Astma može da bude izazvana različitim mehanizmima, alergijskim i nealergijskim, a u zavisnosti od toga šta je izaziva i pogoršava, odnosno šta su okidači astme, delimo je na alergijsku i nealergijsku. Kliničke manifestacije bolesti su iste, samo su uzroci različiti. S druge strane broj osoba koje pate od različitih vrsta alergija dramatično raste u poslednjih nekoliko decenija. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO) danas u svetu ima više od jedne milijarde obolelih, a strahuje se da bi ih do 2050. godine moglo biti i 4 milijarde.
Potencijalno opasni proteini
Specijalista pneumoftiziologije i supspecijalista alergolog u Institutu za plućne bolesti Vojvodine docentkinja dr Sanja Hromiš kaže kako alergije izazivaju proteini koji se nalaze u biljkama, životinjama, lekovima, prehrambenim namirnicama i drugim produktima. Normalno ih imunološki sistem zdravih osoba prepoznaje kao bezopasne i na njih ne reaguje, i to se naziva imunološka tolerancija.
– Kod osetljivih osoba, ovi proteini se prikazuju kao „potencijalno opasni“ zbog čega dolazi do stvaranja velike količine antitela posebne klase, koja se nazivaju IgE antitela. IgE antitela pokreću odbrambenu reakciju organizma koja dovodi do zapaljenja zahvaćenog organa ili tkiva, što nazivamo alergijskom reakcijom. Proteini koji imaju sposobnost da izazovu alergijski reakciju se nazivaju alergenima. Dakle, ovakva odbrambena reakcija je nesvrsishodna i predstavlja preteranu aktivnost imunološkog sistema, za razliku od odbrane koja nastaje protiv virus, bakterija i drugih štetnih mikroorganizama – navodi dr Hromiš.
Alergije se razvijaju na različitim organima
Alergijske bolesti se mogu razviti na različitim organima, što najčešće zavisi od mesta njihovog ulaska u organizam. Alergeni koje udišemo izazivaju respiratorne alergije kao što su alergijska kijavica i alergijska astma, alergeni koji prodiru kroz kožu dovode do nastanka oboljenja kože (atopijskog dermatitisa), hrana dovodi do oboljenja organa za varenje. Važno je razumeti da mesto ulaska alergena dovodi do lokalne reakcije, ali ova reakcija može da se proširi, pa su respiratorne alergije često udružene sa alergijama na očima ili koži. Ponekada je zahvaćen i ceo organizam kada govorimo o najtežoj alergijskoj manifestaciji ili alergijskom šoku (anafilaktička reakcija) koja je potencijalno životno ugrožavajuća. Najznačajnije su respiratorne alergije od kojih pati jedna trećina ukupne svetske populacije.
Razlika između sezonskih i celogodišnjih alergija
– Sezonske alergije se karakterišu pojavom simptoma bolesti u određenom periodu godine tj. u sezoni kada su u vazduhu prisutne visoke koncentracije alergena na koje je obolela osoba preosetljiva. U našoj sredini sezonske alergije počinju već u februaru pojavom polena jove, leske i čempresa, u proleće su dominantni breza, platan i hrast, a potom poleni trava. Krajem leta stižu poleni korovskih biljaka, od kojih je ambrozija nesumnjivo najznačajnija, jer uzrokuje tegobe kod više od 50 odsto obolelih. Koncentracija polena ambrozije se obično smanjuje na bezopasan nivo tek početkom oktobra. Sve je više osoba koje su preoseljive na dva i više alergena, pa sezonske alergije mogu da potraju od ranog proleća do kasne jeseni, kada pacijenti ulaze u mirnu fazu bolesti – ispričala je dr Hromiš
– Celogodišnji alergeni kao što su grinje, alergeni kućnih ljubimaca, najčešće psa i mačke, bubašvaba i nekih vrste gljivica izazivaju simptome tokom cele godine. Poseban značaj imaju grinje, koje je praktično nemoguće iskoreniti u domaćinstvima, a koje imaju visok alergogeni potencijal, što znači da mogu da izazovu jake simptome i prouzrokuju pojavu novih alergija na alergene na koje osoba do tada nije bila osetljiva. Dokazivanje alergije na kućne ljubimce je uvek stresno i obično udruženo sa jakim negodovanjem i osporavanjem obolelih. Često se dlaka životinja pominje kao osnovni problem, ali se zapravo alergeni nalaze u pljuvačci i na koži ljubimaca koji ih lizanjem prenose na dlake – napominje dr Sanja Hromiš.
Astma i alergija su različite bolesti
Astma i alergije su dve potpuno različite bolesti, koje često spominjemo zajedno. Važno je znati da ljudi sa astmom nemaju uvek alergije, a ljudi sa alergijama nemaju uvek astmu.
– Astma je hronična bolesti koja nastaje kao posledica upale disajnih puteva (bronhija). Upala dovodi do stezanja mišića koji se nalaze oko bronhija i njihovog suženja, što izaziva „sviranje“ i stezanje u grudima, kašalj i nedostatak vazduha. Osim toga, stvara se i veća količina sekreta koji pacijenti iskašljavaju i opisuju kao gust i žilav ispljuvak koji ih dodatno guši. Važno je razumeti da je određeni stepen upale uvek prisutan, a kada se on pojača u prisustvu takzvanih „okidača“, dolazi do pojave simptoma. Iz tog razloga astma mora da se leči i kada pacijenti nemaju tegoba. Simptomi retko prolaze bez terapije, češće se smanjuju na primenu lekova za smanjenje simptoma i upale, ali ponekad mogu biti i vrlo uporni i dovoditi do sve jačeg gušenja kada je potrebna hitna medicinska pomoć – objašnjava dr Hromiš.
Mehanizmi izazivanja astme
Astma može da bude izazvana različitim mehanizmima, alergijskim i nealergijskim, a u zavisnosti od toga šta je izaziva i pogoršava, odnosno šta su okidači astme, delimo je na alergijsku i nealergijsku. Kliničke manifestacije bolesti su iste, samo su uzroci različiti. Za svakoga ko boluje od astme važno da razume šta izaziva njegove simptome i na koji način ih može sprečiti.
– Alergijska astma nastaje kao posledica izlaganja alergenima na otvorenom ili zatvorenom prostoru, ali se simptomi mogu pojačavati i raznim drugim nealergijskim stimulansima kao što su stres, hladan vazduh, jaki mirisi i virusne infekcije. Ovo je najzastupljeniji oblik astme, najčešće se bolest javlja već u dečijem dobu, iako nije retka ni kod odraslih i obično je udružena sa drugim alergijskim bolestima kao što su alergijska kijavica ili atopijski dermatitis. Zbog postojanja genetske sklonosti ka nastanku bolesti, često postoji podatak o obolelima u porodici. Ovo je važno za buduće majke koje moraju biti svesne rizikai smanjiti izlaganje štetnim faktorima u cilju prevencije bolesti kod dece – istakla je dr Hromiš.
I virusne infekcije su okidač za bolest
Nealergijska astma je svaka astma koja nije izazvana alergijom. Nju mogu izazvati virusne infekcije, razni zagađivači uključujući i duvanski dim, fizički napor, emocionalni stres, gojaznost, lekovi i mnogi drugi faktori. Češće nastaje u kasnije životnom dobu, obično je težeg toka i lošije reaguje na standardnu terapiju. Nealergijska astma se deli na razne podtipove.
Kasna eozinofilna astma koja se obično javlja nakon dvadesete godine života. Tipično za ovaj oblik astme je da započinje infekcijom gornjih disajnih puteva koja dugo traje, pacijenti se žale na zapušenost nosa i nedostatak mirisa, a pregledom se ustanovi postojanje polipa u nosu. Simptomi astme se ispoljavaju nedugo nakon toga i mogu biti udruženi sa „alergijom“ na aspirin i neke druge lekove protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su brufen, novalgetol, diklofenak i drugi.
– Ovde se ne radi o pravoj alergiji već određenoj vrsti preosetljivosti, a svako korišćenje inkriminisanih lekova dovodi do jakog pogoršanja simptoma rinitisa i astme, pa je njihova upotreba strogo zabranjena. Ovaj oblik astme je obično težak od samog početka i može dovesti do ozbiljnog propadanja plućne funkcije, zbog čega se mora pažljivo i uporno lečiti – naglašava dr Hromiš.
Astma kod gojaznih
Astma kod gojaznih javlja se u srednjem životnom dobu i češća je kod žena. Uzrok je nagomilano masno tkivo oko organa trbušne duplje (visceralno masno tkivo) koje oslobađa tzv. medijatore upale koji pojačavaju upalu u disajnim putevima i prouzrokuju astmu.
– Problem je i izmenjena mehanika disanja zbog podignute dijafragme. Pored lečenja alekovima protiv astem, ovaj oblik astme zahteva i gubitak telesne mase uz fizičku aktivnost – kazala je dr Hroniš.
Profesionalna astma
Profesionalna astma je astma uzrokovana alergenima ili iritirajućim supstancama koji se nalaze na radnom mestu. O profesionalnoj astmi treba razmišljati ako su simptomi počeli nakon zapošljavanja, a smanjuju se ili potpuno nestaju za vreme neradnih vikenda ili godišnjih odmora.
– Veliki broj supstanci može izazvati profesionalnu astmu, najčešće kod ljudi koji rade u pekarama, magacinima sa organskom hranom, životinjama, u kontaktu sa lateksom, hemiskom prašinom i isparenjima. Kod ovakve astme uzroci se moraju detaljno ispitati kao i povezanost sa radnim okruženjem, što zahteva lečenje od strane specijaliste pulmologa i lekara medicine rada. Profesionalnu astmu treba razlikovati od astme koja se pogoršava na radnom mestu – ispričala je dr Hromiš.
Astma izazvana fizičkim naporima
Astma izazvana fizičkim naporom manifestuje se tako što fizički napor često izaziva gušenje kod loše kontrolisane astme i jedan je od pokazatelja pogoršanja bolesti. Međutim, kod određenog broja ljudi simptomi se javljaju samo tokom intenzivnog treningai nema ih u drugim okolnostima.
– Dijagnoza se postavlja na osnovu testova plućne funkcije tokom napora, dok su testovi koji se izvode u miru uredni. Lečenje ovog tipa astme se sprovodi uzimanjem lekova pre vežbi i laganim zagrevanjem pre većeg napora. Ovo ne podrazumeva odustajanje od treninga. Naprotiv, uz adekvatno lečenje mogu da se postignu i vrhunski rezultati – naglasila je dr Sanja Hromiš.
Lečenje astme
Osnovni lekovi za lečenje svih oblika astme su kortikosteroidi koji se primenjuju preko takozvanih pumpica ili inhalera. Ovakva primena obezbeđuje da se lek aplikuje direktno u disajne puteve, čime se izbegavaju neželjeni efekti lečenja uz veoma male doze. Kortikosteroidi su jako važni, jer smanjuju upalu u disajnim putevima i na taj način smanjuju mogućnost nastanka simptoma i pogoršanja astme. Kod pacijenata koji imaju više simptoma, inhalacijski kortikosteroidise primenjuju zajedno sa lekovima za širenje bronhija (bronhodilatatori).
– Oba leka se nalaze u jednom inhaleru. Danas postoje različiti lekovi u različitim inhalerima, a njihov odabir se vrši individualno za svakog pacijenta ponaosob, zavisno od težine astme, pridruženih bolesti, starosti i sklonosti pacijenta. Ranije korišćeni lekovi za brzo otklanjanje simptoma se danas upotrebljavaju sa velikim oprezom, jer mogu izazvati teška pogoršanja, ako se neracionalno koriste – istakla je dr Hromiš.
Lečenje kortikosteroidima u obliku tableta
Za lečenje pogoršanja astme se koriste kortikosteroidi u obliku tableta koji vrlo brzo dovode do smanjenja simptoma i poboljšanja opšteg stanja. Zbog ovog brzog efekta, pacijenti nekada pribegavaju samostalnom lečenju bez odlaska kod lekara.
– Treba znati da su ovi lekovi, koliko god bili spasonosni u trenutku najvećih tegoba, potencijalno veoma štetni. Ponovljena ili dugotrajna primena dovodi do razvoja drugih bolesti kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, osteoporoza, katarakta i čir na želucu. Zato je važno redovno lečiti astmu i sprečiti pogoršanja koja zahtevaju tablete kortikosteroida i koristiti ih samo kada je neophodno – upozorava dr Hromiš.
Redovne kontrole
Lečenje astme zahteva redovne kontrole specijaliste pulmologa, na kojima se terapija prilagođava u zavisnosti od trenutnog stanja bolesti. Uz adekvatnu terapiju, velika većina pacijenata sa astmom može živeti potpuno uredan život bez ograničenja.
– Kod alergijske astme, pored astme moraju da se leče i alergije. Ono podrazumeva izbegavanje alergena i lečenje pridruženih alergijskih bolesti, najčešće alergijske kijavice. Prvi i osnovni uslov za izbegavanja alergena je jasna spoznaja koji alergen izaziva bolest. Dakle, kod pojave simptoma neophodno je sprovesti alergološke testove, a za one kod kojih je već postavljena dijagnoza važi pravilo – što manja izloženosti – to bolje – istakla je dr Hromiš.
Prema njenim rečima, dobro je znati osnovne principe. To znači da se izbegava boravak napolju u ranim jutarnjim satima kada je nivo alergena najviši, izbegavanje boravka napolju kada je vetrovito jer vetar nosi čestice polena i sa udaljenosti od 100 km, ne šetati po parkovima ako ste alergični na polen trave ili drveća, treba voditi računa o svojim kućnim ljubimcima koji takođe mogu uneti spoljašnje alergene na svom krznu, ne sušiti veš napolju, koristiti klima uređaje, redovno se umivati, tuširati i prati kosu, planirati godišnji odmor u skladu sa kalendarom polinacije.
Kako se boriti protiv grinja?
– Kod alergije na grinje važno je sprovoditi higijenske mere, kao što su redovno čišćenje, pranje posteljine na višim temperaturama, izbegavanje velikih tepiha i zavesa. Nažalost, nijedna od ovih mera neće dovesti do potpunog otklanjanja grinja. Isto važi i za kućne ljubimce. Ukoliko je moguće, najbolje je izmestiti ljubimca iz doma u kojem oboleli živi ili bar ne dozvoliti njihovo prisustvo u spavaćim sobama i krevetima. Treba biti svestan da njihovi alergeni ostaju dugo u domovima čak i kada ljubimac više ne boravi u istom okruženju, pa se simptimi mogu javljati i mesecima nakon toga. Problem predstavlja i prisustvo ovih alergena na raznim mestima van kuće, u hodnicima zgrada, javnim prostorima, kod prijatelja i slično, što može uzrokovati simptome bolesti bez očigledne povezanosti sa izlaganjem. Alergije na gljivice su obično udružene sa lošim higijenskim uslovima života i rada pa njihovo dokazivanje zahteva otkrivanje i otklanjanje uzroka – navodi dr Hromiš.
Vakcine protiv alergija
Vakcine protiv alergija predstavljaju jedini način lečenja alergija koji deluju direktno na sam uzrok bolesti. Lečenje se sprovodi malim dozama alergena na koje je pacijent alergičan, a cilj je postići imunološku toleranciju. Vakcine se mogu primenjivati u vidu potkožnih injekcija ili se uzimaju u kućnim uslovima stavljanjem pod jezik. Doziranje vakcina se razlikuje zavisno od proizvođača, a terapija traje tri godine. Efekti lečenja,u smislu smanjenja ili potpunog povlačenja simptoma i potrebe za antialergijskim lekovima, se očekuju vrlo brzo nakon započinjanja terapije i ostaju godinama nakon prestanka lečenja.
– Imunoterapija je naročito efikasna kod respiratornih alergija i to kod osoba koje su alergične na jedan ili manji broj alergena, pa je lečenje potrebno sprovesti na vreme. Danas u svetu postoji i imunoterapija na alergene kućnih ljubimaca, koja kod nas nažalost još uvek nije dostupna. Imunoterapija nije pogodan način lečenja za sve pacijente o čemu se treba posavetovati sa pulmologom ili alergologom – zaključila je dr Sanja Hromiš.
