Lekovi za gojaznost mogli bi da pomognu i osobama sa astmom

Nova studija predstavljena na Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO 2026.) pokazala je da lekovi iz grupe GLP-1 agonista, koji se koriste za lečenje gojaznosti i dijabetesa tipa 2, mogu značajno da ublaže simptome astme i smanje broj ozbiljnih pogoršanja bolesti.

Istraživači su utvrdili da je kod osoba koje koriste ove terapije broj pogoršanja astme bio manji za 26 odsto, dok je potreba za inhalatorima za brzo olakšanje simptoma smanjena za 14 procenata.

Studiju su sproveli Simon Hoj i dr Kjell Erik Julius Hokanson iz Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu sa saradnicima iz Danske.

Lekovi koji ne utiču samo na telesnu težinu

GLP-1 agonisti danas se široko koriste u lečenju gojaznosti, povećane telesne težine i dijabetesa tipa 2. Među najpoznatijim terapijama su Ozempic i Wegovy, lekovi koji su poslednjih godina privukli veliku pažnju zbog efekata na mršavljenje i regulaciju nivoa šećera u krvi.

Kod osoba sa astmom, višak kilograma i metabolički poremećaji često dodatno otežavaju kontrolu bolesti i povećavaju rizik od ozbiljnih napada. Autori studije smatraju da GLP-1 terapije mogu da poboljšaju stanje zahvaljujući kombinaciji više efekata: smanjenju telesne težine, ublažavanju upalnih procesa u disajnim putevima i poboljšanju metaboličkih funkcija organizma.

Manji broj pogoršanja astme mogao bi da znači i ređu upotrebu sistemskih kortikosteroida, koji se često primenjuju tokom težih napada. To je posebno važno jer dugotrajna upotreba ovih lekova povećava rizik od osteoporoze i dijabetesa tipa 2.

Više od 27.000 ljudi obuhvaćeno istraživanjem

Istraživači su analizirali podatke iz danskih zdravstvenih registara i pratili više od 27.500 odraslih osoba sa astmom. Prosečna starost ispitanika bila je 54 godine, a gotovo dve trećine činile su žene.

Skoro polovina učesnika imala je gojaznost ili povećanu telesnu težinu, dok je 61 odsto živelo sa dijabetesom tipa 2. Kod četvrtine ispitanika bila su prisutna oba stanja.

Manje napada astme i manje infekcija pluća

U poređenju sa periodom pre početka terapije GLP-1 lekovima, rezultati su pokazali:

• 26 odsto manje pogoršanja astme
• 14 procenata manju upotrebu inhalatora za brzo olakšanje simptoma
• 23 odsto manju potrebu za inhalacionim kortikosteroidima
• 10 procenata manje slučajeva upale pluća

Slični pozitivni efekti primećeni su i kod osoba koje uz astmu imaju i alergijski rinitis. Zanimljivo je da su muškarci imali nešto izraženije poboljšanje od žena. Broj pogoršanja smanjen je za 28 odsto kod muškaraca i 23 procenta kod žena.

Da li je ključ u gubitku kilograma?

Istraživači nisu imali pristup detaljnim kliničkim podacima, poput BMI indeksa ili tačnog gubitka telesne težine, pa nisu mogli precizno da utvrde koliki deo efekta dolazi upravo od mršavljenja.

Ipak, dr Hokanson smatra da ono verovatno igra važnu ulogu.

– Postoji velika verovatnoća da je gubitak telesne težine jedan od glavnih razloga za ovakve rezultate. Kratak dah je čest simptom i kod astme i kod gojaznosti, a višak masnog tkiva stvara trajno stanje upale u organizmu – objasnio je dr Hokanson.

On dodaje da se upala povezana sa gojaznošću razlikuje od „klasične” astmatične upale, koja je često povezana sa alergijama i eozinofilima.

– Kako raste upotreba GLP-1 terapija, istraživači otkrivaju sve više njihovih efekata koji nisu povezani samo sa mršavljenjem – rekao je dr Hokanson.

Stručnjaci pozivaju na dodatna istraživanja

Autori studije zaključuju da bi GLP-1 lekovi mogli da postanu važan dodatak lečenju osoba koje istovremeno imaju astmu i gojaznost ili dijabetes tipa 2.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se preciznije utvrdilo na koji način ove terapije utiču na pluća i upalne procese u organizmu.

(eKlinika.rs)