Psihoterapija je sve popularniji način da se suočimo sa sobom, iscelimo neke „stare rane“ i počnemo da živimo srećnije, ili kako se to često kaže „u skladu sa sobom“. Međutim, psihoterapija za mnoge je i dalje „tabu tema“.
O njoj postoje razne zablude, a evo šta su zaista istine ili zablude:
1. Mit: Sve se svodi na priče iz detinjstva
Ako vam je odlazak na psihoterapiju asocijacija na to da ćete ležiti na kauču i pričati o svom detinjstvu, možda ćete biti iznenađeni, ako se odlučite da se upustite u ovaj proces.
Terapija u stvarnom životu ima vrlo malo zajedničkog sa izmišljenim scenama na koje gledate u televizijskim serijama ili filmovima. Iako razgovor o prošlosti može biti od pomoći u nekim situacijama, većina trenutnih terapija se fokusira na rešavanje problema u sadašnjosti i budućnosti.
2. Činjenica: Psihoterapija koristi „alate“za pomoć
Pri seansi psihoterapeut koristi razne psihološke “alate” za rešavanje problema i poboljšanje kvaliteta života, kaže psiholog dr Parinda Katri. Ovi alati mogu uključivati veštine odnosa, upravljanje besom ili tehnike za kontrolu misli i akcija.
– Ne morate uvek da se vraćate na probleme iz prošlosti – kaže Katri i dodaje da „možete biti fokusirani na sadašnje situacije i specifične probleme na koje ciljate„.
3. Mit: Terapija je za ljude koji imaju „mentalne probleme”
Terapija se nekada vezivala samo za lečenje teških mentalnih poremećaja, ali je sa vremenom postala odlična prevencija od istih. Ne morate da imate mentalnu bolest da biste imali koristi od terapije, a traženje saveta i pomoći od psihoterapeuta ne znači da ste mentalno bolesni. Niti je to znak slabosti. Nasuprot tome, to je znak snalažljivosti i želje da živite kvalitetnije.
Kada se čini da život izmiče kontroli, terapija je jedno od rešenja koje će vam pomoći da kontrolišete situaciju i nove okolnosti.
4. Činjenica: Terapija je pomoć u svakodnevnom životu
Ovih dana svakodnevni život znači “žongliranje” sa zahtevima posla, porodice, zdravlja i društvenog okruženja. Terapija vam može pomoći da bolje upravljate tim zahtevima, bez obzira da li ste roditelj koji je preopterećen ili ste nervozni rukovodilac, ili, pak, oboje.
Ovladavanje svakodnevnim izazovima i zadacima pomoći će vam da funkcionišete na višem nivou i živite sa više radosti.
5. Mit: Kada jednom krenete biće vam stalno potrebna psihoteparapija
Mislite da ako krenete na psihoterapiju, moraćete da idete do kraja života? To je još jedna zabluda koju ste možda napravili gledajući u filmovima i serijama scene sa psihoterapije. U stvarnosti je to malo drugačije: neki ljudi mogu imati koristi od stalne terapije, posebno ako imaju dugotrajnu mentalnu bolest.
Međutim, oni koji imaju trenutne životne dilme i situacije, koji bi da rade na poboljšanju kvaliteta života, mogu to da reše sa terapeutom za nekoliko nedelja ili meseci.
6. Činjenica: Kratkoročna psihoterapija daje rezultate
Samo jedna do četiri sesije mogu vam pomoći da napravite značajne promene u svom životu, kaže Katri. A prednosti idu i dalje od ublažavanja stresa i anksioznosti, što su uglavnom najčešći motivi iz kojih ljudi kreću na psihoterapiju.
Kratkoročna terapija vam može pomoći da poboljšate svoje odnose, poboljšate roditeljske veštine, bolje spavate, usvojite zdrave navike i postanete efikasniji u ostvarivanju ciljeva.
7. Mit: Terapeuti samo slušaju
Postoji uverenje da teraputi samo slušaju šta pričate i govore stvari poput: „Kako se zbog toga osećaš?“ Iako je slušanje glavni deo posla, dobri terapeuti takođe mnogo pričaju.
Ovo uključuje postavljanje ciljanih pitanja, pomoć pri postavljanju ciljeva i predlaganje veština koje će vam pomoći da ostvarite ciljeve. Vaš terapeut može čak zadati domaći zadatak da vam pomogne da vežbate nove veštine.
8. Mit: Sve terapije su iste
Sve vrste terapije su, u suštini, razgovor. Ali sadržaj i struktura tog razgovora zavise od vrste terapije. Terapija usredsređena na rešenje nekih određenih situacija i problema pomaže u identifikaciji i primeni strategija koje će vam pomoći da dođete do rešenja. Interpersonalna terapija pomaže u poboljšanju interakcije sa ljudima u vašem životu.
Psihodinamska psihoterapija, varijanta tradicionalne psihoanalize, ima za cilj da ljudima pruži bolji uvid u njihove psihološke konflikte i nesvesne motivacije i osećanja. Druge opcije uključuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju (CBT) i terapiju prihvatanja i posvećenosti (ACT).
9. Činjenice o kognitivno – bihevioralnoj terapiji (CBT)
Kognitivna bihejvioralna terapija je jedan od najčešće proučavanih oblika psihoterapije. Ovaj pristup vas uči da prepoznate i promenite samoporažavajuće misli i ponašanja.
Posebno je efikasna u lečenju depresije, anksioznosti i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ali može biti od pomoći i za svakodnevne probleme, poput boljeg spavanja i usvajanja zdravih navika. Uglavnom se preporučuje šest do 20 sesija CTB-a.
10. Psihoterapija prihvatanja i posvećenosti
Terapija prihvatanja i posvećenosti (ACT) je oblik CBT-a koji vam pomaže da postanete fleksibilniji u suočavanju sa izazovima. Ovaj pristup predstavlja rad na prihvatanju neprijatnih iskustava, zajedno sa posvećenošću akcijama koje podržavaju vaše lične vrednosti.
Posebno je od pomoći u suočavanju sa stresom na radnom mestu, hroničnim bolom i drugim dugotrajnim zdravstvenim stanjima.
11. Činjenice o terapiji za parove
Smatrate da je psihoterapija potrebna samo parovima koji su pred razvodom? Terapija je zapravo daleko efikasnija kada je veza uglavnom pozitivna, a partneri mogu naučiti da prevaziđu svoje razlike s poštovanjem. „Da li želite da prevaziđete velike razlike među vama“, pita Katri, „ili naučite da izgradite most koji će vas spojiti?“
Ukoliko imate motiv da poboljšate kvalitet vašeg odnosa, pravi izbor je psihoterapija za parove. I nemojte čekati da jaz između vas i partnera postane predubok, već se obratite terapeutu čim primetite da postoji.
12. Mit: Svi terapeuti su isti
Izraz „terapeut“ uključuje ljude sa širokim spektrom znanja. Psihijatri su lekari koji su obučeni i za pružanje psihoterapije i za prepisivanje lekova kada je to potrebno. Klinički psiholozi imaju doktorat ili visoko su obučeni psihoterapeuti. Oni nisu medicinski obučeni i stoga ne mogu da prepisuju psihijatrijske lekove osim u nekoliko država u kojima im je zakon dao te mogućnosti.
Psihijatrijske medicinske sestre APRN (Advanced Practice Registered Nurses) su kliničke medicinske sestre specijalisti ili medicinske sestre sa najmanje stepenom magistara koji imaju naprednu obuku za mentalno zdravlje i mogu da pruže psihoterapeutsku pmoć kao i da prepisuju lekove. Ova profesija se sreće u zapadnim zemljama, ali ne i kod nas. Socijalni radnici i licencirani savetnici za mentalno zdravlje takođe su kvalifikovani da pruže terapiju. Izaberite stručnjaka za mentalno zdravlje koji ima iskustva u vrsti terapije koju preferirate.
13. Činjenica: Terapeuti nisu oni koji vas uvek leče tabletama
Lek na recept je samo jedan način pomoći koji terapeut može da predloži. Upotreba leka zavisi od toga zašto idete na terapiju i težine problema. Za blagu do umerenu depresiju često je dovoljna terapija.
Za težu depresiju ili anksioznost, ili određene druge vrste problema mentalnog zdravlja, kombinacija lekova i terapije često daje najbolje efekte. Pitajte svog terapeta o prednostima i nedostacima lekova u vašem slučaju.
14. Mit: Psihoterapija je skupa
Na terapiju se ponekad gleda kao na luksuz, ali troškovi su razumniji nego što mislite. Osiguranje često pokriva usluge mentalnog zdravlja. Zapamtite da nekoliko sesija može pružiti poboljšanje kvaliteta života. Ako se odlučite za kratkoročne terapije, troškovi će biti lakše podnošljivi.
15. Činjenica: Psihoterapija može biti veoma korisna
Ako ste izbegavali terapiju, jer mislite da nemate dovoljno vremena, razmislite ponovo. Mnoge ordinacije za terapiju pružaju usluge vikendima ili u popodnevnim i večernjim satima, a neki terapeuti su voljni da rade sesije telefonom ili skajpom, sve dok niste u ozbiljnoj nevolji, pa vam je pootreno da terapeut sedi preko puta vas.
Umesto tradicionalnog termina koji traje sat vremena, terapeuti mogu biti fleksibilni da prilagode rasporede vama i vašim obavezma. Ovo najbolje funkcioniše za pitanja na kojima želite da radite, kao što je kako bolje spavati ili kontrolisati bes. Nemojte tražiti izgovore da izbegavate psihoterapiju, jer ona može biti veoma korisna.
