I mentalno najstabilnije osobe "pucaju" pod teretom nesanice, kako san štiti fizičko i psihičko zdravlje

Čovek u savremenom svetu, rastrzan između poslovnih i porodičnih obaveza i u stalnoj trci, često zanemaruje jednu od osnovnih fizioloških potreba -  kvalitetan noćni san. U uslovima hronične neispavanosti i manji problemi mogu da deluju kao velike i teško savladive prepreke. Istovremeno može da dođe porasta anksioznosti, kao i do nepovoljnih promena u krvnom pritisku i nivou šećera u krvi. Nesanica, upozoravaju stručnjaci, može da utiče i na mentalno najstabilnije osobe.

Zašto je san važan?

Kvalitetan san ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja. Tokom noći reguliše se lučenje hormona, jača imuni sistem i obnavljaju oštećenja u tkivima. Istovremeno, mozak obrađuje i organizuje informacije iz prethodnog dana, što doprinosi boljem pamćenju, jasnijem razmišljanju i donošenju odluka. Nedostatak sna često je povezan sa pojačanim osećajem stresa.

Kako nedostatak sna utiče na stres i anksioznost?

- Nedostatak sna može dovesti do toga da telo reaguje kao da je u stanju uznemirenosti - objašnjava Karmen Lombardo, stručnjak za medicinu spavanja iz sistema Banner Health.

Kada ne spavamo dovoljno, organizam može da bude u stanju pojačane pripravnosti i luči više kortizola, takozvanog hormona stresa, koji utiče na ubrzan rad srca i napetost mišića. Istraživanja pokazuju da osobe koje duže vreme spavaju manje od šest sati imaju povišen nivo stresa.

Hroničan nedostatak sna dodatno otežava sposobnost organizma da se nosi sa stresom. Može dovesti do razdražljivosti, problema sa koncentracijom i izraženijih emocionalnih reakcija na svakodnevne izazove. Dugoročno, poremećaji spavanja mogu da povećaju rizik od razvoja anksioznih poremećaja i drugih zdravstvenih problema.

Uticaj sna na mentalno zdravlje

San i mentalno zdravlje su u tesnoj vezi. Kada ne spavamo dovoljno, mozak nema vremena za oporavak, što otežava obradu emocija, jasno razmišljanje i održavanje pozitivnog raspoloženja.

- Nedovoljno sna može da aktivira delove mozga zadužene za obradu emocija i brigu - navodi Lombardo.

Iako su posebno osetljive osobe koje već imaju psihičke tegobe, manjak sna utiče na svakoga. Čak i kod inače stabilnih osoba može doći do pojačanog stresa, promena raspoloženja i poteškoća u svakodnevnom funkcionisanju.

Loši obrasci spavanja mogu da oslabe i imuni sistem i uspore oporavak od bolesti.

- Tokom sna telo proizvodi supstance koje pomažu u borbi protiv infekcija - dodaje Lombardo.

Koliko sna je potrebno?

Većini odraslih osoba potrebno je između sedam i devet sati sna svake noći. To je vreme koje organizmu omogućava da prođe kroz sve faze sna važne za hormonsku ravnotežu, obnovu tkiva i funkciju mozga.

Ukoliko problemi sa spavanjem traju duže, preporučuje stručno savetovanje.Kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu danas se smatra prvom linijom lečenja.

Kada da potražimo pomoć?

Preporučuje se razgovor sa lekarom ukoliko:

• imate teškoće sa uspavljivanjem ili održavanjem sna više puta nedeljno
• osećate umor i nakon cele noći sna
• stres ili anksioznost utiču na svakodnevni život
• sumnjate na poremećaj spavanja ili anksiozni poremećaj

Kako da poboljšamo kvalitet sna?

Stručnjaci savetuju jednostavne, ali efikasne promene:

•  odlazak na spavanje u isto vreme svakog dana
• održavanje mirnog, tamnog i prijatno rashlađenog prostora za spavanje
•  izbegavanje dremanja kasno tokom dana
• ograničavanje korišćenja ekrana pre spavanja
•  izbegavanje alkohola, kofeina i teške hrane u večernjim satima

Tehnike opuštanja, poput vežbi disanja, meditacije ili lagane fizičke aktivnosti, takođe mogu pomoći.

Stručnjaci navode da dobar san nije luksuz, već osnovna potreba organizma. On igra ključnu ulogu u očuvanju i fizičkog i mentalnog zdravlja. Kada je san kvalitetan, lakše se nosimo sa stresom; kada ga nema dovoljno, i svakodnevni izazovi mogu da deluju mnogo teže.

(eKlinika)