su se razvili simptomi multipla skleroze. Srednje vreme od serokonverzije do dijagnoze MS bilo je 7,5 godina, sa širokim rasponom od 2 do 15 godina. Sledeći po snazi poznati faktor rizika za MS je postojanje skupa gena koji kodiraju proteine koji se nalaze na površini određenih imunih ćelija.
Šta je Epštajn-Bar virus, a kako reaguju pacijenti sa citomegalovirusom
Epštaj-Bar virus (EBV) je herpesvirus koji razvija infektivnu mononukleozu kod dece. Primarno se prenosi pljuvačkom, a opstaje kao latentna infekcija u B-ćelijama našeg imunološkog sistema. To znači da ovaj virus u telu ostaje zauvek. Napori da se utvrdi uzročna veza MS-EBV do sada su se suočavale sa velikim izazovima, prvenstveno zbog ograničenosti studija i potrebnih kliničkih uslova. Naime, nije bilo jednostavno rezultate onih koji su pozitivni na EPB u istim kontrolisanim okolnostima porediti sa negativnim uzorcima, a da svi oni imaju potvrđenu i razvijenu Multipla sklerozu.
Zanimljivo je i da je u ovoj studiji analiziran odnos MS i onih koji su bili pozitivni na citomegalovirus. Radi se o drugom virusu po učestalosti prenosa pljuvačkom, kako se prenosi i Epštajn-Bar. Pojedinci koji su bili negativni na citomegalovirus u svom prvom uzorku nisu imali povećan rizik od pojave M, čak i ako su kanije bili pozitivni. Štaviše, rezultat pozitivnog testa na citomegalovirus je zapravo bio povezana sa manjim rizikom od pojave MS.
Šta može da donese ovo saznanje?
Pre svega, kaže autor studije dr Alberto Ascherio, ovi navodi će omogućiti promenu pravca u lečenju MS. On naglašava da će se stručnjaci fokusirati na mogućnost razvoja vakcina i antivirusnih lekova protiv EBV, a sa ciljem iskorenjivanja MS. Trenutno ne postoji vakcina, ali doktor kaže da je njen razvoj realan. Zanimljivija opcija lečenja sada bi, ističe on, mogla da se prilagodi imunosupresivnoj terapiji. Trenutno je najefikasniji tretman imunoterapija koja, međutim, ubija i B-ćelije imunološkog sistema.
Efikasniji način, veruje dr Ascerio, mogao bi da bude put da se utiče direktno antivirusnim lekovima na EBV. Tako bi B-ćelije ostale neoštećene, a uticalo bi se na dokazani razlog pojave bolesti. Ti tretmani još nisu razvijeni ni usavršeni, ali je otkrivanje ove uzročno-posledične veze ogroman korak u tom smeru, konstatuje dr Alberto Ascherio. To bi moglo da bude značajno za 2,8 miliona osoba koje danas u svetu boluju od MS. I još značajnije, za prevenciju i sprečavanje pojave bolesti.
Odličan tekst!