Šta su ketoni i šta nauka do sada zna o njihovom uticaju na zdravlje?

Ukoliko započnete pretragu na Google „šta su ketoni i koje su zdravstvene koristi ketona“ - dobićete desetine rezultata koji obećavaju sve - od kontrole epilepsije do poboljšanog zdravlja srca i efikasnije izgradnje mišića u teretani. Istraživači sa University of Alberta odlučili su da ispitaju dokaze da bi razumeli kako biologija ketona - uključujući terapije zasnovane na ketonima - može da oblikuje lečenje kardiometaboličkih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak i koronarnu arterijsku bolest. Dobra vest je da je u toku mnogo istraživanja, ali mnoga od njih su još uvek neubedljiva.

Većina ljudi sazna nešto više o ketonima kroz ketogenu dijetu 

Ketoni, ili ketonska tela, su vrsta „alternativnog goriva” koje telo proizvodi kada mu ponestane njegovog primarnog goriva - šećera.

Preporučujemo

- Većina ljudi sazna nešto više o ketonima kroz keto dijetu. To je dijeta sa visokim sadržajem masti i niskim sadržajem ugljenih hidrata koja tera telo da sagoreva masti za energiju, proizvodeći ketone u tom procesu. Ono što ljudi ne znaju jeste da su ketoni deo normalne biologije. Kada unos hrane opadne tokom posta, vežbanja i nekih bolesti, telo se menja i počinje da proizvodi ketone u jetri, uglavnom da bi mozak ostao aktivan, ali i da bi snabdevalo druge organe energijom - objašnjava Amir Tabatabaei Dakhili, profesor na Faculty of Pharmacy and Pharmaceutical Sciences. 

Ketoni čine krv kiselom, što je opasno po život

Ketoni su prvi put otkriveni kod ljudi sa nekontrolisanim dijabetesom tipa 1, pa se dovode u vezu sa lošim zdravljem.

- Insulin ne samo da reguliše glukozu već i drži proizvodnju ketona pod kontrolom, tako da bez insulina nema ničega što bi ih regulisalo. Ketoni čine krv kiselom, što je opasno po život - upozorava profesor Tabatabaei Dakhili.

U poslednje vreme, suplementi ketona efikasno se koriste za smanjenje napada kod ljudi sa epilepsijom otpornom na lekove. Manipulisanje nivoima ketona takođe pokazuje obećanje u zaštiti srca i poboljšanju šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom tipa 2. Profesor Tabatabaei Dakhili bila je postdiplomska studentkinja Kanadskog instituta za istraživanje zdravlja John Ussher, kanadskog istraživačkog Odeljenja za farmakoterapiju energetskog metabolizma kod gojaznosti, kada je tim identifikovao lek koji snižava šećer u krvi kod miševa menjajući način na koji njihovi mišići sagorevaju gorivo.

Time što je učinio da se mišići manje oslanjaju na ketone, a više na glukozu, tretman je pomogao u smanjenju nivoa šećera u krvi. To je bilo 2020. godine. Od tada, grupa je usavršila originalno jedinjenje i razvila verziju sledeće generacije koja smanjuje upotrebu ketona u perifernim organima, a istovremeno ograničava efekte na mozak. Grupa je od tada optimizovala lek i stvorila novi koji smanjuje oksidaciju ketona u perifernim organima, a ne u mozgu.

Još jedno polje gde ketoni pokazuju kliničko obećanje je srčana insuficijencija

Još jedan tim sa University of Alberta u Australiji radi na kliničkom ispitivanju upotrebe ketonskih suplemenata za zaštitu srčanog mišića kod ljudi koji uzimaju semaglutid u proizvodima za mršavljenje kao što su Ozempic, Wegovy i Rybelsus.

Još jedno polje gde ketoni pokazuju kliničko obećanje je srčana insuficijencija. Profesor Tabatabaei Dakhili napominje da sve veći broj prekliničkih i ranih ljudskih studija pokazuje da ketoni mogu da budu podrška srčanoj funkciji kod nekih oblikasrčane insuficijencije, iako se mehanizmi i dugoročne kliničke koristi još uvek ispituju.

Što se tiče poboljšanja performansi vežbanja, jačanja zdravlja mozga ili smanjenja upale upotrebom ketona, profesor Tabatabaei Dakhili  kaže da su klinički dokazi još uvek ograničeni ili pomešani. On ističe da su ketoni široko dostupni, ali se generalno prodaju kao suplementi ili prirodni zdravstveni proizvodi, a ne kao odobreni lekovi za poboljšanje performansi vežbanja u široj javnosti. Suplementi su skupi i kratkog dejstva, kaže on, i mogu izazvati neželjene efekte u želucu koji zapravo mogu da ometaju vežbanje. Neka ispitivanja o performansama vežbanja bile su obećavajuće, ali kasnije studije su imale samo pomešane rezultate.

- Većina ispitivanja je urađena sa treniranim sportistima, tako da uticaj na prosečnu osobu nije dokazan. Potrebno je uraditi još mnogo ispitivanja kako bi se utvrdila efikasnost u ovom trenutku - naglašava profesor Tabatabaei Dakhili.

(eKlinika.rs)