Kako da prepoznate napad astme i šta prvo treba uraditi: saveti lekara za hitne situacije

Napad astme je iznenadno pogoršanje simptoma astme i stanje koje zahteva hitno lečenje. Osoba oseća stezanje u grudima, kašlje, guši se, a ne može da pozove u pomoć. Celo iskustvo je duboko uznemirujuće za pacijenta, ali osobe u njegovoj okolini. Iako je nekada teško da ostanemo mirni, stručnjaci nas upozoravaju da samo staloženim i pribranim reagovanjem možemo na pravi način da pomognemo pacijentu. Dodatna panika je okidač za anksioznost i još teži napad astme.

Zašto dolazi do napada astme?

Astmatični napad je posledica sužavanja disajnih puteva, upale, prekomernog lučenja sluzi. Napad astme može da bude lagan i sve brzo da prođe posle upotrebe pumpice. Ipak, moguće je da napad bude i teže prirode i da zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Preporučujemo

Napad astme često se javlja tokom noći i uglavnom je isprovociran delovanjem nekog alergena, infekcije, jakog stresa. Do napada može da dođe i posle dodira sa hladnim vazduhom, duvanskim dimom.

Simptomi napada astme

Lekari kažu da tipična slika astmatičnog napada počinje kašljom bez iskašljavanja, osećajem gušenja, stezanja u grudima. Razumljivo je da pacijent postaje anksiozan kada se bori za vazduh, ima osećaj da nije u stanju da raširi grudni koš, pokušava da pronađe položaj tela koji bi mu omogućio bolje disanje. Lice pacijenta je cijanotično (plavo), bledo ili sivo, javlja se hladan znoj. Udisanje je plitko, kratko i veoma ograničeno.

Kako da znam da li neko ima napad astme?

Situaciju dosta olakšava činjenica ako već znamo da se osoba leči od astme. U suprotnom, ako nismo sigurni, bitno je da dobro prepoznamo simptome. Najčešći simptomi su kašalj, pištanje u grudnom košu, kratak dah, stezanje u grudima i vratu.

Lekari kažu da nije neophodno da tokom napada budu u isto vreme prisutni svi navedeni simptomi.

Upozorenje: Informacije koje slede nisu primenjive ako je pacijent na MART terapiji.

Kada je moguće da napad bude dodatno težak?

Napada astme je iznenadni, često se javlja tokom noći i razumljivo je da izaziva strah i paniku i kod samog pacijenta i osoba u njegovoj blizini.

Situacija može da bude dodatno teška ako su pacijenti deca i kada se javlja prvi napad astme. Stručnjaci nas i pored sve težine situacije pozivaju da tokom napada budemo mirni i pribrani. Panika može da izazove dodatnu anksioznost i pogorša napad.

Bitno je da pacijent sedi uspravno

Savet je da se terapija uvek koristi prema preporuci lekara ili farmaceuta. Ukoliko je dostupna pumpica (obično je plave boje) za brzo olakšanje, jedan ili dva potiska trebalo bi da pomognu u ublaže tegobe.

Preporuka je da pokušamo da pacijentu pomognemo da sedne, ali da sedi uspravno, ne povijenih leđa. Uspravan položaj pomoći će disajnim putevima da budu otvoreni i da osoba lakše diše. Dobar način da se obezbedi uspravan položaj jeste da osoba sedne na stolicu, tako da joj grudni koš bude naslonjen na naslon stolice, a ne leđa.

Šta ako pacijent nastoji da udahne što više vazduha?

Proverite da li pacijentu tesna odeća stvara dodatni osećaj neprijatnog stezanja. Zakopčane košulje i uska odeća mogu da pojačaju osećaj pritiska, dovedu do jače anksioznosti tokom napada astme. Savet je da pomognemo pacijentu da olabavi odeću, otkopča neko dugme, ali i dalje da mu bude toplo i udobno.

Podstaknite pacijenta da diše polako i ujednačeno. Moguće je da će pacijent pokušavati da ublaži napad tako što će nastojati da udahne što više vazduha. Stručnjaci navode da ovakav pristup može da bude kontraproduktivan.

Panika dodatno otežava disanje i može učiniti da se pacijent oseća još lošije, s druge strane mirno i ujednačeno disanje može da nas smiri i da se napad uskoro prođe.Veoma je bitno posle napada astme da pacijent zakaže pregled kod lekara opšte prakse. Savet je da kažemo da smo imali napad, potrebno je da zakažemo pregled u roku od 48 sati.

Kada da pozovemo hitnu pomoć?

Ako ne dođe do poboljšanja, i pored upotrebe pumpice (merno doznog inhalera) potrebo je pozvati hitnu pomoć. Ukoliko nismo sigurni kako da pomognemo osobi i operateri lekari hitne pomoći mogu da nam pruže jasna uputstva.

Nije moguće sigurno sprečiti napad astme, ali uvek je moguće preuzeti mere koje će verovatnoću napada svesti na najmanju moguću meru. Potrebno je redovno koristiti merač vršnog protoka i pratiti uputstva ako su vrednosti vršnog ekspiratornog protoka (PEF) niže od normalnih, čak i kada simptomi nisu teški.

Neophodne su redovne kontrole kod lekara, savet je da otkrijemo o izbegavamo moguće alergene kao što su na primer polen, prašina. Lekari napominju da je bitno da se zaštitimo i od iritansa, da izbegavamo boravak u sredinama sa lošim kvalitetom vazduha, da se udaljimo od dima, mirisa, isparenja, hladnog vazduha, hemikalije. Potrebno je izbegavati težak fizički napor, ako je astma izazvana naporom. Savetuje se dobra kontrola stresa koji takođe može da pokrene napad astme.

(eKlinika)