Osećaj usamljenosti starih ljudi povećava se ukoliko duži vremenski period ne postoji lični kontakt sa decom, unucima ili drugim članovima porodice. Istražujući život u trećem dobu, istraživački tim sa University of Texas i sa University of Michigan utvrdio je da drugi načini da se sa starijima ostane u kontaktu, kao što su telefoniranje, slanje e-pošte ili poruka, nisu toliko efikasni u smanjenju usamljenosti.
Osećaj usamljenosti pobeđuje se društvenim kontaktima starijih ljudi
Nalazi studije, objavljeni u The Journals of Gerontology: Series B Psychological Science odnose se na zdravlje i dobrobit mnogih starijih ljudi.
– Bili smo zainteresovani da vidimo kako starije osobe reaguju kada su usamljene i efekte koje su različite vrste društvenog kontakta imale na tu usamljenost. Otkrili smo da kada se starije osobe osećaju usamljeno, veća je verovatnoća da će podići telefon i nazvati nekoga. Ali, lične posete su bile jedina vrsta kontakta koja je zapravo smanjila osećaj usamljenosti – objašnjava Shiyang Zhang, jedan od autora studije i saradnik University of Texas i u oblasti humanog razvoja i porodičnih nauka.
Naučnici odavno znaju da je redovan društveni kontakt važan za mentalno i fizičko zdravlje i doprinosi dugovečnosti u starijoj dobi, dok se usamljenost dovodi u vezu sa srčanim oboljenjima, kognitivnim padom, pa čak i preranom smrću. Iako se mnoge starije osobe suočavaju sa hroničnim zdravstvenim problemima i problemima sa pokretnošću koji mogu da otežaju lični kontakt, nova studija ukazuje da je lični kontakt važna komponenta bilo kakvog široko rasprostranjenog napora da se reši usamljenost među starijim osobama.
Čak i nakon pandemije, značajan deo starijih ne poseduje pametne telefone niti koristi internet
Studija je sprovedena u teksaškoj oblasti Ostin, u SAD, tokom 2016. i 2017. godine, pre nego što je pandemija covid 19 proširila upotrebu digitalnih komunikacija među ljudima i povećala nivo izolacije za mnoge starije ljude. Ali, kako su istraživači primetili, čak i nakon pandemije, značajan deo starijih ne poseduje pametne telefone niti koristi internet.
Istraživanje je pratilo više od 300 ljudi starijih od 65 godina koje je ispitivala na svaka tri sata, dok su budni, o nivou usamljenosti i društvenog kontakta. Tu je bilo uvršteno i da li su straiji imali ličan kontakt, telefonski ili digitalno, što su istraživači definisali kao slanje poruka/fotografija putem društvenih medija. Tim naučnika takođe je ispitivao starije da li je socijalni kontakt bio između ljudi sa bliskim ili slabim društvenim vezama.
I poznanik, kojeg površno znamo, smanjuje osećaj usamljenosti
Istraživači su otkrili da, kada se starije osobe osećaju usamljeno, verovatno će doći do svojih bliskih prijatelja i porodice. Ispostavilo se da je lični kontakt, čak i sa nekim sa kim su imali samo slabe veze, kao što je poznanik, bio dovoljan za niži nivo usamljenosti nego, recimo, telefonski poziv sa članom porodice ili prijateljem sa kojim su veze bile jače.
– Iako je telefonski kontakt dostupan u većini slučajeva i pruža starijim osobama mogućnosti za društvene veze kada se osećaju usamljeno, izgleda da takav kontakt možda nije tako efikasan u smanjenju osećaja usamljenosti kao lični kontakt. Telefonski i digitalni kontakt ne pružaju starijima istu emocionalnu bliskost i udobnost kao lični kontakt. To jednostavno nije zamena za živo biće – naglašava Zhang.
