Proverite da li ste pod većim rizikom da razvijete zavisnost od lekova i od čega to zavisi

Savremeni način života nosi stalnu napetost i visok nivo stresa. Brzina, preopterećenost obavezama, stalna dostupnost informacijama i pritisak da se „izdrži tempo“ ostavljaju dubok trag na mentalno zdravlje. Iako se svi suočavamo sa stresom, ne reagujemo na isti način, a upravo u tim razlikama leži ključ razumevanja i šanse razvijemo zavisnost od lekova.

Ko je pod većim rizikom da razvije zavisnost od lekova

Sklonost da se razvije zavisnost od lekova ne zavisi isključivo od same supstance, već u velikoj meri od psihološkog profila osobe. Ljudi koji su emocionalno osetljiviji, povučeniji, nesigurniji ili skloni preteranoj brizi češće posežu za ovim načinom kao sredstvom za brzo olakšanje simptoma. Kod njih stres, strah i unutrašnja napetost traju duže i intenzivnije, pa se i potreba za farmakološkom podrškom lakše pretvara u oslonac.

Posebno su rizične osobe koje:

• teško podnose neizvesnost i promene
• imaju izraženu potrebu za spoljašnjom podrškom
• teže da izbegavaju neprijatna osećanja umesto da ih procesuiraju
• imaju pasivan stil suočavanja sa problemima
• već imaju istoriju anksioznosti, nesanice ili depresivnih epizoda.

Kod ovakvih struktura ličnosti zavisnost se može razviti i pri nižim dozama i kraćem periodu uzimanja terapije.

Kada lek postane oslonac

Lekovi koji se koriste za ublažavanje anksioznosti, napetosti i poremećaja sna upravo često donose brzo olakšanje. Ta efikasnost predstavlja zamku jer se stvara osećaj sigurnosti koji se vezuje isključivo za tabletu. Vremenom, osoba može da stekne uverenje da bez leka ne može normalno da funkcioniše.

Kod pojedinaca se tolerancija razvija postepeno. Ista doza više ne daje željeni efekat, pa se javlja potreba za povećanjem količine ili učestalosti uzimanja. Na taj način lek prestaje da bude pomoćno sredstvo i postaje centralni oslonac.

Koliko brzo nastaje zavisnost od lekova

Kod osoba koje su psihološki podložnije, zavisnost se može razviti već nakon nekoliko nedelja redovne upotrebe. Drugima je za isti ishod potrebno duže vreme i veće doze, ali praksa pokazuje da dugotrajna i nekontrolisana upotreba gotovo uvek nosi rizik.

Važnu ulogu igra i vrsta leka. Neki brže stvaraju naviku, dok se kod drugih zavisnost razvija sporije, ali podjednako ozbiljno.

Kako se zavisnost od lekova prepoznaje

Prvi znak često nije fizički, već psihološki. Osoba počinje da razmišlja o leku kao o jedinom rešenju, oseća nelagodu ili strah pri pomisli da ga preskoči, a simptomi zbog kojih je terapija započeta vraćaju se čim se doza smanji ili preskoči.

U odsustvu leka mogu da se jave:

• pojačana anksioznost
• nesanica
• razdražljivost
• telesna nelagodnost
• unutrašnji nemir i žudnja.

Ovo su znaci da se razvio i psihički i fizički oblik zavisnosti.

Kada potražiti pomoć

Problem najčešće postaje jasan u trenutku kada osoba shvati da više ne može sama da prekine ili kontroliše uzimanje leka. Tada je neophodna stručna pomoć. Odvikavanje zahteva postepeni pristup, pažljivo prilagođen pojedincu, uz podršku i nadzor.

Samoinicijativno smanjivanje ili nagli prekid terapije može da dovede do pogoršanja stanja i ozbiljnih posledica.

Zašto lekovi nisu bezazleni

Iako su propisani od strane lekara, medikamenti spadaju u psihoaktivne supstance. Osim rizika od zavisnosti, dugotrajna i neadekvatna upotreba može da optereti jetru, bubrege i druge organe. Zbog toga se lekovi ne smeju posmatrati kao trajno rešenje za emocionalne teškoće, već kao privremena podrška u jasno definisanom okviru.

Suština u prevenciji

Najvažniji zaštitni faktor je razumevanje sopstvenih granica i sklonosti. Osobe koje znaju da su emocionalno osetljive ili sklone oslanjanju na spoljašnje pomagače stabilnosti trebalo bi da posebno oprezno pristupaju terapiji, uz paralelan rad na psihološkim strategijama suočavanja sa stresom.

Lek može da pomogne, ali samo ako ne postane zamena za unutrašnju snagu i podršku.

(eKlinika.rs)