Zašto stariji ljudi odbijaju da se kupaju? Nije tvrdoglavost, iza ove navike mogu da se kriju drugi problemi

Ono što mlađim ljudima predstavlja jednostavnu svakodnevnu naviku, za neke starije osobe može postati ozbiljan izazov. Odbijanje kupanja porodica često doživljava kao tvrdoglavost ili zanemarivanje higijene, ne sluteći da se iza takvog ponašanja mogu kriti strah od pada, bolovi, gubitak samostalnosti, pa čak i demencija.

„Imam 77 godina i nije tačno da stariji ljudi ne žele da se tuširaju. Problem je u tome što ne želimo da se okliznemo, padnemo, slomimo nogu i završimo u invalidskim kolicima”, napisao je jedan muškarac na platformi Quora, objašnjavajući zašto se tušira isključivo sedeći na posebnoj stolici.

Njegovo iskustvo otvara važno pitanje: koliko često pogrešno tumačimo ponašanje starijih ljudi, ne razmišljajući o tome da ono što nama izgleda jednostavno, njima može predstavljati ozbiljan fizički i psihološki napor?

Strah od pada može biti jači od potrebe za kupanjem

Kupatilo je jedno od mesta u domu na kojima postoji rizik od klizanja i pada. Mokre pločice, visoke ivice kade, nedostatak rukohvata i potreba da se dugo stoji mogu biti posebno problematični za osobe sa oslabljenim mišićima, poremećajem ravnoteže ili smanjenom pokretljivošću.

Kod starijih osoba posledice pada mogu biti ozbiljnije nego kod mlađih. Prelom kuka, na primer, može zahtevati operaciju, dug oporavak i rehabilitaciju, a kod pojedinih pacijenata dovesti i do trajnog gubitka samostalnosti.

Zbog toga strah od pada nije nužno preteran ili neopravdan. Posebno je izražen kod ljudi koji su već padali ili poznaju nekoga ko je nakon preloma postao zavisan od tuđe pomoći.

Kada bol i slabost pretvore kupanje u napor

Artritis, ukočenost zglobova, bolovi u leđima, slabost mišića i ograničena pokretljivost mogu otežati čak i jednostavne radnje, poput ulaska u kadu, saginjanja ili pranja kose.

Nekim starijim osobama teško je da podignu ruke, drugima da održe ravnotežu dok stoje, a pojedini se brzo zamaraju. Ako se pri tome javljaju vrtoglavica ili nesigurnost pri hodu, kupanje može postati aktivnost koju radije odlažu.

Važno je razumeti da izbegavanje kupanja u takvim okolnostima ne mora biti znak nemara, već pokušaj da se izbegnu bol, neprijatnost ili povreda.

Demencija može promeniti način na koji osoba doživljava kupanje

Kod osoba sa demencijom odbijanje kupanja može imati sasvim drugačije uzroke. One ponekad ne razumeju šta se od njih očekuje, zaboravljaju redosled radnji ili ne prepoznaju prostor u kojem se nalaze.

Zvuk vode, promena temperature, skidanje odeće ili prisustvo druge osobe mogu izazvati uznemirenost. Pojedini ljudi mogu doživeti pomoć pri kupanju kao narušavanje privatnosti ili pretnju, čak i kada im pomaže član porodice.

Zato stručnjaci za negu osoba sa demencijom savetuju smiren pristup, jednostavna objašnjenja i poštovanje navika koje je osoba imala ranije. Insistiranje i prisiljavanje najčešće samo povećavaju otpor.

Nije uvek problem u telu, ponekad je u raspoloženju

Gubitak interesovanja za ličnu higijenu može biti i jedan od znakova depresije kod starijih osoba. Nedostatak energije, osećaj bezvoljnosti, usamljenost i gubitak motivacije mogu dovesti do zanemarivanja svakodnevnih aktivnosti.

Ipak, odbijanje kupanja samo po sebi nije dokaz depresije ili demencije. Potrebno je sagledati i druge promene u ponašanju, raspoloženju, pamćenju i opštem zdravstvenom stanju.

Posebnu pažnju zaslužuje situacija kada osoba koja je ranije redovno održavala higijenu iznenada počne da odbija kupanje. Takva promena može biti povezana sa bolom, pogoršanjem pokretljivosti, depresijom ili drugim zdravstvenim problemom i razlog je za razgovor sa lekarom.

Šta porodica ne bi trebalo da radi?

Prebacivanje, kritikovanje i rečenice poput „Kako možeš da se ne okupaš?” mogu izazvati stid, ljutnju i dodatno povlačenje.

Mnogo je korisnije pitati stariju osobu šta joj konkretno smeta. Da li se plaši da će pasti? Da li joj je hladno? Da li oseća bol? Ili joj je neprijatno da joj neko pomaže?

Stolica namenjena tuširanju, pravilno postavljeni rukohvati, neklizajuća podloga i ručni tuš mogu značajno olakšati održavanje higijene. Kod osoba kojima je potrebna pomoć važno je obezbediti privatnost, toplu prostoriju i dovoljno vremena, bez požurivanja.

Nije neophodno da svaka starija osoba svakodnevno pere celo telo pod tušem. Učestalost kupanja treba prilagoditi stanju kože, pokretljivosti, znojenju i zdravstvenim potrebama, uz redovnu higijenu intimnih delova tela i drugih područja kojima je potrebna svakodnevna nega.

Možda je najvažnije da porodica razume jednu stvar: kada starija osoba kaže da ne želi da se kupa, ponekad zapravo pokušava da kaže da se plaši, da je boli ili da više ne može sama. Umesto rasprave o higijeni, prvi korak trebalo bi da bude razumevanje razloga zbog kojih je nešto što je nekada bilo sasvim jednostavno postalo teško.

(eKlinika.rs)