Kritikujemo mlade, a mnogi stariji ljudi su zavisni od interneta: Usamljenost na vrhu liste uzroka

Društvene mreže i široka upotreba interneta napravile su svojevrsnu revoluciju u načinu na koji ljudi komuniciraju i povezuju se širom sveta. Iako mlađa populacija ima epitet "digitalne", novije vreme pokazuje da stariji ne zaostaju za njima čak i kada se govori o zavisnosti.

Epidemija usamljenosti i društvene mreže

Prema najnovijem istraživanju Pew Research centra iz 2024. godine, većina ljudi starijih od 65 koristi društvene mreže, a najpopularniji su Facebook (59 odsto) i YouTube (65 odsto). Ovi podaci nisu iznenađujući, s obzirom na to da se velik deo kulture preselio na internet, a stariji žele da ostanu uključeni. Razumevanje koristi, ali i potencijalnih rizika društvenih mreža za stariju populaciju postalo je izuzetno važno. Tema je, naravno, složena, a sagledavanje kognitivnih i socijalnih koristi i rizika može biti odlična osnova.

Preporučujemo

U vremenu koje je obeleženo „epidemijom usamljenosti“, zabrinjavajući broj odraslih ljudi navodi ovaj snažan osećaj kao jedan od najvećih problema. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da čak 21 odsto odraslih doživljava duboku usamljenost, pri čemu taj osećaj ne potiče uvek iz fizičke izolacije. Mnogi tvrde da imaju porodicu u blizini, ali se ne osećaju povezano, cenjeno ili važno u njihovim životima.

Društvene mreže kao izvor socijalne podrške: Opovrgnuta povezanost digitalije i demencije

Za takve ljude, društvene mreže mogu da predstavljaju izvor socijalne podrške, pa čak i osećaj smisla, svrhe i pripadnosti zajednici. Pozitivan stav prema društvenim mrežama povezan je sa većim subjektivnim blagostanjem i manjom učestalošću depresivnih simptoma. Pružanje podrške starijima sa hroničnim zdravstvenim problemima da lakše pristupe društvenim mrežama može da bude naročito korisno, jer su upravo oni često najizolovaniji i navode niži nivo subjektivne dobrobiti u odnosu na ostale starije odrasle.

Jedna nedavna studija pod nazivom „Meta-analiza korišćenja tehnologije i kognitivnog starenja“ (Benge & Scullin, 2025) razmatra upotrebu digitalne tehnologije i njenu povezanost sa demencijom. Hipoteza o „digitalnoj demenciji“, odnosno ideja da tehnologija negativno utiče na kognitivne sposobnosti ovim istraživanjem je opovrgnuta.

Pokazano je da ljudi koji tokom života redovno koriste tehnologiju razvijaju tzv. „tehnološku rezervu“, odnosno da navike povezane s korišćenjem interneta doprinose smanjenju rizika od kognitivnog opadanja.

Usvajanje digitalnih znanja ne kao frustracija, već kao vežbanje mozga

Zapravo, objašnjavaju naučnici, to je digitalni pandan konceptu „kognitivne rezerve“, čije jačanje pomaže mozgu da ostane otporniji na demenciju s godinama. Razvijanje kognitivne rezerve uključuje unapređivanje socijalnih veza i sticanje novih veština, što su dva ključna faktora zdravog starenja.

Stariji ponekad mogu da se frustriraju zbog izazova koje donosi tehnologija, ali upravo ta frustracija zapravo je znak da „vežbaju mozak” (Ferguson, 2025). Važno je da znaju da frustracija ne znači neuspeh već naprotiv - uspešno savladavanje kompleksnih zadataka koji zahtevaju stalnu prilagodljivost i mentalnu fleksibilnost. Sve to značajno doprinosi očuvanju zdravlja mozga.

Kada društvene mreže postaju mač sa dve oštrice

Ipak, društvene mreže mogu biti „mač sa dve oštrice“: mnoge njihove prednosti postaju štetne kada se preterano koriste. Zavisnički obrazac korišćenja, koji podrazumeva prekomerno vreme provedeno online i negativna osećanja pri pokušaju da se smanji upotreba, može da dovede do pada životnog zadovoljstva. Zato je važno podsticati ravnotežu između vremena provedenog na mrežama i aktivnosti licem u lice.

Kada korišćenje društvenih mreža postane teško i opterećujuće, može da izazove niz negativnih posledica. Ako su onlajn interakcije nezadovoljavajuće, ljudi mogu da izgube samoregulaciju i počnu da se upuštaju u nezdrava ponašanja.

Stariji često zapadaju u tzv. „doomscrolling“, beskrajno pretraživanje uznemirujućih i negativnih informacija. To je pokušaj da se savlada osećaj straha pojačanom budnošću, koji paradoksalno samo produbljuje osećaj teskobe i preplavljenosti. Ako je starija osoba, na primer, imala negativno iskustvo u nekoj onlajn zajednici, može provoditi sate tražeći „dokaze“ da je zajednica i dalje ljuta na nju. Iako to privremeno smanjuje anksioznost, dugoročno je veoma štetno.

Granica između koristi i zavisnosti: Kako starijima približiti mindfulness

Zato je ključno pronaći ravnotežu između rizika i koristi društvenih mreža. Starije treba podsticati da se bave i aktivnostima van interneta. Za one koji su izrazito socijalno izolovani, korisno je uvesti tehnike svesnosti (mindfulness) koje mogu da se primenjuju kod kuće. Mindfulness ne podrazumeva samo meditaciju (kreativni rad, kuvanje ili vrtlarenje uz svesno prisustvo mogu biti veoma blagotvorni.

Takođe, preusmeravanje ka mirnijem, kontemplativnom sadržaju na internetu, poput dužih putopisnih ili istorijskih videa može da bude od pomoći. Male onlajn zajednice u kojima ljudi zajedno pletu, igraju društvene igre ili dele svoje pisane radove preko video poziva mogu ispuniti potrebu za dubljim, smislenim odnosima.

Međugeneracijsko učenje

Na kraju, potrebe i rizici koje stariji imaju u vezi sa društvenim mrežama naglašavaju ogroman potencijal međugeneracijskog učenja. I stariji i mlađi mogu mnogo da pruže jedni drugima. Kroz zajedničke aktivnosti i interesovanja, stariji mogu da izgrade odnose sa mlađima, dok mlađi mogu pomoći starijima da bolje razumeju digitalni svet.

Takve veze doprinose većoj društvenoj koheziji i stvaraju i onlajn i offline zajednice koje su podržavajuće, zdrave i kvalitetne.

(eKlinika.rs)