Dosadašnja dostupna istraživanja pokazuju da osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju povećani rizik od ozbiljnih komplikacija ako se zaraze virusom SARS-CoV-2 i da bi zbog toga, kao jedna od rizičnih grupa, trebalo da budu vakcinisani. O rizicima i mogućim nuspojavama, koje mogu da se jave, trebalo bi da porazgovarati pre svega sa lekarom, a ako se zaraze korona virusom, oboleli od dijabetesa ne smeju da se se leče na svoju ruku i odlažu odlazak u zdravstvenu ustanovu. Zabrinjavajući su i podaci da je kod određenog broja pacijenata, koji su preležali infekciju covid 19, a nisu pre toga imali dijatebes, ovo stanje konstatovano kao jedna od posledica.
Slabiji imunitet i pridružene bolesti pogoduju virusu
Osoba obolela od dijabetesa tipa 2 u slučaju infekcije korona virusom može da razvije blage simptome kao što su temperatura, kašalj, otežano disanje, gubitak čula, bol u grlu, umor … a ovi simptomi u zdravoj populaciji uglavnom ne zahtevaju bolničko lečenje. Međutim, može doći do pogoršanja ili teže kliničke slike, otežanog disanja ili upale pluća. Za hronične bolesnike ili ljude sa povećanim rizicima, neke od ovih komplikacija mogu biti i uzrok fatalnog ishoda. Kompleksno stanje u kome se oboleli od dijabetesa već nalaze čini ih ranjivijim delom stanovništva, podložnijem zarazi, i zbog toga treba da budu na posebnom oprezu.
Dijabetes tipa 2 slabi imunološki sistem otežavajući organizmu borbu protiv infekcija, i upravo to vo dovodi pacijente u veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija.Takođe, istraživanja kažu da mogućnost visokog nivoa šećera u krvi praktično otvara put virusu SARS-CoV-2 da u organizmu napravi značajnije sistemske poremećaje. Prisustvo srčanih oboljenja, koja su čest pratilac dijabetesa tipa 2, takođe povećava rizik od razvijanja teže kliničke slike.
Redovna kontrola nivoa šećera je značajna za smanjenje rizika
Prošlogidišnje istraživanje navodi da se smrtnost osoba sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2 naglo povećala tokom početne pandemije covid 19 u Engleskoj, na primer. Dobra vest je da osobe sa dijabetesom imaju manji rizik od razvoja ozbiljnih simptoma covid 19, ako redovno kontrolišu i drže stabilnim nivo šećera u krvi, i redovnom terapijom regulišu reakcije insulina. Takođe, ove osobe, pokazuje jedna studija iz 2020, uz smanjenje rizika od razvijanja ozbiljnije kliničke slike, imaju i smanjeni rizik od zaražavanja.
Međutim, to nije dovoljno da se svi potencijalni rizici izbegnu, i zato stručnjaci apeluju na obolele od dijabetesa tipa 2 da se, ako to već nisu učinili, obavezno vakcinišu, a američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti CDC je osobama koje žive sa dijabetesom dao status prioritetnih u procesu vakcinacije.
Neželjeni efekti vakcine protiv covid 19
Koju god vakcinu da odaberete, može doći do nekih nuspojava kao što su:
- bol, crvenilo i otok na mestu uboda
- umor
- glavobolja
- bolovi u mišićima
- temperaura
- mučnina.
Svi ovi mogući neželjeni efekti obično nestaju brzo, za nekoli sati ili najkasnije u roku od nekoliko dana. Ako se produže, obavezno konsultujte svog izabranog lekara, bilo da ste zdravi, ili živite sa dijebetesom. Jače alergijske reakcije su izuzetno retke, a u tom slučaju odmah se javite nadležnoj ustanovi za pružanje hitne medicinske pomoći.
Rizici i komplikacije u slučaju infekcije covid 19 kojima su izloženi oboleli od dijabetesa
Sve virusne infekcije, uključujući i covid 19, mogu da budu razlog porasta nivoa šećera u krvi, a ako osoba sa dijabetesom tipa 2 nema dovoljno insulina u krvotoku da adekvatno odgovori povećanju, može da dođe do dijabetičke ketoacidoze (DKA). Uz hiperglikemiju, hiperketonemiju i metaboličku acidozu, to je akutna metabolička komplikacija. Nešto češće se javlja kod dijabetesa tipa 1, a kao simptome daje mučninu, povraćanje, pojačano mokrenje, bol u stomaku, i ide čak do edema mozga, kome i smrti. DKA dovodi do razgradnje masti umesto šećera i nakupljanja ketona u krvi, koji povećavaju kiselost. Ovo stanje je hitno i zahteva momentalnu medicinsku pomoć.
Upala pluća je sledeća na listi najčešćih komplikacija covid 19 kod osoba sa dijabetesom, a simptomi su identični kao i u ostalom delu populacije: kašalj, temperatura, kratak dah, plitko disanje, bol u grudima, gubitak apetita, pad energije i umor, osećaj dezorjentacije…
Povišen nivo šećera u krvi takođe može da izazove bilo koja infekcija, jer predstavlja stres za organizam, a dijabetičarima će u najvećem broju slučajeva biti potrebna dodatna količina insulina kako bi došlo do regulacije nivoa glukoze. Zbog toga se u uslovima pandemije ovim pacijentima preporučuje nešto češća kontrola, uz pažljivije praćenje simptoma tipičnih za skokove, ali i padove nivoa šećera.
