Semaglutid protiv Alchajmerove bolesti? Šta kažu nova istraživanja o popularnim lekovima za mršavljenje

Nedavno je sprovedeno veliko kliničko istraživanje kako bi ispitalo da li lek za mršavljenje semaglutid može da uspori napredovanje Alchajmerove bolesti. Za neke, rezultati su razočaravajući, iako zaključci nisu konačni i potrebno je još istraživanja.

Semaglutid je pomogao milionima ljudi u kontroli telesne težine: Konačno sprovedena ideja o proveri efekta lekova za mršavljenje kod Alchajmerove bolesti 

GLP-1 agonisti su poslednjih godina preplavili farmaceutski svet. Njihov aktivni sastojak, semaglutid, koristi se u danas veoma poznatim lekovima Ozempic i Wegovy, namenjenim lečenju dijabetesa i gubitku telesne težine. Ovi lekovi su već pomogli milionima ljudi da kontrolišu telesnu težinu i leče dijabetes tipa 2.

Preporučujemo

Ali, da li bi mogli da pomognu i u borbi protiv Alchajmerove bolesti? Nedavna klinička ispitivanja bila su usmerena na jedan od starijih lekova za dijabetes pod nazivom Rybelsus.

S obzirom na to da su dosadašnji pokušaji da se uspori napredovanje Alchajmerove bolesti uglavnom bili razočaravajući, čak i mali uspeh bi predstavljao redak tračak nade za ljude u ranim fazama bolesti.

Kakve veze ima gubitak težine sa Alchajmerovom bolešću?

Postoji složena veza između gojaznosti, dijabetesa (posebno insulinske rezistencije), Alchajmerove bolesti i GLP-1 agonista. Ovi faktori su mnogo povezaniji nego što se na prvi pogled čini.

Naime, postoje brojni dokazi o tome koliko su ova stanja duboko međusobno povezana. Na primer:

• osobe sa gojaznošću imaju veću verovatnoću da razviju dijabetes tipa 2
• osobe sa gojaznošću imaju povećan rizik da kasnije u životu obole od Alchajmerove bolesti
• osobe sa dijabetesom tipa 2 takođe imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti
• Alchajmerova bolest je povezana sa insulinskom rezistencijom u mozgu, zbog čega neki naučnici Alchajmerovu bolest nazivaju i „dijabetesom tipa 3“
• gojaznost, dijabetes tipa 2 i Alchajmerova bolest uključuju upalne procese, dok GLP-1 agonisti imaju protivupalno dejstvo
• laboratorijske studije na životinjskim modelima demencije pokazale su da GLP-1 agonisti mogu da zaštite mozak pacova od oštećenja

GLP-1 agonisti i Alchajmerova bolest: Evoke studije

Budući da semaglutid uspešno leči i dijabetes tipa 2 i gojaznost, naučnicima je bilo logično da ispitaju da li bi mogao da uspori i napredovanje Alchajmerove bolesti.

Nedavne studije, nazvane Evoke i Evoke+, bile su ispitivanja faze 3, što znači da su bile osmišljene kako bi se procenilo da li je lek bezbedan, koristan i efikasan kod ljudi. Istraživači su uključili osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem ili blagom demencijom uzrokovanom Alchajmerovom bolešću. Ukupno je 3.808 učesnika tokom 156 nedelja primalo ili semaglutid ili placebo.

Mogu li GLP-1 lekovi zaista da zaštite ljudski mozak?

Uprkos velikim očekivanjima, ispitivanja nisu dala rezultate kojima su se naučnici nadali.

U ponedeljak, 24. novembra, Novo Nordisk je objavio saopštenje za javnost u kojem se navodi da „ispitivanja Evoke i Evoke+ nisu potvrdila superiornost semaglutida u odnosu na placebo u usporavanju napredovanja Alchajmerove bolesti“.

Iako su istraživači zabeležili značajno smanjenje biomarkera povezanih sa Alchajmerovom bolešću, nije došlo do usporavanja kliničkog napredovanja bolesti ni u jednom od ispitivanja, a upravo je to bio glavni cilj studije.

U početku je bilo planirano da se istraživanje produži za još godinu dana, ali je zbog nedostatka pozitivnih rezultata ta faza otkazana.

Iako se nikada ne treba previše oslanjati na rezultate kliničkih ispitivanja za lečenje Alchajmerove bolesti, s obzirom na brojne prethodne neuspehe, ovi nalazi su izazvali veliko razočaranje.

„Današnja razočaravajuća objava o semaglutidu predstavlja još jedan težak udarac za osobe pogođene Alchajmerovom bolešću“, izjavila je dr Susan Kohlhaas, izvršna direktorka za istraživanja i partnerstva u organizaciji Alzheimer’s Research UK.

Ona je dodala:

„Ovi rezultati još jednom podsećaju da je Alchajmerova bolest vođena brojnim različitim biološkim procesima. Jedan jedini pristup verovatno neće biti dovoljan. Sada je neophodno mnogo detaljnije razumeti te procese i razviti terapije koje se mogu koristiti zajedno kako bi se bolest napadala iz više uglova.“

Mišljenja stručnjaka: Bez iznenađenja, razočarani, ali ne obeshrabreni

Stručnjaci koji nisu učestvovali u studijama podelili su svoje utiske.

„Nadao sam se pozitivnom ishodu, ali nisam iznenađen što se to nije dogodilo“, rekao je dr Zaldy Tan, direktor programa za pamćenje i zdravo starenje u medicinskom centru Cedars-Sinai.

On je objasnio da, iako se smatra da GLP-1 lekovi imaju povoljan efekat na upalu, očuvanje sinapsi i funkciju mikroglije i astrocita, oni imaju i veoma ograničenu sposobnost da pređu krvno-moždanu barijeru, a upravo je tamo smanjenje insulinske rezistencije najpotrebnije.

Slično mišljenje izneo je i dr Christopher U. Missling, predsednik i izvršni direktor kompanije Anavex Life Sciences, koji je rekao da rezultat „nije bio potpuno iznenađenje za mnoge u ovoj oblasti, iako je razočaravajući s obzirom na početni optimizam“.

On je naglasio da Alchajmerova bolest nije samo bolest upale i metabolizma, već uključuje širok spektar patoloških procesa.

„GLP-1 agonisti deluju na metaboličke i upalne puteve, ali to samo po sebi možda nije dovoljno da se promeni klinički tok bolesti“, objasnio je.

Dr Matt Kaeberlein, profesor patologije na UW Medicine i direktor kompanije Optispan, složio se s tim, rekavši da je razočaravajuće, ali ne i iznenađujuće, što ispitivanja nisu pokazala usporavanje napredovanja bolesti. Očekivati da jedan lek značajno promeni tok Alchajmerove bolesti nakon što je kognitivni pad već počeo predstavlja izuzetno visok prag.

I dalje postoji nada, poručuju naučnici

Ipak, Kaeberlein smatra da i dalje postoji nada. On naglašava da ove rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da su GLP-1 agonisti uopšte neefikasni u vezi sa Alchajmerovom bolešću.

Dr Tan se složio, ističući da rezultati naglašavaju složenost bolesti, ali i potvrđuju da su neuroinflamacija i metabolička regulacija validne terapijske mete. Važno je nastaviti istraživanje terapija koje deluju na više bioloških puteva istovremeno.

Missling je dodao da se očekuje više podataka sa ovih ispitivanja na budućim konferencijama o Alchajmerovoj bolesti, kao i da bi drugi GLP-1 ili dvostruki agonisti mogli biti ispitani, možda u većim dozama ili u preventivnim studijama.

Kaeberlein je takođe ostao optimističan, ističući potencijal GLP-1 agonista u kombinaciji sa promenama životnog stila kao preventivne strategije za smanjenje rizika od demencije pre pojave simptoma.

Iako su studije Evoke formalno neuspešne, nada i dalje postoji. Istraživanja se nastavljaju,  poručuju naučnici.

(eKlinika.rs)