Šta više utiče na pamćenje, razum ili emocije?

Iako emocije mogu da pojačaju sećanja, čini se da svesna namera i pažnja imaju presudnu ulogu uz određenu moždanu aktivnost kada spavamo

Poznato je da emocije poput straha ili stresa mogu da ojačaju pamćenje, ali i svesno nastojanje da nešto zapamtimo može biti jednako efikasno. Ipak, ova dva mehanizma, jedan nevoljan, drugi nameran, potpuno su različiti.

Svesno nametanje da nešto zapamtimo ili emocije: Šta više utiče na pamćenje?

Preporučujemo

Da bi to istražili, naučnici su sproveli eksperiment u kome su učesnicima davali zadatak da zapamte ili zaborave određene reči, pri čemu su neke od tih reči imale negativne emocionalne asocijacije. Rezultati su bili zanimljivi: svesne instrukcije da se nešto zapamti imale su jači efekat na pamćenje nego sama emocija.

- Ono što nameravamo da zapamtimo ili zaboravimo može imati izuzetno snažan uticaj - objašnjava dr Laura Kurdziel sa Merrimack koledža, glavna autorka studije objavljene u časopisu Frontiers in Behavioral Neuroscience.

Imamo mnogo veću kontrolu nad svojim sećanjima nego što obično mislimo, naglasila je ona.

Kako je izgledalo istraživanje

Naučnici su sproveli dva paralelna eksperimenta. U prvom, 45 učesnika je zadatak obavljalo putem interneta. U drugom, 53 učesnika dolazila su u laboratoriju. Polovina svake grupe dobila je reči za pamćenje ujutro i testirana je uveče; druga polovina je iste reči učila uveče, a testirana sledećeg jutra, nakon spavanja.

Laboratorijska grupa nosila je EEG trake za glavu, koje su merile moždanu aktivnost tokom sna. Tako su istraživači mogli da prate moždane talase i obrasce spavanja. Svaki učesnik je prošao kroz dve sesije.

U prvoj sesiji, na ekranu su se redom prikazivale 100 reči, a uz svaku se pojavljivala poruka „zapamti“ ili „zaboravi“. Polovina reči imala je negativne konotacije (poput „bol“, „strah“, „gubitak“), a polovina je bila emocionalno neutralna.

Neposredno nakon toga učesnicima je prikazan novi niz od 100 reči, od kojih su 50 bile ranije prikazane, a 50 potpuno nove, takozvani „mamci“ (foils). Zadatak je bio da označe koje reči prepoznaju.

U drugoj sesiji održanoj 12 sati kasnije učesnici su morali da se prisete što više reči koje su prethodno bili upućeni da zapamte. Naučnici su potom analizirali rezultate i EEG zapise.

Zanimljivi rezultati: Šta za pamćenje može da uradi emocionalni naboj

Rezultati su pokazali da namere i uputstva imaju jači efekat od samih emocija. Ljudi su češće pamtili reči koje su svesno pokušavali da zapamte, bez obzira na to da li su one bile emocionalno obojene.

Ipak, emocije nisu bile bez značaja: reči sa negativnim značenjem koje su učesnici bili upućeni da zapamte, češće su ostajale u njihovom sećanju. To znači da iako uputstva imaju primarni uticaj, emocionalni naboj može da pojača njihov efekat.

Zanimljivo je da su negativne emocije povećavale i verovatnoću lažnih sećanja. Učesnici su češće pogrešno prepoznavali negativne „mamce“ kao reči koje su ranije videli.

Kako mozak pravi trijažu šta zapamtiti, a šta zanemariti

- Tokom procesa učenja, mi prirodno usmeravamo više pažnje na reči za koje znamo da treba da ih zapamtimo. Na sličan način, naši sistemi kognitivne kontrole mogu da ‘označe’ informacije kao relevantne i da usmere hipokampus da ih prioritetno obrađuje. To povećava verovatnoću da će se ta sećanja ponovo aktivirati tokom sna i preneti u dugoročno skladište. Uputstva ne samo da pojačavaju pamćenje važnih informacija - ona istovremeno potiskuju nevažne, smanjujući međusobnu smetnju između sećanja i poboljšavajući njihovo prisećanje - objašnjava dr Kurdziel.

Uloga sna i moždanih talasa i moždane aktivnosti u procesu pamćenja

Iako se očekivalo da će spavanje imati ključnu ulogu u pamćenju, rezultati su pokazali suprotno. Samo spavanje nije značajno uticalo na to koliko su se učesnici dobro prisećali reči. Međutim, vrsta moždane aktivnosti tokom sna imala je presudan značaj.

EEG podaci su otkrili da su određeni obrasci moždanih talasa povezani sa različitim oblicima pamćenja. Na primer, viši nivo REM theta aktivnosti, koja je karakteristična za REM fazu sna (kada sanjamo), bio je povezan sa pogrešnim sećanjem negativnih reči-mamaca, dakle, sa većom sklonošću ka lažnim sećanjima.

- Takozvani Spindle talasi, koji na EEG snimcima izgledaju kao kratki nizovi oštrih šiljaka, bili su povezani sa boljim pamćenjem negativnih reči koje su učesnici bili upućeni da zapamte - ističe Kurdziel.

Šta nam ovi rezultati govore?

Ovi nalazi sugerišu da spavanje ne učvršćuje sva sećanja ravnomerno. Umesto toga, naš mozak selektivno prioritetizuje ono što smo svesno odlučili da zapamtimo, dok emocionalni sadržaji imaju sporednu, ali pojačavajuću ulogu. Dakle, važnije od samog čina spavanja jeste ono što se dešava u mozgu dok spavamo.

„Broj učesnika koji su dali upotrebljive EEG podatke bio je relativno mali, što donekle smanjuje pouzdanost zaključaka o vezi između sna i pamćenja,“ napominje Kurdzijel.

„Pored toga, većina učesnika bili su studenti, što otežava generalizaciju rezultata na širu populaciju.“

Koliko stvarno kontrolišemo ono što pamtimo?

Istraživanje dr Laure Kurdziel i njenog tima otvara zanimljivo pitanje: koliko zapravo kontrolišemo ono što pamtimo? Iako emocije mogu da pojačaju sećanja, čini se da svesna namera i pažnja imaju presudnu ulogu.

Naš mozak, dakle, nije samo pasivni snimač iskustava, već aktivni urednik koji odlučuje šta će zadržati, a šta odbaciti – i to ne samo dok smo budni, već i dok spavamo.