Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Nekontrolisana primena lekova za smirenje može dovesti do niza neželjenih efekata

Piše: Vesna Stanimirović
9:00 - 05. 04. 2022.

Pored svakodnevnog stresa, obaveza i brzog tempa života, prethodne dve godine smo bili suočeni i sa strahom od pandemije. Kakve je posledice na mentalno zdravlje ostavio ovaj period i koliko se povećala upotreba lekova za smirenje – objašnjava Prof. dr Janko Samardžić

upotreba lekova za smirenje – Posao kliničkog farmakologa je da uvek insistira na individualizaciji terapije i proceni svakog pojedinačnog pacijenta – ističe prof. dr Janko Samardži Foto: Shutterstock

Lekovi za smirenje (benzodiazepini) su bezbedni i efikasni ukoliko se uzimaju pod kontrolom lekara i u ograničenom vremenskom periodu. Ova grupa lekova je zbog brojnih farmakoloških efekata našli široku primenu u medicini.  Međutim, nekontrolisana primena može doveti do niza neželjenih efekata, među kojima je i zavisnost.

Tri posebno osetljive grupe osoba

Kada su u pitanju posledice koje je pandemija ostavila na mentalno zdravlje ljudi postoje tri posebno osetljive grupe: oni koji su bili teško bolesni i suočili se sa boravkom u bolnici, osobe koje su izgubile bliskog člana porodice ili prijatelja i osobe koje su ostale bez posla.

Upravo ove grupe ljudi su u povećanom riziku kada je mentalno zdravlje u pitanju. Svedoci smo evidentnog porasta anksioznosti i depresivnosti, a time i povećane potrošnje lekova za smirenje, koji se često neracionalno primenjuju, kaže u razgovoru za portal eKlinika, prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Povećana upotreba lekova za smirenje

Da bi osoba savladala strah, umanjila nervozu i stres, popravila raspoloženje često poseže za lekovima poput anksiolitika ili antidepresiva. Da li se i koliko povećala upotreba ovih preparata u doba pandemije?

– Nedavno smo završili analizu na Medicinskom fakultetu u Beogradu za 2020. i 2021. godine, dakle pandemijske godine i uočava se umereno povećanje upotrebe antidepresiva (za 10 odsto), dok se značajno uvećanje beleži za anksiolitike, odnosno lekove za smirenje (preko 25 odsto), i to je indirektan pokazatelj stanja mentalnog zdravlja nacije, koje je bilo ugroženo tokom pandemije, pri čemu se sličan trend očekuje i u periodu postkovida – ističe prof. dr Janko Samardžić.

Psihička zavisnost od lekova za smirenje

Lekovi za smirenje, benzodiazepini u farmakološkom smislu, su bezbedni i efikasni ukoliko se uzimaju pod kontrolom lekara i u ograničenom vremenskom periodu.

– Međutim, nekontrolisana primena može dovesti do niza neželjenih efekata, od preterane sedacije, konfuznosti, smanjene koordinacije pokreta posebno kod starijih osoba gde je povećan rizik od povreda i preloma, do oslabljenog pamćenja i otežanog učenja. Pojava tolerancije i zavisnosti od leka predstavlja poseban problem, jer ovi lekovi izazivaju, pre svega psihičku zavisnost koja nekada iziskuje i bolničko lečenje da bi se lek isključio iz upotrebe. Uz to, može da maskira simptome osnovne bolesti i time oteža dijagnostiku i lečenje pacijenta – objašnjava za naš portal prof. dr Janko Samardžić.

Lek pruža pomoć, ne rešava problem

To što smo uzeli lek ne znači da će on rešiti problem zbog kojeg smo neraspoloženi, anksiozni ili depresivni, već će samo pomoći da se suočimo sa problemom ili prevaziđemo određenu situaciju.

– Naravno da lek ne može zameniti potrebu čoveka za bliskim socijalnim kontaktima, koji su bili ugroženi u poslednje vreme. U tom smislu se preporučuje bogat socijalni život, druženje sa porodicom i prijateljima, odlazak u pozorište i bioskop, učenje stranog jezika, sportske aktivnosti…poput osobe koja ponovo prohoda nakon povrede i rehabilitacije – kaže prof. dr Janko Samardžić.

Psihofarmakologija u fokusu

Danas je psihofarmakologija, koja obuhvata psihijatrijske i farmakološke aspekte mentalnog zdravlja, u fokusu. Sve veći broj stanja u psihijatriji pokazuje da za uzrok ima značajnu neurobiološku osnovu, odnosno da izvesne promene u organizmu, posebno na nivou mozga i posebnih supstanci koje nazivamo neurotransmiterima, utiču na ponašanje i raspoloženje ljudi.

– Danas znamo da je smanjeni nivo serotonina, potencijalno i drugih neurotransmitera, povezan sa pojavom depresivnosti kod pacijenata, tako da primenom lekova, antidepresiva, praktično regulišemo nivoe i omogućavamo uspešno lečenje. Upravo takva, neraskidiva, veza farmakologije i psihijatrije dovodi do uspešnog izlečenja ili držanja bolesti pod kontrolom – objašnjava za čitaoce eKlinike prof. dr Janko Samardžić.

Ograničeno trajanje terapije lekovima za smirenje

Ljudi ponekad misle da terapija anksioliticima i antidepresivima može trajati ceo život, da bez leka neće moći da funkcionišu. Da li je zaista tako ili je to samo jedna od zabluda?

– Posao kliničkog farmakologa je da uvek insistira na individualizaciji terapije i proceni svakog pojedinačnog pacijenta i odgovarajućeg leka, u skladu sa uzrastom, navikama, komorbiditetima, genetskim profilom. Opšte preporuke za dužinu primene anksiolitika, jeste da terapija traje što kraće i pod kontrolom lekara, optimalno do 4 nedelje primene, a zatim da se postepeno lek isključuje u periodu od par nedelja. Kod antidepresiva je drugačiji pristup, potebno je uzimanje leka u dužem vremenskom periodu, minimum 9-12 meseci a zatim se ide sa postepenim ukidanjem – ističe prof. dr Janko Samardžić.

Da li terapija deluje?

Pacijenti neretko pomisle da terapija ne deluje, tražeći veće doze leka. Da li se dejstvo terapije kod pacijenata sa simptomima anksioznosti i depresivnosti ispoljava odmah po uzimanju leka ili je potrebno vreme?

Početak delovanja leka se razlikuje. Naime, za anksiolitike očekujemo brz efekat leka, već nakon pola sata od uzimanja, čime je i njihov adiktivni potencijal, odnosno rizik za izazivanje zavisnosti povećan.  Često povećavanje doze ukazuje da je došlo do razvoja tolerancije na lek. S druge strane kod antidepresiva je potrebno 2-3 nedelje da bi se ispoljio terapijski efekat i zato je važno razgovarati i objasniti pacijentu šta očekujemo. Konačno, lekove iz grupe anksiolitika i antidepresiva je moguće kombinovati i to je, po meni, optimalan farmakoterapijski pristup – ističe prof. dr Janko Samardzić.

Uticaj suplemenata na mentalno zdravlje

Važno je da podsetimo da se, kod blagih anksiozno-depresivnih ispoljavanja, ne preporučuje primena lekova već, pre svega, promena životnih navika, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i adekvatna suplementacija, bazirana na odabranim nutrijentima, vitaminima i mineralima.

– Kod anksioznosti se preporučuju ekstrakti koji sadrže GABA-u i triptofan, zatim vitamini B kompleksa (posebno vitamin B6), dok se među mineralima, posebno savetuje primena cinka. Značajnu ulogu u popravljanju simptoma depresije ima S adenozil L metionin (SAMe) i magnezijum – kaže za eKlinika portal, prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog.

TEME:
Jelena
10:02, 05. 04. 2022. Odgovori

Teoretski sve lepo napisano. U praksi teško ostati normalan. Nemaš adekvatnu zdravstvenu uslugu, sve što zaradiš daš na lekare u privatnoj praksi, vrtiš se u krug. I svi pretpostavljaju da je moglo biti ovo ili ono.. Jedan kaže pij suplementie,drugi ne pij. Možda ste imali kovid, možda niste. Kontrolišite, naravno privatno krvnu sliku što češće. Dobiješ za nedelju dana,5 različitih vrednosti, ključnih parametara, kao što je d Dimer i leukocitarna formula. Vrtiš se u krug, pri tom ti nije dobro i onda ostani normalan. Hoću da kažem sve napisano deluje edukativno, ali u praksi neostvarivo. Pozdrav

ludi Milojko
8:05, 07. 04. 2022. Odgovori

Potpuno se slazem Jelena.Zivot u ovom okruzenju je propast.Znam i ja da je ovo eduktivno,ali ponedkad ne mogu da funkcionisem bey lekova za smirenje.Pravim pauze s vremena na vrema, znam da i to nije dobro,ali…

Nikola
15:13, 05. 04. 2022. Odgovori

Sve pohvale za profesora Janka koji je stručnjak u ovoj oblasti.

Mila
9:13, 06. 04. 2022. Odgovori

Ali lekari odmah prepisuju bromazepam i lekove za depresiju! Kad sam prvi put otišla kod psihijatra jer sam imala glavobolje, prepisao mi je bromazepam 3x3mg! I to bez reči objašnjenja. Od kad sam imala koronu ne mogu da spavam, takođe me je dr iz doma zdravlja poslala kod psihijatra, sad kod druge dr, I ona 3 leka protiv depresije! Može biti da nije samo posledica korone, već i posla koji radim, ali nemam drugi i u 60 godina ne mogu da ga nađem. Sad prvi put čitam da mogu suplementi da pomognu. Zar treba da čitamo po internetu i tako se lečimo?

Vladimir
18:39, 07. 04. 2022. Odgovori

Pijem skoro 40 g,antidepresive,i 4puta po 1mg xalol(preporuceno 3puta 0,5mg.i ostale lekove imam 61g,tako funkcionisem

Посебна
22:42, 28. 05. 2022. Odgovori

Слажем се са Јеленом.
Ово што пише јесте едукација али практично то се нигде не примењује . Јелена свака част на коментару .

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend