Depresija i anksioznost često prate multiplu sklerozu: Simptomi nisu znak slabosti, prihvatanje je put ka većoj funkcionalnosti

Strah od progresije bolesti, gubitka funkcionalnosti i neizvesne budućnosti često podstiče simptome anksioznosti kod osoba obolelih od MS

Između depresije i multiple skleroze (MS) postoji jasna povezanost, iako priroda te veze još uvek nije u potpunosti objašnjena. Simptomi se često preklapaju: umor, problemi sa spavanjem i koncentracijom, promene u apetitu i telesnoj težini... oni su zajednički i MS-u i depresiji, uz izraženu anksioznost.

Multipla skleroza, depresija i anksioznost: Česti pratioci ove autoimune bolesti

Preporučujemo

Pored depresije, anksioznost je još jedan čest problem mentalnog zdravlja kod osoba sa MS. Prema podacima iz više studija, između 30 i 40 odsto pacijenata sa MS iskusi klinički značajnu anksioznost tokom bolesti.

Strah od progresije bolesti, gubitka funkcionalnosti i neizvesne budućnosti često podstiče anksiozne simptome. Za razliku od prolazne brige, ovde je reč o hroničnoj napetosti, osećaju unutrašnjeg nemira, ubrzanom radu srca, otežanom disanju i stalnom iščekivanju lošeg ishoda. Kod mnogih pacijenata anksioznost i depresija se javljaju istovremeno. Pojačavaju jedno drugo, što dodatno komplikuje lečenje i smanjuje kvalitet života.

Zašto su žene u većem riziku od svih oviha stanja?

Žene imaju veću verovatnoću da obole i od MS i od depresije. Istraživanja pokazuju i da su sklonije anksioznim poremećajima. Nije jasno da li je razlog hormonska osnova, promene tokom menstruacije, trudnoće ili menopauze, ili kombinacija bioloških i socijalnih faktora.

Takođe, žene su izložene višem nivou stresa zbog višestrukih uloga koje obavljaju. Doduše, često su otvorenije za traženje pomoći, dok muškarci češće pribegavaju alkoholu, lekovima ili potiskivanju problema.

Potreba za boljim razumevanjem emocionalnog stanja pacijenata

Depresija i anksioznost se kod MS pacijenata često ne prepoznaju i ne leče, delom zbog fokusa lekara na fizičke simptome bolesti. Jedna studija pokazala je da trećina pacijenata sa suicidalnim mislima nije dobila nikakvu psihološku pomoć, dok dve trećine nisu dobile lekove za lečenje depresije. Anksioznost se još ređe dijagnostikuje, iako može ozbiljno narušiti funkcionisanje pacijenta i pogoršati subjektivni doživljaj bola i umora.

Rizik od suicida

Nelečena depresija i anksioznost značajno povećavaju rizik od suicida i kod osoba sa MS. Posebno su ugroženi pacijenti sa teškom depresijom, zavisnošću od alkohola, izraženom socijalnom izolacijom ili narušenim porodičnim odnosima. Ukoliko pacijent ne prepoznaje simptome, važno je da to učini okruženje i obezbedi pravovremeni kontakt sa lekarom.

Porodična dinamika i podrška

Članovima porodice često je lakše da razumeju fizičke nego emocionalne simptome MS. Povlačenje u sebe, pasivnost i stalna napetost mogu izazvati frustraciju okruženja, koje ponekad reaguje savetima i ohrabrivanjem umesto traženjem stručne pomoći.

Potrebno je prepoznati da depresija i anksioznost nisu znak slabosti niti nedostatka volje, već stanja koja zahtevaju profesionalni tretman.

Suočavanje i lečenje

Psihoterapija i odgovarajuća farmakoterapija su najefikasniji načini za tretiranje i depresije i anksioznosti kod MS. Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) pokazala se posebno uspešnom jer pomaže pacijentima da prepoznaju i promene obrasce negativnog razmišljanja. Nikako se ne preporučuje samoinicijativno uzimanje lekova.